11 година, осам месеци и 16 дана

Овако је отишао, у понедељак, 21. фебруара 2003.

У Хагу је провео 11 година, осам месеци и 16 дана.

Првобитна оптужба коју је Хашки трибунал подигао против њега, а објавио је фебруара 2003, састојала се од 14 тачака. У осам тачака је оптужен за злочине против човечности, а у шест за кршење закона и обичаја рата. Ту су „упаковани“ прогони на политичкој, расној и верској основи, депортација, прислино премештањe, убиства, мучења, окрутна поступања, безобзирно разарање села или пустошења која нису оправдана војном нуждом, уништавање или намерно наношење штете установама посвећеним религији и образовању, пљачкање јавне и приватне имовине. Извор је овде.

За 11 година, осам месеци и 16 дана нису доказали да је непосредно учествовао у било чему што му се ставља на терет. Све се свело на то да је „говорима и изјавама допринео да се код извршиоца створи одлука да почини наведене злочине“.  Суштински, за говор мржње,  у притвору је провео 11 година, осам месеци и 16 дана.

У међувремену је оболео од рака, а последњи прегледи су показали да су метастазе захватиле јетру.

Хашки трибунал је одлучио да га пусти на привремену слободу из хуманих разлога, због његовог лошег здравственог стања.

Та одлука је изазвала различите реакције.

Присталице Српске радикалне странке славе повратак свог лидера.

Српски народ је, као и увек, подељен. Једни сматрају да је његово пуштање на слободу једина хумана солуција, ако су се већ појавиле метастазе јасно је колико је све озбиљно, ред је да, вероватно, последње недеље/месеце проведе са породицом од које је био раздвојен 11 година, осам месеци и 16 дана. Други верују да ће његов повратак донети неке спектакуларне промене и гледају га као неког новог Месију. Трећи сматрају да је његов повратак грешка, да ће уназадити Србију на њеном европском путу и да није требало дозволити да се врати. Пример тих „трећих“ је изјава једног политичара који сматра да је пуштен да би дестабилисао Владу Србије.

Огласили су политичари. Чули смо и мишљење неколицине адвоката. Чули смо јавне личности, али и неке обичне људе који немају никакве јавне функције.

Ни овога пута, баш као ни у претходних 11 година, осам месеци и 16 дана, нисмо чули никога од бораца за људска права, интелектуалног крема Србије и свих осталих који се боре за права свих других народа, плачу над тешком судбином свих других, указују на неправде према другима. Ни последњих дана, баш као ни свих претходних година нико он њих није, макар и стидљиво, подигао глас да укаже на очигледну неправду која се дешавала грађанину Србије. За свих ових 11 година, осам месеци и 16 дана они су се према њему понашали као према 13. прасету, као према црној овци, као према сирочету из комшилука које је шугаво, губаво и од кога сви окрећу главу.

За време проведено у Хашком трибуналу изгубио је године и тешко оболео. У Београд се враћа не зато што су у Хашком трибуналу хуманитарци и заиста брину о његовом здрављу, већ зато што је ситуација, очигледно, сувише озбиљна, а они схватају да би, ипак, било превише да у притвору умре још један српски политички лидер. Он није пуштен на привремену слободу ни да би дестабилизовао Владу, која је најподанија од свих од „револуције“ на овамо, ни да би повео Србе у братоубилачки рат, јер, за разлику од неких, никада није то радио, ни да се било коме свети. Он је пуштен да би оно што му је остало од живота провео са најближима. Како ће то време искористити то само он зна и сулудо је правити разне конструкције на основу нечије жеље или страха.

Из Београда је отишао у понедељак, 24. фебруара 2003. као слободан човек.

У Београд се вратио у среду, 12. новембра 2014. као слободан човек.

11 година, 8 месеци и 16 дана

Грађанине Србије, добро се вратио својој породици.

ФОТО: Танјуг – Срђан Илић