јovan_miric

проф. др Јован Мирић

Ја поново пишем о пројекту „Студија сећања“ који је покренула Асоцијација студентана Факултета безбедности Универзитета у Београду.  Просто осећам потребу да још једном похвалим иницијативу младих људи и њихову одлучност да читаву причу изгурају до краја. Досадашње трибине одржане на овом Факултету су били првокласни часови историје!

Синоћ је на Факултету безбедности одржана још једна одлична трибина. Овога пута тема је била „Психологија геноцида у НДХ – савест једног такмичара у клању“. Било је то још једно изузетно тешко, али преко потребно предавање у оквиру пројекта „Студија сећања“.

Предавач је био проф. др Јован Мирић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, а модератор је био Слободан Спасић, психолог.

Полазна тачка за ово предавање је била исповест Жилета Фригановића, једног од најкрволочнијих кољача логора Јасеновац, коју је дао логорском лекару др Недељку Зецу. Комплетну исповест имате на линку ОВДЕ.

Мирић је ову тему поделио на „Општи“ и „Посебан“ део – онај који се односио на НДХ у целини, односно на конкретан случај Фригановића.  У излагању које је трајало безмало два сата на једноставан, свима разумњив начин, Мирић је покушао да објасни како је дошло до тих обичном људском мозгу незамисливих злочина усташа према, пре свега Србима, али и Јеврејима и свима који нису подржавали НДХ. Read the rest of this entry »


Један од догађаја који, можда, и најбоље описује психолошки профил усташе-кољача. Исповест Жилета Фригановића коју је забележио др Недељко Зец, један од логораша у Јасеновцу.

Исповест у којој Фригановић признаје да је заклао „десетине хиљада логораша“ и био један од такмичара у клању Срба августа 1942. Управо учешће на том „такмичењу“ и сусрет са Вукашином Мандрапом из села Клепаца крај Чапљине и његове речи:

– Ради ти, дијете, свој посао

Фригановића су довели у стање у коме га је затекао др Зец.

У наставку белешке др Недељка Зеца.

„Командант логора Јасеновац Ивица Матковић наредио је јануара 1943. логорашу др Недељку Зецу да прегледа Жилу Фригановића, једног од најкрволочнијих кољача Јасеновца.

– Кад сам ушао у собу – прича др Зец, – Жиле је сједио раздрљен, разбарушене косе, са закрвављеним очима и пијаним изразом лица.

На столу је била напола испијена боца ракије и неколико чашица у нереду. А, дошао си, докторе. Сједи ту на столицу, и ако хоћеш послужи се ракијом, рекао је.

У соби смо остали сами. Жиле ме испочетка одмјеравао са свих страна, жмиркавим, пркосним и у исто доба несигурним погледом. А затим је изненада скочио с фотеље, подупро се рукама о сто, и унезвијерено упро поглед у мене. ‘Знаш ли ти, докторе, да те сада могу преклати као бравче и да никоме за то нећу одговарати?’ ‘Знам’, одговорих му кратко.

После извјесног времена некако се смирио, а затим се изненадно зацерекао, одајући неке неартикулисане гласове.

‘Знаш ли ти, докторе, зашто сам те зовнуо вечерас овђе? Разумије се да не знаш. Али, не бој се, нећу те заклати. Мораш ми обећати да ћеш ми помоћи.’

‘Што могнем, учинит ћу’.

Налио је чашу ракије и одмах је искапио, поново је напунио, а мени дотурио боцу и наредио да себи напуним чашу.

‘Елем, докторе, сад смо овђе нас двојица сами. И ако итко ишта од овога што ћемо разговарати сазна, ти знаш што те чека.’

Затим је испрекидано и неуједначено наставио:

‘Више не могу да поднесем ове муке. Не помаже ми ни клање, ни мучење, ни крв, ни јаук, ни жене, ни ракија. Врло добро знаш тко сам ја. Ето ја, Жиле, најкрвавији усташа у Јасеновцу, који је поклао десетине хиљада логораша и највише задовољство доживио у том клању, ето, тај Жиле је сада последња пачавра, због тамо некаквог старог, смрдљивог сељачине Вукашина из Клепаца.’

Read the rest of this entry »

Лицемери


Oно:

Научи да волиш себе – то је основа свега

не односи се само и искључиво на љубав према себи, прихватању себе са свим врлинама и манама.
Не. Тај принцип се може применити на све сфере живота.

Не можеш поштовати друге народе, ако не поштујеш свој народ.

Не можеш поштовати туђе жртве, бринути о њима, ако не поштујеш и не бринеш о жртвама свог народа.

Не можеш тражити правду за друге, ако је не тражиш за своје.

Не можеш поштовати хероје, историју других народа, ако пљујеш по сопственој.

Фасцинира ме тај аутошовинизам код неких Срба. Како можеш да не волиш и не поштујеш оно од чега потичеш, а да причаш како волиш и поштујеш туђе?

Толико си плитак да не схваташ да ниси добар човек већ обичан лицемер.

А лицемери су дно дна…

Ел Команданте…


castroКинеска клетва каже:

Дабогда живео у занимљива времена!

Увек сам говорила да сама чињеница да живимо у Србији гарантује „занимљива времена“, али сам се данас уверила да, без обзира на место живљења, заиста живимо у занимљива времена.

Порука јутрос у зору

„Умро Фидел Кастро“.

‘бем ти почетак дана!

Баш ми је жао. Он је био последњи бастион. Последњи светионик. Борац за своју Отаџбину, свој народ и њихово достојанство.

Јесу Кубу уништили економски, разбили је санкцијама, али је Куба за све те године, ма колико је гушили, спутавали остала своја. Аутентична. Не нечија „продужена рука“, нека „сателит квази држава“ којом управљају САД или нека друга „светска сила“ која има комплекс Бога и себи даје улогу Праведника који одређује ко је добар а ко не.

Фидел је био револуционар, уз Че Гевару најпознатији револуционар у историји света. Фидел је био икона и легенда борбе против САД и свега што су оне представљале.  Фидел је био ауторитативан лидер. Кубу је водио пола века. Преминуо је после дуге борбе са болешћу у 91. години.

Сведоци смо одласка још једног од најзначајнијих људи из света политике. Пре тога смо „испратили“ пуковника Гадафија, а онда је отишао и Уго Чавес.

Сведоци смо нестајања једне гарнитуре лидера који су чували независност и достојанство својих земаља, не дозволивши да постану државе-марионете. Њиховим одласком полако, али сигурно, нестаје и свет који смо знали. Мења се, а нисам сигурна да су те промене на боље…

Онај „праведни“, демократски Запад је поменуту тројицу звао диктаторима.

Ја сам на њих увек гледала као на последње Мохиканце, на ков политичара који, нажалост, нестаје, изумире. Онај тип који поштује и брани своје. По сваку цену.

И данас сам баш тужна.

Савић без премца


deki_savicСветска асоцијација ватерполо тренера прогласила је најбољег на свету. И овога пута лауреат је Дејан Савић. Селектор Србије други пут за редом добио је ово значајно признање које додељују његове колеге.

Декија Савића знам из играчких дана. У млађим категоријама Партизана је постављао рекорде у ефикасности који још увек нису оборени. Као репрезентативац и првотимац био је незамењиви шраф сваког победничког тима. За репрезентацију је одиграо 444 меча и по томе је рекордер. Прву репрезентативну медаљу освојио је 1997. на ЕП у Севиљи – сребро. Од тада, па све до 2008, кад је на Олимпијским играма у Пекингу одиграо последњи меч са репрезентативном капицом, за 12 година је освојио 20 медаља. Од тога 10 златних,  по пет сребрних и бронзаних. Само се 1999. на ЕП у Фиренци није попео на постоље.

Read the rest of this entry »

383 вам мајки…


pozivni-broj„Београд и Приштина се договорили…“ видех део наслова на порталу једних дневних новина. Текст је о договору у области телекомуникација, а бројка из наслова је позивни број за оно што се самопрогласило на територији Србије, на Косову и Метохији.

Како год да преговарачи то упакују, а уз свесрдну помоћ „бот машинерије“ пакују га као велики успех са све шареним папиром и великом машном, пристајање на позивни број је још једна у низу капитулација.

„De facto“ или „de jure“, како год да окренете, званични Београд после сваког круга преговора изнова призна ту малигну творевину, а грађанима Србије све представи као још једну важну победу нашег тима.

И неки у то поверују. Искрено или по задатку, сасвим је свеједно.

А, ја се изнервирам.

Увек.

Изнова.

И, најискреније, више не знам да ли да будем бесна на себе што и даље дозвољавам да ме такве ствари поремете.

Или да се радујем јер ми још увек није испран мозак.

383!

Пас – матер – шугаву!


plakat studija secanjaМој матурски рад је био „Геноцид на Србима у НДХ – Јасеновац“ јер ме је одувек занимала тема геноцида над српским народом који се догодио у НДХ током Другог светског рата. Као дете сам наивно веровала да се то више никад неће догодити, јер, побогу, оне злочине нису чинили људи већ звери којих више нема, а онда су дошле ’90-те и донеле „Олују“, „Бљесак“ и неке нове злочине.

Давно су рекли да се историја понавља народима који су склони забораву. Српском народу се, утисак је, врло често понављају неке од најтежих епизода из његове историје. „Кратка памет“ или заборав или братство-јединство коме су нас учили, а коме неки, упорно, желе да нас врате – сасвим је свеједно ко је кривац. Чињеница је да свако мало српски народ прође кроз неку нову голготу која је, мање-више, реприза нечега што нам се већ догодило.

Они који би требало да се баве одржавањем српске националне свести, који би требало да се побрину да се неке ствари никад не забораве, раде све да пониште велике злочине над нашим народом. Раде све да избришу из сећања геноцид који се догодио над Србима у НДХ. То се, ваљда, не уклапа у неку нову Србију.

Зато они који се труде да се ствари не забораве заслужују максималну подршку. У наредним редовима о њима. Read the rest of this entry »

У сусрет изборима


paja_gaja_vlaja

Варијација на један предизборни билборд

Избори су на прагу. Кампање политичких партија, покрета, појединаца који имају амбицију да прођу цензус су увелико у току. Митинзи се организују свакодневно, активисти су у пуном погону, рат плакатима већ увелико траје.

Као и сваки пут кад „народ бира“ и сада у први план избија наш смисао за хумор. Мислим да слике говоре довољно, доказују да нам, и поред свега, дух још увек није сломљен. Има наде!

НАПОМЕНА: Све фотографије су „скинуте“ са интернета Read the rest of this entry »


protest_valjevska_gracanica (1)Иако се информације о Ваљевској Грачаници ретко налазе у медијима и доста људи или не зна шта се дешава са и око овог манастира, или мисли да је манастир поплављен услед поплава које су недавно поново захватиле Србију, постоје они који се на све начине труде да информације и истина дођу до што већег броја људи.

Месецима Грачаничка стража је дежурала поред манастира, већ недељама су испред зграде Владе у Немањиној. На све начине покушавају да укажу на погубност одлуке да се потопи манастир Светог архангела Михаила – Ваљевска Грачаница, подигнут на темељима Немањићке цркве са најстаријим звоном изливеним 1860. године.

Данас око 16 часова кренула је Литија кроз Београд, од Немањине до Патријаршије. Свакога дана  испред Владе РС у Немањиној је целодневни протест, вечерње окупљање је око 18-19 часова а суботом креће народна Литија од Владе па до Патријаршије и РТС.

Read the rest of this entry »

Слободан је…


ФОТО: Танјуг - Срђан Илић

ФОТО: Танјуг – Срђан Илић

Претресно веће Међународног суда за бившу Југославију у Хагу данас у 11,24 је ослободило Војислава Шешеља, лидера „радикала“ по свих девет тачака оптужнице.

Судија Жан Клод Антонети, председавајући претресног већа, после читања образложења пресуде закључио је:

– Под тачком 1. злочин против човечности проглашава да Војислав Шешељ није крив. Под тачком 4. убиство – није крив, тачка 8. мучење – није крив, тачка 9. окрутно поступање – није крив, 10. депортација – није крив, 11. нехумана дела – није крив, 12. безобзирно разарање градова, насеља, села и пустошење – није крив, 13. оштећење верских и образовних објеката – није крив, 14. пљачкање јавне или приватне имовине – није крив.

У Хагу је провео 11 година, осам месеци и 16 дана и за све то време нису успели да му докажу ништа за шта су га оптуживали. Све се свело на то да је „говорима и изјавама допринео да се код извршиоца створи одлука да почини наведене злочине“.  На крају је ослобођен, а суштински, за говор мржње,  у притвору је провео готово 12 година.

Кад сам чула пресуду осећања су била помешана.

Oслободише Шешеља!

Read the rest of this entry »

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site