Србин је Србину – зло!

Последња два дана не може се живети од вести које у свом саставу имају и име Милорада Улемека Легије, бившег команданта Јединице за специјалне операције. И, иако смо до сада навикли да наслови и текстови доносе појединости о неким новим оптужбама против њега, овога пута сазнајемо нешто сасвим другачије.

Прво, сазнали смо да је оцинкарио Радомира Марковића и још тројицу људи да су наредили, организовали, помогли и извршили убиство новинара Славка Ћурувије (11. април 1999.). Наводно је он тај кључни сведок који је помогао тужилаштву да разреши случај.

Данас смо сазнали и то да је Милорад Улемек Легија предводио групу људи која је одговоран за убиство српских младића у Пећи (14. децембра 1998.). Наводно Радомир Марковић тврди да је Улемек све организовао, а наводно Улемек тврди да је све урадио по наређењу Марковића. Не знаш шта је горе.

Имам проблем да помислим, а не да изговорим или напишем да је неки Србин, било који, одговоран за смрт нејачи, посебно српске. Да је организовао и извршио такво убиство. Јежим се од саме помисли на то. Данас ми је и физички позлило кад сам то прочитала.

Покушаћу да сада све „ставим на папир“, можда ми мало разбистри главу, можда ми мало помогне да ублажим главобољу. А можда, кад напишем све оно што ми се мота по глави, неке ствари добију неки смисао. Можда пронађем неку нит која их повезује.

А можда не буде ништа од тога.

Улемек је неко кога део Срба везује за најгоре могуће ствари. Он је симбол свега лошег. Зло које дише и хода.  За неки други део Срба он је жртва политичких игара. Недужан. Он је херој. Једини који нешто може да промени. Неки трећи о њему уопште не размишљају.

Оно о чему сам ја данас размишљала је следеће: Како се ове две вести одржавају на углед и статус Улемека међу Србима и како се последња дешавања могу одразити на Србију и Србе?

Моје мишљење, не стручна анализа или било каква тврдња. Неко ко гледа са стране, труди се да испрати дешавања која се тичу моје земље, мог народа.

Врло је „симпатично“ како је последњих пар дана све некако у вези са командантом тј бившим командантом ЈСО. Те он је специјални сведок у случају „Ћурувија“, те сад је оптужио Радомира Марковића да је наредио ликвидацију српских младића. Занимљиво је, ако се то уопште може сматрати занимљивим, колико је са ове две последње вести његово име укаљано у очима оних који су, можда, у њему видели једину шансу да се неке ствари промене. Реално, без неког конкретног покрића, али познато је да сваком народу треба неко коме ће се надати, неко у кога ће веровати. У српском народу некада су то били Обилић, Краљевић Марко, Карађорђе... Да не буде забуне, не поредим њега са њима, само покушавам да дочарам слику тога да је народ увек имао некога кога је идеализовао, претварао у једину светлу тачку. Већином је то било са основом, али је било случајева кад реална основа није постојала. Последњих година међу делом Срба, мањим или не тако малим сасвим је свеједно, та особа је био Улемек. Стваран је Карађорђе (извињавам се због поређења) тамо где га није било.

За неке Легија је био симбол војника, специјалца, ратника, симбол отпора издаји српског народа. Понављам, са покрићем или без њега. У последња два дана је са ове две вести толико компромитован да га никад ништа неће опрати. Најпре је пласирана прича да је цинкарио, а сада је одговоран за ликвидацију српске деце. Само повезивање Срба са ликвидацијом српске деце је оно што се не прашта и са ове две вести он је од симбола неког отпора постао неко кога би сваки Србин патриота, па рецимо измлатио као вола у купусу. Да не напишем нешто друго што би се могло сматрати позивом на линч.

Ја нисам из тог света. Не знам ни шта је истина ни шта је лаж. Не знам да ли је он искоришћен па одбачен, да ли је злочинац, херој. Не знам да ли је истина било шта од онога што знамо у вези њега. Не мислим ту само на ова последња два дана, већ на све ове године од кад је присутан у животу Србије.

Не знам ни да ли је ово та „промене свести Срба“ коју је ономад најавио знате сви ко. Можда је ово нека почетна фаза тог пројекта који треба да нам покаже, докаже, да нас убеди да смо болестан народ, убице, злочинци и да је цео свет у праву и да треба да нестанемо са лица земље.

То не знам. Али не могу да се отмем утиску да је ово само почетак. Да је ово она мала, ситна грудва која је кренула са врха планине, а онда се повећавала и повећавала док није изазвала лавину. И бојим се да ће та лавина, коју су покренули Срби, довести у питање много тога. Свако убиство Срба. Сваки недоказани злочин над нашим народом биће доведен у сумњу.

Тврдња изречена од стране Срба да су специјалци Србије убили српску децу сада је аргумент свима да сваки злочин над нашим народом прикаче нама. Увек могу да се позову на то да народ који може своју младост да убије на тако зверски начин може да уради и Сребреницу, Маркале, Рачак… Како је кренуло са овим сензационалним открићима не би ме изненадило да ускоро дође до још једног – како су српски специјалци Србима вадили органе.

И прошло ми је кроз главу још нешто. Да ће све ово имати и далекосежно негативни утицај на опстанак Републике Српске. Већ сад је неки називају „геноцидном творевином“ и да као таква треба да се укине, уништи, затре. И бојим се да је ово само почетак, и да ће нестати не само Република Српска, Косово и Метохија, бојим се да је ово почетак нестанка Србије и свих њених територија.

А, данас, после ове најновије вести, почињем да се питам да ли ми и заслужујемо да опстанемо као народ?

Ако је истина, какви смо ми то људи….?

Ако је лаж, како је таква лаж могла бити изречена…?