Капитулација у 15 тачака

Ивица Дачић, Кетрин Ештон и Хашим Тачи
очигледно задовољство Споразумом у Бриселу

ТАНЈУГ

 „Ештонова: Преговори завршени, текст парафирале обе стране.

Дачић: Прихваћени предлози Србије, парафирао сам да је ово предлог текста о чијем прихватању ће се изјаснити обе стране у наредним данима.

Вучић: У финалној верзији текста прихваћени сви српски предлози, недитнута тачка 9. и по српској жељи модификована тачка 14.“

БЕТА

 „Премијери Косова и Србије Хашим Тачи и Ивица Дачић парафирали су данас у Бриселу споразум Београда и Приштине, саопштила је висока представница ЕУ Кетрин Ештон.

Ештон је рекла да су преговори завршени и да ће две стране накнадно обавестити Брисел о прихватању.

Дачић је рекао да су у споразуму који је парафиран остале формулације о полицији, а да је измењена тачка која се односила на чланство Косова у међународним органзиацијама.“

 

Не могу да сварим вест коју је објавила БЕТА у којој је Хашима Тачија, терористу осуђеног на 10 година робије, назвала премијером Косова.

Ког Косова? Косово је део Косова и Метохије који су део Србије. Он никако не може да буде премијер. Може да буде оно што јесте – терориста и један од отимача српске земље.

Друга ствар, те дивне вести из Брисела како је Европска унија прихватила све захтеве српске стране и максимално јој изашла у сусрет мени се ни мало не свиђају. Вести кажу да ће заједница српских општина на Косову имати председника, потпредседника и Савет и право да бира регионалног команданта полиције, али и локалне команданте у четири општине на северу, као и на југу, свугде где према етничком саставу Срби чине већину. То је та Tачка 9. која је остала нетакнута и на коју су сви поносни.

Мене брине она Тачка 14. која се тиче столице у Уједињеним нацијама за малигну творевину. Кажу она је „модификована“. Како? Шта то значи?

Хоће ли на папирић који стоји на столу ставити ону звездицу и фусноту којих се више нико и не сећа?

Не свиђа ми се ништа од тога, не улива ми никакво поверење. Још мање ми се свиђа последња вест да су се Ештонова и обе делегације упутиле на састанак у НАТО на коме ће Београд настојати да осигура непристрасност косовске војске на северу Косова и Метохије и гаранције за безбедност Срба.

Нећу ништа коментарисати само ћу поставити четири питања:

1.                          Колико је Срба убијено на Косову и Метохији од кад КФОР, НАТО и ЕУЛЕКС брину о нашој безбедности?

2.                          Колико је цркава, манастира на Косову и Метохији уништено од кад КФОР, НАТО и ЕУЛЕКС брину о томе да их нико не угрози?

3.                          Колико је погрома Срба било и колико их је напустило Косово и Метохију од кад КФОР, НАТО и ЕУЛЕКС брину о томе да их нико не напада?

4.                 Да ли постоји „административни“ или било који други прелаз између Албаније и малигне творевине?

Одговоре на ова питања знамо сви. То нам негде даје и одговор колико ће Срби бити безбедни, колико ће наше историјско, културно и духовно наслеђе бити безбедни, колико ће поменути бити непристрасни…

Онај осећај да је све продато зарад илузије зване Европска унија ствара ми мучнину. Онај осећај да је држава добровољно потписала сопствену капитулацију.

Шарену лажу коју нисмо добили, коју су нам рекли да ћемо можда једног дана добити, платили смо најскупљим што смо имали.

Јер, хајде да се не лажемо. И ми патриоте и ви европејци, и ми задрти, и ви модерни, и ми глупи, и ви паметни – то су најчешћи епитети који се додељују супротним странама – сви ми одлично знамо иако нећемо да признамо:

КОСОВО И МЕТОХИЈА ЈЕСУ НАЈВРЕДНИЈЕ ШТО СРБИЈА ИМА!

А данас смо остали без тога…