У част Николе Тесле

На данашњи дан, 10. јула 1856. у српском селу Смиљану у Лици рођен је Никола Тесла, један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Отац Милутин, свештеник Српске православне цркве, био је  надарени писац и поета који је поседовао богату библиотеку у којој је Никола проводио своје детињство читајући и учећи стране језике. Николина мајка Георгина била је вредна жена са много талената која је била креативна јер је својим изумима олакшавала живот на селу. Сматра се да је Никола Тесла управо од мајке наследио склоност ка истраживачком животу. Његови родитељи су осим њега имали сина Данета и ћерке Ангелину и Милку, старије од Николе и Марицу, најмлађе дете у породици Тесла.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни системи, обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотори и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса – Тесла. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.

Тесла је умро од срчаног удара сам у хотелском апартману 3327 на 33. спрату Њујоркер хотела 7. јануара 1943. у 87. години живота. Званично је забележено да је умро од срчане тромбозе у 22 часа и 30 минута. И поред продаје патената у области наизменичних струја, Тесла је умро сиромашан и у дуговима. Тим поводом, градоначелник Њујорка Лагвардија је рекао:

– Никола Тесла је умро. Умро је сиромашан, али је био један од најкориснијих људи који су икада живели. Оно што је створио велико је и, како време пролази, постаје још веће

Посмртни обред је одржан 12. јануара у Цркви светог Јована Богослова на Менхетну у Њујорку. После службе тело је кремирано. Испраћају Теслиних посмртних остатака присуствовало је око 2000 људи, међу којима су биле и многе значајне личности и нобеловци. Сви водећи њујоршки листови имали су своје извештаче

На сахрани је свирао његов пријатељ, виолиниста Златко Балоковић, тада један од највећих виртуоза на свету у пратњи словеначког хора Слован, и то по Теслиној жељи, прво Шубертову композицију „Аве Марија“, а онда српску песму Тамо далеко. Остао је забележен и упечатљив опроштајни говор тадашњег градоначелника Њујорка Фјорела Хенрија Лагвардије.

– Могао је постати најбогатији човек у Америци, али једноставно није то желео. Желео је успех који је наменио другима. Он је волео људе и био је научник – геније, песник науке. Новац га није занимао, а све што је постигао, учинио је у складу са својим природним даром, који му је у његовој родној земљи подарила мајка –  рекао је Лагвардија, 10. јануара 1943., у говору на радију, пред опело у њујоршкој цркви Светог Јована Богослова.

Касније 1943. године Врховни суд САД вратио је Тесли право на патент 645.576, признајући му првенство на патент радија. Убрзо по Теслиној смрти ФБИ је затражио од Усељеничке службе одузимање свих покојникових личних ствари и докумената, иако је Тесла био амерички држављанин. Касније је Министарство одбране контактирало ФБИ, а Теслина документа проглашена врхунском тајном. Сва Теслина лична имовина по налогу Едгара Хувера и председникових саветника добила је етикету „веома поверљиво“ због природе Теслиних открића и патената.

Тесла у Београду

Једини боравак Николе Тесле у Београду био је од 1. до 3. јуна 1892. а дошао је на позив Ђорђа Станојевића. У аудијенцију код краља Александра Обреновића Тесла је примљен 2. јуна и том приликом је одликован орденом Светог Саве. Потом је Тесла одржао чувени поздравни говор у данашњој згради ректората, студентима и професорима београдске Велике школе.

– Ја сам, као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету – рекао је на почетку говора Тесла.

Теслин боравак у Београду је оставио дубоког трага, међутим, иако је 12. септембра добио признање енглеског удружења инжењера и научника, убрзо потом добио почасну титулу доктора Универзитета Колумбија, крајем 1892. није прошао на избору за редовног члана Српске краљевске академије. За дописног члана изабран је 1894. а за редовног 1937.

Цитати

 – Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да je то дело једног Србина – Никола Тесла у време посете Београду 1892.

– Поносан сам што сам потекао из земљорадничког витешког народа, који je y непрестаној љутој борби за своје идеале и европску културу задужио Европу и свуда заслужио част и поштовање читавог света, нарочито велике Америке – Никола Тесла 1936.у отпоздраву Удружењу југословенских инжењера и архитеката, које му je упутило честитке поводом 80. рођендана.

Најдражи дијалог

– Клањам се, Екселенцијо!

– Моја је титула виша – упозори га Тесла

– Височанство? – промуца портир

– Још виша – каже Тесла

– Величанство? – једва изговори портир

– Још више – каже хладнокрвно Тесла

Ту већ портир занеми, јер веће титуле није знао

– Ја сам Србин – растумачи мирно и достојанствено Тесла.

Наведени дијалог се водио између Тесле и портира хотела De la Societee & Encouragement у Паризу, 19. фебруара 1892., где је одржао предавање заједничком скупу Француског друштва за физику и Међународног француског друштва електричара. Претходно је одржао предавање у Удружењу електроинжењера Велике Британије у Лондону 3. фебруара и поновио исто предавање члановима Краљевског института Велике Британије 4. фебруара 1892.