ЗАБРАЊЕНО за пелцоване некултуром!

Како у оном првом тексту на блогу „Добро дошли у Ивин свет“ стоји:

„Блог у коме пишем о свему што ми падне на памет. Најчешће о догађајима који ме на неки начин дотакну, из неког мог угла. То не значи да је тај мој угао најбољи, једини исправан, али је мој. Специфичан, баш као и ја. Ово је мој свет. Добро сте дошли у њега докле год немате амбицију да га мењате…“

Они који су већ неко време у Ивином свету знају у мојим текстовима да препознају и сарказам и иронију, али и читају оно што је написано. И знају да је све о чему пишем моје мишљење и знају да никоме не покушавам да га наметнем. Теме су разнолике. Баш као и моја интерсовања.

Ово је место где износим своје мишљење и никад не инсистирам на томе да је једино исправно. То је само мој поглед на неке ствари које нам се дешавају. И заиста волим да чујем мишљење оних који читају текстове, њихове коментаре, позитивне или негативне, али у сваком случају конструктивне. Сматрам да само цивилизованим разговором можемо да сазнамо нешто што можда нисмо знали о темама које нас занимају. Да чујемо аргументе „ЗА“ и „ПРОТИВ“ и на тај начин сагледамо ствари из можда неког другог угла.

На жалост, код нас је разговор реткост. Ако двоје људи имају супротне ставове најчешће нема наде за разговор, све врло брзо поприми врло оштре тонове. Што је заиста тужно и ружно. Најглупља ствар је свађати се због политике или због различитог погледа на све оно што је српски народ преживео у последњих пар деценија. Или је то бар веома високо на листи глупих разлога. Посебно кад се свађаш са неким кога и не познајеш, једина комуникација је путем интернета на неком блогу, форуму, некој групи на друштвеној мрежи. У такозваном виртуелном свету.

Овај блог је отворен за коментаре, самим тим важи слобода говора. Свима дајем шансу да кажу/напишу шта мисле јер сматрам да је то у реду. Некоме се моје мишљење не свиђа, осећа потребу да прокоментарише и то је добро. Из тог коментара и ја могу доста да сазнам о неким темама о којима нисам имала прилике да се информишем. Некада коментар у мени направи онај „клик“ који извуче неку нову причу.

Свако има слободу да остави коментар, изнесе своје мишљење. Немам ја проблем са сујетом, не мислим да сам попила сву памет света. Докле год се поштује основна култура, докле год се показује онај минимум културе говора, нема никаквих рестрикција. Позитиван или негативан сваки коментар ће бити објављен. И био је објављен.

За седам месеци, колико Ивин свет функционише, први пут нисам одобрила коментар. Не зато што се аутор није сложио са мојим мишљењем у тексту „Дефект генетског кода“ већ због начина на који је коментар написан. Због речника који је коришћен. Све то је могло да се напише далеко културније и било би објављено. Ја капирам да сам искључива кад су неке ствари у питању, али ко год је до сада критиковао моје мишљење, мој став, био је објављен јер је то радио културно. Спорни коментар је не примитиван него, по мени, знак немоћи, Ако користиш такав речник значи да си вербално осакаћем.

Зато, бригу о мом сексуалном, емотивном али и свим осталим сегментима живота препустите мени. Као и до сада коментаршите текстове, начине на које је тема обрађена, друге ствари нити су битне нити се било кога тичу.

Јер, како рече неко мени драг:

– Секс је последње уточиште вербално импотентних особа!

Ово је намењено онима који су први пут ушли у Ивин свет. Они који су ту већ неко време знају како ствари функционишу и ту нема проблема.

Поздрав свима и свако добро.