Чланци означени са „život i smrt“

Шта је живот?


sta_je_zivotШта је живот? Оно што нам се догађа док правимо планове? Оно време које прође између рођења и смрти?

Сетила сам се две ствари. Прво стиха једне песме, мераклијске:

„Шта је живот, пар корака, мало туге и мерака, мало брате, мало, мало је.“

А потом и реченице коју је написао Габријел Гарсија Маркес у „Сто година самоће„:

„Живот је краћи него што човек мисли.“

Управо тако, то је суштина на коју често заборављамо. Увек мислимо да имамо времена да урадимо нешто, да кажемо нешто, да ћемо и сутра бити ту, да ћемо исправити грешку коју смо напрвили. Некоме рећи Извини, некоме рећи Волим те, некоме рећи Ниси у праву!

Истина је да је живот сувише кратак и да никад не знаш када ће из оног великог бубња бити извучен баш твој број. И она реченица:

„Живи сваки дан као да ти је последњи. Једном нећеш погрешити“

је одличан рецепт. Само, ретко ко од нас се њега придржава. Тога се сетимо само у одређеним ситуацијама. Као што је ова данас.

Данас је у Београду преминуо мој колега. Имао је 40 година, кажу да су то најбоље године. Не знам да ли су најбоље, још пар ме дели до те округле цифре, али знам да је пред њим био живот. Отишао је изненада. У три дана.

Данас ми се вратио филм на све колеге које су прерано отишле. А било их је много. Превише за мали колектив какав је мој. И сви су отишли релативно млади. Сви су отишли изненада. Још увек се нисмо опоравили од смрти која је на радном месту стигла једног од добрица нашег колектива. Великог, доброг меду који се увек шалио са свима, који је увек био подршка свима. И он је, као и сви, отишао ненадано, а ми смо још једном остали без речи. Заустављени у пола даха.

Ја сам веома рано на својој кожи осетила шта значи губитак блиске особе. Изгубила сам некога ко је био једна од две најважније особе у мом животу. Стуб мог света. Смрт ми није страна. Али, кад год се изнова суочим са њом не могу а да се не запитам да ли ја свој живот заиста живим или животарим чекајући тај дан?

Све имам утисак да сувише водим рачуна о неким суштински небитним стварима на уштрб живота. Да сам само на моменте пустила крила онако јако, широко и летела свом снагом. И кад се овакве ствари десе увек себи обећам да ћу се променити, али тај јбни живот ме збрза и заборавим на обећање. Надам се да ћу овога пута бити истрајнија и да ћу успети да одржим обећање, једино које сам до сада свесно и несвесно кршила.

„Толико је било у животу ствари којих смо се бојали. А није требало. Требало је живети!“

Иво Андрић – Знакови покрај пута

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site