Пљуц-пљуц по себи

Некад су и Војислава Шешеља сматрали херојем

Својевремено сам у тексту „Речи су оно што остаје“ написала да Зоран Ђинђић, некадашњи лидер Демократске странке и премијера Србије, као врсни политичар, неко ко има амбицију да једног дана стане на чело Србије и поведе је у бољу будућност, никад није смео себи да дозволи да каже, ни иронично, да је могло да се настави са бомбардовањем Србије.

Свако ко је иронично, цинично, бесно, таман и беспомоћно макар и у једном тренутку поменуо да је могло „да се настави бомбардовање како би се Милошевић сменио“, од мене не може да има поштовање. Ма шта да је урадио пре или после тога. Јер, оно што остаје иза нас су речи. А та изјава је остала. Да боде очи свима нама који смо тих 78 пролећних дана „учили демократију“ НАТО Алијансе.

Зашто сам ово написала?

Због речи које остају иза нас.

21. фебруара 2008.  на великом митинигу „Косово је Србија“ организованом после проглашења терористичке државе на тлу Косова и Метохије, Томислав Николић, тадашњи лидер Српске напредне странке, данас председник Србије, одржао је говор о томе како су Косово и Метохија света српска земља и како их се никад не смемо и нећемо одрећи.

Између осталог тада је рекао:

– Тако ми Бога нећу се смирити док Косово и Метохија не буду под контролом Србије! … Србија ће сачувати свако своје дете на Косову и Метохији, сваки педаљ своје територије на Косову и Метохији. Не буде ли Косова неће бити ни Србије. Има ли Србије, има и Косова и Метохије… И док живимо и док постојимо певаћемо, као што певају ових дана студенти, деца, спортисти, навијачи. Да вас чујем: Косово је срце Србије! Нема, нема замене за срце. Нема вештачког срца за Косово и Метохију… Немој да нас терају да дођемо на митинг негде на Косову и Метохији, да дођемо у оволиком броју колико нас је вечерас овде. Данас политичари слушају вас, данас је ваша реч закон. Ко не признаје тај закон, немој да се позива ни на друге законе. Још једном: КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ!

Како се осећају полицајци?

НАРОДНА полиција чува НАРОДНУ Скупштину од НАРОДА

Јуче на протесту,  испред НАРОДНЕ Скупштине, у којој се налазе НАРОДНИ посланици које је изабрао НАРОД, кордон НАРОДНЕ полиције чува зграду и посланике од НАРОДА.

Да није тужно заиста би било смешно.

У Скупштини се јуче расправљало о потписаном Споразуму у Бриселу у коме је Србија, огледан у лику и делу Ивице Дачића, премијера и МИНИСТРА ПОЛИЦИЈЕ, признала терористичку државу на тлу Србије. Све недоумице око тога да ли је признала или не решава тачка 14. тог Споразума у којој стоји:

„14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка Европској унији. „

Ако постоје две стране које одвојено иду ка Европској унији то значи да су те две стране независне једна од друге. Те две стране су Србија и терористичка творевина на Косову и Метохији које су тим Споразумом независне једна од друге.

И док су НАРОДНИ посланици дискутовали о Споразуму, НАРОДНА полиција их је чувала од НАРОДА. Знам, већ сам то написала, али је то такав парадокс да сам морала да напишем још једном.

Оно што је, међутим, мени пролазило кроз главу док сам гледала ту сцену, полицајци млади и старији стоје испред мирних протестаната и спречавају их да приђу Скупштини је питање:

– Како се осећају полицајци док штите оне који су овим потписом аминовали убиства полицајаца на Косову и Метохији?

Веровали или не, то ми је пролазило кроз главу. Према подацима који се могу пронаћи на интернету на Косову и Метохији је од 1. јануару 1998. до 10. јуна 1999. убијено 1008 људи у униформи. Од тог броја 659 војника и 349 полицајаца. У 78 дана милосрдних часова демократије од стране НАТО убијено је 249 војника и 22 полицајца.

Овим парафом, гледано из мог угла, пљунуло се на све њих. И, не само на њих, већ на све оне који су дали своје животе за одбрану Косова и Метохије. И пре и током милосрдних часова демократије, али и после, кад су НАТО, КФОР, Еулекс и остатак екипе преузели бригу о спровођењу Резолуције 1244. Само од тад је на Косово и Метохији убијено више од 1.000 Срба.

Овим потписом на Споразум њихова жртва је минимализизована, њихове убице су ослобођене, а терористи су као бонус поред мање Срба на Косову и Метохији од руководства Србије добили и признање за своју државу.

Гледала сам их у том кордону и…

Разумем и да је то њихов посао. Разумем и да у данашње време посао мора да се чува. Разумем и да многи немају алтернативу.

Али тешко ми иде да разумем да мирно гледају како се жртве њихових колега поништавају и бацају у заборав. Ти људи су носили исту униформу коју данас носе они.

Све мислим да неће моћи још дуго да ћуте…

Дан ветерана на свом блогу има део „Бесмртни хероји отаџбине“. Посвећен је погинулим (1001) браниоцима Отаџбине у борби против шиптарских терориста на Косову и Метохији од 10.фебруара 1998. и током двоипомесечне агресије НАТО-а у пролеће 1999.године. На Олтар Отаџбине и Слободе живот су положили војници на одслужењу војног рока, полицајци, припадници резервног састава, добровољци из земље и света, подофицири и официри.

Ненаде ХВАЛА!

http://dan-veterana.blogspot.com/p/blog-page_6349.html#.UXzP0Eq85WA