Живот између реалног и виртуелног

Интернет је сјајна ствар. Са пар „кликова“ на правом сајту можете сазнати много тога или се само подсетити на оно што сте већ знали. Неко би рекао да је сада лакше, готово ништа не треба памтити, све можете пронаћи на неком сајту уз праву реч у претрази и пар кликова.

Исто је и са најновијим технологијама. Ту су да „памте“ уместо вас све битне ствари: рођендане, годишњице, састанке… Телефони су постали праве мале секретарице и канцеларије. Подсећају на све, пружају разне могућности преко потребне у модерном свету.

Негде између најновије технологије и интернета загубио се живот. Онај реални. Стварни. У коме пијете кафу/чај/сок/вино/пиво/коктел са неким драгим људима гледајући једни друге у лице. Где причате, смејете се, плачете једни уз друге. Онај живот у коме саговорника можете опипати, помиловати, пољубити.

Сада се живи виртуелно. Дружи виртуелно. Воли виртуелно. Само се свађе и мржње редовно пребацују у реални свет. Чак и оне започете „онлајн“. Како данас рече један мој пријатељ стигла је једна нова генерација која „живи у килобајтима и смеје се са две тачке и затвореном заградом“.