Додик као геометар

Некад се заиста трудим да не пратим дневна дешавања. Пробам да искључим дугменце и игноришем све што нема директне везе са мном и мојим најмилијима. Мало себично, слажем се, али некад се уморим од свих лоших вести које једна другу сустижу. И онда кад помислим да сам успела, изненађење! Нисам!

Јуче нисам пратила ни вести нити сам читала новине. Данас јесам и прва ствар на коју сам наишла је изјава Милорада Додика, председника Републике Српске, који сматра „да је север Косова реалност и да би Србија требало да тражи да тај његов део остане у Србији, уз прихватање остатка покрајине као државе, под условом да сеочувају национални споменици“.

Остадох нема!

Колико Србија треба да буде мала да не би била велика?

Питање које је током сведочења на суђењу Слободану Милошевићу пред хашким трибуналом поставио академик Чедомир Попов, цитирајући Брану Црнчевића,  ми се последњих дана често мота по глави.

Сви они који желе да Србија буде у њеним историјским границама оптужени су за великосрпску идеју. Ако поменете да је Косово срце Србије и њен неотуђиви део кога се никад нећемо одрећи, ако кажете да су Рашка и Војводина српске земље, одмах вас прозивају да сте присталица идеје Велике Србије и да сте, сходно томе, присталица рата, прави представника тог „одвратног геноцидног народа са Балкана“ – како Запад воли да представља Србе.