Без папе и помирења
Кажу да умереност не постоји кад је вера у питању. Да термин „умерени верник“ не значи ништа. Или верујеш или не верујеш.Треће нема.
Ја мислим да има јер за себе кажем да сам умерени верник. Поштујем празнике, црвено слово, али нисам од оних који посте. Пост схватам мало другачије од већине ових „модерних верника“. За мене то није само одрицање од хране, за мене је то одрицање од грешних мисли, свих лоших ствари. Залуд уздржавање од хране ако су ти грешне мисли. Не могу да постим кад ми и у време поста кроз главу прођу неке лоше мисли. По мени би то било фолирање.
Неко би рекао да кад сам таква умерена и немам право да коментаришем ништа што има везе са црквом. Ја мислим да је та умереност моја предност и да захваљујући њој могу да ствари сагледам реалније. Без превише емоција.
