Парада победника НИЈЕ правда

Први ред, с лева на десно: Херман Геринг, Јоаким фон Рибентроп, Вилхелм Кајтел, Алфред Розенберг.
Задњи ред, с лева на десно: Карл Дениц, Ерих Редер, Балдур фон Ширах, Фриц Зокел, и Алфред Јодл.

Последњих дана се мало више бавим собом и сопственим животом тј неким променама у њему и нисам имала баш много времена ни за блог, али ни за наш виртуелни комшилук.

А онда сам претходне две вечери још једном погледала мини серију „Нирнберг“ коју су 2000. снимили Холивуд и екипа, а у којој је обрађен, чувени Нирнбершки процес у коме су се на оптуженичкој клупи нашли истакнути чланови политичке, војне и економске елите нацистичке Немачке.

Још једном су нас подсетили на све оне страшне ствари које су се дешавале током Другог светског рата, као и на нацистичке концентрационе логоре у којима је убијено неколико милиона недужних људи. То су страшне слике, страшне ствари које су се догодиле и које су за сва времена обележили људски род. Сазнање да међу нама, људима, постоје они који ће починити такве злочине никога не може да остави равнодушним.

Оно што је мени пролазило кроз главу док сам гледала филм је нешто на шта сам прво помислила кад сам чула за „Нирнбершки процес“:

– Ово је парада победника, а не трагање за истином и правдом.