Кад Олуја однесе мозак
Све чешће се питам да ли баш морам све да памтим? Да ли заиста морам свој мозак да оптерећујем свакаквим „глупостима“? И схватим да је питање сувишно јер ствари које памтим су спаковане у одређеној прегради и у први план избију само кад их нешто испровоцира на то. Данас је то Неда Украден тачније њен концерт у Глини у склопу феште којом је обележен Дан победе – како Хрвати зову Операцију „Олуја“ која је била школски пример етничког чишћења.
Сећам се оних ратних година кад је дошла у Београд. Побегла из Сарајева главом без обзира. Сећам се да сам једном приликом, по ко зна који пут је слушајући како кука за својим Сарајевом прокоментарисала:
– Врати се тамо, ако ти толико фали, само престани да кукаш!
Наравно да се није вратила. У Сарајеву није била добродошла. Остала је у Београду и наставила да кука.
