Застој или пропаст?

Оно што се дешавало у Бриселу, а мислим на осму – одлучујућу (тако су је назвали учесници преговора и медији) рунду преговора Београда и Приштине уз посредство Европске уније, данас оцењују на два начина који су, заправо, две крајности. Једни кажу да је дошло до застоја, други да су преговори пропали.

У зависности од тога кога читате кривци за то су Београд односно Приштина. По једним изворима Београд се ухватио минимума као пијан плота, а „широкогруда“ Приштина више није могла да попушта. По другим Београд је дао све што је могао, али Приштина инсистира на томе да Срби не добију ништа. И стало је.

Кажу да је јуче у Бриселу било бурно, да су Тачи и Вучић викали један на другог. Из табора Приштине тврде да Вучић не зна да се понаша у преговорима, а извори блиски Београду наводе да је Вучић заузео чврст став да је Београд довољно попуштао и да је ред на Приштини да покаже добру вољу.

Кетрин Ештон је изјавила да су преговори завршени и да је остало да се Београд и Приштина договоре, али и да је међу њима „узан али дубок јаз“. (узан = остао је још само један споран моменат, дубок = признање малигне творевине које званична Србија, наводно, никад неће изрећи)