Чланци означени са „Kosovo i Metohija“

Остајемо у Србији


Поглед на позорницу

Поглед на позорницу

У организацији Срба са Косова и Метохије у Београду је одржан митинг „Остајемо у Србији“ који је на Тргу Републике окупио између 10 и 15 хиљада људи. Били су ту Срби  са простора целе Србије укључујући и у овом случају домаћине, Србе са Косова и Метохије, и северно и јужно од Ибра. Стигли су и Срби из Републике Српске, као и Срби из Црне Горе.

Мноштво застава, транспарената, парола. Јединственост у скандирању „Косово је срце Србије“, „Косово је Србија“, „Издаја“… Сјајна енергија која се осећала на Тргу.

Протест је почео тачно у 12:44 симоблично подсећајући ан Резолуцију 1244 Уједињених нација која се тиче Косова и метохије, а која се никад није до краја применила на територији јужне српске покрајине. Звуци „Марша на Дрину“ су се проламали широм Трга. Митрополит Амфилохије је на почетку одржао опело за све настрадале и у то опело је укључио и Владу и Народну скупштину, а потом и Молебан за Србију.

Ређали су се говорници, једни за другим. О томе ћете читати или сте већ прочитали на другим алтернативним патриотским медијима. Код мене, како сте већ навикли, мноштво слика које говоре више од речи.

Додајем и један видео запис…

(више…)

Advertisements

Како се осећају полицајци?


IMG_0103

НАРОДНА полиција чува НАРОДНУ Скупштину од НАРОДА

Јуче на протесту,  испред НАРОДНЕ Скупштине, у којој се налазе НАРОДНИ посланици које је изабрао НАРОД, кордон НАРОДНЕ полиције чува зграду и посланике од НАРОДА.

Да није тужно заиста би било смешно.

У Скупштини се јуче расправљало о потписаном Споразуму у Бриселу у коме је Србија, огледан у лику и делу Ивице Дачића, премијера и МИНИСТРА ПОЛИЦИЈЕ, признала терористичку државу на тлу Србије. Све недоумице око тога да ли је признала или не решава тачка 14. тог Споразума у којој стоји:

„14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка Европској унији. „

Ако постоје две стране које одвојено иду ка Европској унији то значи да су те две стране независне једна од друге. Те две стране су Србија и терористичка творевина на Косову и Метохији које су тим Споразумом независне једна од друге.

И док су НАРОДНИ посланици дискутовали о Споразуму, НАРОДНА полиција их је чувала од НАРОДА. Знам, већ сам то написала, али је то такав парадокс да сам морала да напишем још једном.

Оно што је, међутим, мени пролазило кроз главу док сам гледала ту сцену, полицајци млади и старији стоје испред мирних протестаната и спречавају их да приђу Скупштини је питање:

– Како се осећају полицајци док штите оне који су овим потписом аминовали убиства полицајаца на Косову и Метохији?

Веровали или не, то ми је пролазило кроз главу. Према подацима који се могу пронаћи на интернету на Косову и Метохији је од 1. јануару 1998. до 10. јуна 1999. убијено 1008 људи у униформи. Од тог броја 659 војника и 349 полицајаца. У 78 дана милосрдних часова демократије од стране НАТО убијено је 249 војника и 22 полицајца.

Овим парафом, гледано из мог угла, пљунуло се на све њих. И, не само на њих, већ на све оне који су дали своје животе за одбрану Косова и Метохије. И пре и током милосрдних часова демократије, али и после, кад су НАТО, КФОР, Еулекс и остатак екипе преузели бригу о спровођењу Резолуције 1244. Само од тад је на Косово и Метохији убијено више од 1.000 Срба.

Овим потписом на Споразум њихова жртва је минимализизована, њихове убице су ослобођене, а терористи су као бонус поред мање Срба на Косову и Метохији од руководства Србије добили и признање за своју државу.

Гледала сам их у том кордону и…

Разумем и да је то њихов посао. Разумем и да у данашње време посао мора да се чува. Разумем и да многи немају алтернативу.

Али тешко ми иде да разумем да мирно гледају како се жртве њихових колега поништавају и бацају у заборав. Ти људи су носили исту униформу коју данас носе они.

Све мислим да неће моћи још дуго да ћуте…

Дан ветерана на свом блогу има део „Бесмртни хероји отаџбине“. Посвећен је погинулим (1001) браниоцима Отаџбине у борби против шиптарских терориста на Косову и Метохији од 10.фебруара 1998. и током двоипомесечне агресије НАТО-а у пролеће 1999.године. На Олтар Отаџбине и Слободе живот су положили војници на одслужењу војног рока, полицајци, припадници резервног састава, добровољци из земље и света, подофицири и официри.

Ненаде ХВАЛА!

http://dan-veterana.blogspot.com/p/blog-page_6349.html#.UXzP0Eq85WA

Није шија него врат


отац тадеј„Све активности, укључујући и преговоре Београда са Приштином, Влада Србије је извршавала уз поштовање Устава и уз стално информисање и консултовање представника органа локалне самоуправе са Косова и Метохије.“

То стоји у извештају Владе о бриселским преговорима достављеном Скупштини. Да подсетимо да је Влада Србије на седници пре два дана дала сагласност на парафирани текст предлога споразума са Приштином.

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић сазвао је за петак, 26. априла посебну седницу републичког парламента на којој ће посланици разматрати Извештај о досадашњем процесу политичког и техничког дијалога са Приштином.

Седница парламента заказана је за 11 сати, саопштено је данас из Скупштине Србије. Не знам да ли неко уопште сумња у то да ће и Скупштина подржати потез преговарачког тима.

Стара пословица каже:

– Што се мора није тешко!

(више…)

Застој или пропаст?


pregovoriОно што се дешавало у Бриселу, а мислим на осму – одлучујућу (тако су је назвали учесници преговора и медији) рунду преговора Београда и Приштине уз посредство Европске уније, данас оцењују на два начина који су, заправо, две крајности. Једни кажу да је дошло до застоја, други да су преговори пропали.

У зависности од тога кога читате кривци за то су Београд односно Приштина. По једним изворима Београд се ухватио минимума као пијан плота, а „широкогруда“ Приштина више није могла да попушта. По другим Београд је дао све што је могао, али Приштина инсистира на томе да Срби не добију ништа. И стало је.

Кажу да је јуче у Бриселу било бурно, да су Тачи и Вучић викали један на другог. Из табора Приштине тврде да Вучић не зна да се понаша у преговорима, а извори блиски Београду наводе да је Вучић заузео чврст став да је Београд довољно попуштао и да је ред на Приштини да покаже добру вољу.

Кетрин Ештон је изјавила да су преговори завршени и да је остало да се Београд и Приштина договоре, али и да је међу њима „узан али дубок јаз“. (узан = остао је још само један споран моменат, дубок = признање малигне творевине које званична Србија, наводно, никад неће изрећи)

(више…)

17. март – девет година


Pogrom-17.-mart-2004Тог 17. марта 2004. била је среда. Прошло је готово пет година од “милосрдног” бомбардовања Србије. Међународне мировне снаге су се већ одомаћиле на подручју Косова и Метохије максимално подржавајући шиптарске сепаратисте.

Тог 17. марта Шиптари су на Косову и Метохији организовано почели нови терор над српским живљем. Тада су се на мети нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве. У албанској, мартовској „олуји“,страдало је све што је српско. Био је то наставак великог погрома, започетог у лето 1999. Овај мартовски одвијао се пред очима 20.000 НАТО војника и то на Космету који је под протекторатом Уједињених нација.

Епилог њихових акција је био страшан.

Убијено је 10 Срба.

Повређене су 954 особе.

Етнички је очишћено шест градова и девет села.

Протерано је 4.012 Срба

Уништено  је 935 кућа.

Попаљено 35 цркава и манастира – 18 споменика културе.

Срушено 10 школа, Домова здравља и Пошта.

(више…)

Лекције из патриотизма


Протеклих пар дана поново доста причамо на тему патриотизма, љубави према отаџбини, и, ма колико некад имали различите ставове, слажемо се у томе да се у Србији не ради баш много на очувању националне свести. Напротив. Као да се чини све да се тај сегмент, иначе свуда у свету веома битан, што више минимализује.

Ову тему сам већ обрађивала у текстовима Српски национализам (12. 11. 2011. http://wp.me/p1YTjh-10 ) и Аутошовинизам српско проклетство (05. 04. 2012. http://wp.me/p1YTjh-bY )  и трудићу се да се не понављам, али мислим да неке ствари треба рећи више пута, да их боље чујемо и почнемо да на ствари гледамо из неког другог угла. По мени, оног исправног. Зато ћу се ја у овом тексту бавити и бројкама, али и неким другим стварима које се више не спомињу, које неки нису знали, а неки се труде да их заборавимо. И нећу ићи много далеко у прошлост, до Првог светског рата. Мислим да је то некако симболично јер је пре пар дана обележен и јубилеј потписивања примирја у том рату.

(више…)

Ђенерал Вељко Раденовић – савремени српски херој


Пре пар година сам први пут чула песму „Ђенерале, ђенерале“ коју певају Косовски божури. Већ на прво слушање прошла ме је језа. Што због речи, што због младог света који је песму певао, што због чињенице да је написана у част савременог српског јунака. Човека који је бранио српски народ.

Још тада сам желела да сазнам нешто више о главном јунаку песме, али је то била немогућа мисија. Нигде ништа. Као да човек не постоји. Бар кад су званични медији у питању. Једино што је могло да се сазна је да је Ђенерал Вељко Раденовић, вођа Посебне Јединице Полиције и да је, између осталог, активно учествовао у ослобођењу Ораховца.

Живот и неке свакодневне обавезе су ме спречиле да будем прави мали истраживач и о Вељку Раденовићу напишем текст много пре овог. Сада веома жалим што нисам била истрајна. Кад сам у недељу увече на друштвеној мрежи прочитала вест о његовој смрти најпре сам занемела, а потом се растужила. Поново сам покренула претраживаче, трудила се да пронађем деманти те вести, али опет ништа. Само линкови ка песми Косовских божура и ка Сувој Реци. Ни слова о самом Ђенералу Раденовићу. Ни слова о томе да је преминуо савремени српски херој. Човек коме је српски народ који је бранио са својом јединицом дао чин Ђенерала. Не знам како вас, али мене тај детаљ неодољиво подсећа на причу о кнезу Лазару кога је српски народ после Косовског боја подигао на пијадестал цара иако никада није имао ту титулу. Српски народ има много мана, али је увек нешто одлично знао – умео је непогрешиво да препозна истинске јунаке.

Овога пута нисам желела да одустанем. Преминуо је човек који је био херој, а нигде ни слова о томе. То је био мој мотив. Контактирање људи на друштвеној мрежи који су објавили вест о смрти Ђенерала уродило је плодом. Они који нису знали нешто више о њему су ме упутили на оне за које су веровали да знају нешто и… Успели смо!

Ово што следи је збир сведочења. Захваљујући људима који су приватно и професионално познавали Ђенерала Вељка Раденовића успела сам да посложим ствари. Како сам већ писала, сматрам да је Ђенерал Раденовић један од оних чије име никако не треба да заборавимо. И ово је мали допринос савременој српској историји. Аутори су становници Ораховца, бивши и садашњи полицајци, војници, официри који су познавали Ђенерала Вељка Раденовића. Свима хвала на помоћи при стварању овог текста. Ово је ваше дело.

(више…)

Одлазак Ђенерала Вељка Раденовића


Друштвену мрежу преплавила је информација да је у Крушевцу преминуо ђенерал Вељко Раденовић.

Ако пробате да је проверите на било ком сајту са вестима нема је. Кад име ђенерала Вељка Раденовића укуцате у претраживач појављују се линкови који воде ка песми Косовских божура – Ђенерале, ђенерале. Има, наравно, гомила оних који воде ка причи о Сувој Реци где се спомињу Посебне Јединице Полиције и ђенерал Вељко Раденовић као њен вођа. О њему биографских података нема. Као да никад није постојао.

(више…)

Окупатори у акцији


Затишје, ако се то тако може рећи, је трајало неуобичајено дуго. Окупаторске снаге КФОР-а, епитет су добили јер су одавно показали да нису у мировној мисији већ су од старта изабрали страну у чију су се службу ставили, су данас поново кренули на барикаде. Недавно је обележен први рођендан барикада, а припадници италијанског дела КФОР-а је данас кренуо у офанзиву. Вести са  северног дела Старе Србије се смењују из минута у минут. Поново преносимо оно на шта наилазимо на друштвеним мрежама и разним алтернативним медијима. Аутори овог текста су сви Срби са Косова и Метохије и сви они који имају контакте у Старој Србији.

Окупатор је заузео барикаду Зупче!  Јаке снаге КФОР-а – италијански војници су, под пуном ратном опремом, дошли до Срба на барикади на којој је било око 15 момака, и са упереним пушкама су их провоцирали и били спремни да пуцају. Када су Срби видели да не могу ништа да ураде повукли су се.  Срби су се повукли, а Италијани су “бравурозно” заузели барикаду која је већ више од годину дана “само српска”. Јаке снаге КФОР-а су пресекле пут Србима и према Митровици и према Зубином Потоку, тако да су Срби који су ту у мишоловци и без могућности да им се помогне. Такође, у Кошутову су јаке снаге РОСУ-а.

Да невоља не иде сама, два младића Србина који су пробали да прођу одмах су ухапшени, спаковани у марице и одвезли су их негде. Момци се зову Владан Ганић и Дејан Ракић. Људи који су на лицу места и даље прате ову изузетно драматичну ситуацију, а очекује се да ће и  поред ометања сигнала мобилних оператера информације  стизати правовремено

(више…)

Гораждевац – још један злочин без казне


Тог 13. августа 2003. је била среда. Топли летњи дан група млађих становника села Гораждевца, општина Пећ, искористила је да се расхлади купањем у реци Бистрици. Нису ни могли да слуте да ће за неке од њих то бити последње дружење, а да ће други док су живо носити ожиљке који ће их сећати на тај 13. август.

У рафалној паљби коју су „непозната лица“ отворила из аутоматског оружја на српску децу која су се купала на реци Бистрици недалеко од Гораздевца убијено је двоје и повређено четворо српске деце.

Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) убијени су хицима из аутоматског оружја,док су се купали на Бистрици, а Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тада се тешко рањени.

Нападачи на децу, која су се купала свега 500 метара од центра села, нису откривени ни после девет година упркос обећању тадашњег првог човека  УНМИК полиције да ће „преврнути сваки комад земље како би нашао убице деце“.

(више…)

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site