Како је настала песма „Ђурђевдан“ – подсећање

Данас Српска православна црква обележава дан страдања Св. Георгија – Ђурђевдан.

У народу српском једна од најпопуларнијих песама је „Ђурђевдан“ коју је крајем 1988. на албуму „Ћирибирибела“ објавила група Бијело дугме.

На данашњи дан ред је да се подсетимо или научимо како је, заправо, настала та песма. И да се сетимо кад је следећи пут будемо чули.

У наставку информације које су прошлог пролећа објавиле многе новине, интернет портали, а засноване на причи Жарка Видовића, историчара уметности из Сарајева. И видео прилог БН Телевизије на исту тему.

Чувена песма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, открива професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.

Наиме, како сведочи овај историчар, Србе су 1942. године на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”. Видовић је био у затворима до 1942. године, и то прво у немачком, па у усташком. У “Великом транспорту” пребачен је у Јасеновац, одакле је депортован у логор код Нарвика у Норвешкој.

Према његовим речима, на путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности. У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, први пут је запевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.

По доступним сведочењима, усташе су због песме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других. Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживело тортуру.