Пљување сопственог народа
Стварно сам се трудила да мање пишем о дневно политичким темама. Чак сам убацила и онај серијал „Вучије приче“ само да бих на блогу објављивала неке поучне, лепе ствари које немају баш никакве везе са политиком. И мислила сам да ћу успети да одолим свим изазовима, али овај бисер не могу да не видим.
Интернет портали су објавили Саопштење за јавност припадника расформиране Јединице за специјалне операције у коме они прилично јасно стављају до знања да је „дара превршила меру“ и да све оно што се дешава на југу Србије, посебно око срамног споменика у Прешеву, захтева јасну реакцију државе. У том саопштењу Шиптарима су поручили да ће „за сваког војника и полицајца којег су мучки убили, за сваку силовану Српкињу, за сваку проливену дечију сузу, платити најскупљу цену…“ На крају завршавају реченицом: „Све што је силом отето силом се и враћа!“
Да ли је писмо аутентично тј да ли су га заиста написали припадници некад најелитније српске специјалне формације или не ја нити знам нити је то тема ове приче. Тема је још један бисер Ивице–Марице који је мртав ладан то Саопштење прокоментарисао следећим речима:
– Како распуштена формација може да издаје саопштење? Исто тако то може да учини и распуштена Хитлерова војска. Зато молим медије да разликују шта је важно, а шта не!