Пљување сопственог народа

Стварно сам се трудила да мање пишем о дневно политичким темама. Чак сам убацила и онај серијал „Вучије приче“ само да бих на блогу објављивала неке поучне, лепе ствари које немају баш никакве везе са политиком. И мислила сам да ћу успети да одолим свим изазовима, али овај бисер не могу да не видим.

Интернет портали су објавили Саопштење за јавност припадника расформиране Јединице за специјалне операције у коме они прилично јасно стављају до знања да је „дара превршила меру“ и да све оно што се дешава на југу Србије, посебно око срамног споменика у Прешеву, захтева јасну реакцију државе. У том саопштењу Шиптарима су поручили да ће „за сваког војника и полицајца којег су мучки убили, за сваку силовану Српкињу, за сваку проливену дечију сузу, платити најскупљу цену…“ На крају завршавају реченицом: „Све што је силом отето силом се и враћа!“

Да ли је писмо аутентично тј да ли су га заиста написали припадници некад најелитније српске специјалне формације или не ја нити знам нити је то тема ове приче. Тема је још један бисер Ивице–Марице који је мртав ладан то Саопштење прокоментарисао следећим речима:

– Како распуштена формација може да издаје саопштење? Исто тако то може да учини и распуштена Хитлерова војска. Зато молим медије да разликују шта је важно, а шта не!

Игре без хлеба

Бивша власт је имала рецепт – кад жели да скрене пажњу јавности са неког битног догађаја, са неке животно битне ствари почне медијску офанзиву успесима Новака Ђоковића, хапси припаднике ЈСО и покрене 753543825235 истрагу против Улемека или обнови причу о производњи Фијата у Крагујевцу. Те три ставке су увек давале резултате. Многе ствари су им тако прошле.

Да је политика курва и да је власт слатка уверили смо се по ко зна који пут. Учећи од најбољих, читај претходне власти за коју су Слоба и СПС испали мали деца кад су у питању малверзације и пропаганда, и ови нови су кренули са неким сличним стварима. Све у циљу скретања пажње јавности са оних заиста животно битних ствари.

Од 1. октобра је поскупело све што је могло. Подигнут је ПДВ, а то је аутоматски значило и скок цена. Неке ствари су поскупеле за петину тадашње вредности. Суштина је да потрошачка корпа постаје више него оптерећење за кућни буџет. Да плаћање основних режија постаје пројекат за чију реализацију треба много. Новца је све мање, прости опстанак постаје циљ коме се тежи.

У последњих 10 дан, међутим, јавност се бавила свим и свачим, али јој је некако увек тај опстанак малог човека био на дну стране. Медији су имали паметнија посла, а са њима и добар део народа.