Рођендан Јована Дучића
На данашњи дан 17. фебруара 1871. у Требињу је рођен српски песник Јован Дучић. По завршеној учитељској школи у Сарајеву и Сомбору био је учитењ у Бијељини и Мостару. У овом грдау је са Алексом Шантићем основао часопис „Зора“. Студирао на филозофско-социолошком факултету у Женеви, одакле је чешће одлазио у Париз. Од 1907. почео је да ради у дипломатској служби Србије на разним дужностима. Био је аташе у Цариграду и Софији, отправник послова у Риму, Атини, Мадриду и Каиру, као и делегат у Женеви. Био је посланик у Будимпешто, Риму, Букурешту, а до распада Југославије и у Мадриду. Кад је Шпанија признала НДХ прешао је у Лисабон, 1941. је отишао у Гери – САД, где је у априлу 1943. умро. Посмртни остаци су 2000. пренесени у Требиње, што је била његова последња жеља.
За Дучића кажу да је најмаркантнија личност српске књижевности у првим деценијама 20. века. Себе је описивао реченицом „Кабинетски радник на мучном послу рима и ритма„. Неговао је култ форме, тежио ка савршенству. У његовој поезији све је елегантно и виртуозно речено, блиставо, јасно и тачно. Стварао је поезију која треба да буде „одвећ горда да би живела за друге“, обрађивао је велике, вечите теме, љубави, смрти, религије.
Осим песама, писао је путописе (Градови и химере), филозофске есеје (Благо цара Радована), као и есеје о књижевности (о Војиславу Илићу, Бори Станковићу, Петру Кочићу…).
