9. март – 22 године касније
Тог 9. марта 1991. је била субота.
Данас, је 9. март, година је 2013. и исто је субота.
Између та два 9. марта су прошле две деценије и још две године приде.
Старија сам 22 године. Имам веће животно искуство. По логици ствари требало би да сам и паметнија. Данас, 22 године после 9. марта 1991. о тим демонстрацијама и ономе ко је био лидер мислим исто.
Да ли то значи да сам била зрела за своје године? Или, можда, значи да сам остала „слепа код очију“ јер не умем да препознам покретачке снаге на боље?
Те демонстрације 9. марта 1991. у Београду је организовао и предводио Српски покрет обнове (СПО) Вука Драшковића, који је тада важио за најјачу опозициону странку. Тад су заговарали промену система, и позивали се на демократизацију и националну обнову државе. Како у духу најновијих изјава и политичког курса Драшковића то „национална обнова државе“ звучи смешно.
Али, кренимо редом и стићи ћемо до оне две, по мени, пресудне ствари које су обележиле тај 9. март али и судбину ове наше напаћене Србије.
