Четири Божића

Данас је најрадоснији дан за православне хришћане. По Јулијанском календару 7. јануара прославља се рођење Исуса Христоса – Божић. Срби, као и сви остали хришћани, Божић обележавају као један од најдражих празника, уз Васкрс и крсну славу.

На Православни Божић 7. јануара 1943.  у 22,30 у хотелском апартману број 3327 на 33. спрату хотела „Њујоркер“ у Њујорку умро је геније, српски и светски, Никола Тесла.

На православни Божић, 7. јануара 1942. у зору на сваку православну кућу у селу Придворица у срезу Невесиње напале су удружене усташко-муслиманске снаге. Усташе су повезале све Србе мушкарце и одвели их у село Доња Придворица, неке су стрељали, неке смлатили маљевима и коцима. Биљка Хаџића, Гаврила Носовића, Ћетка, Гојка и Радована Скока испекли су на ражњевима. Док су једне усташе завршавале посао са мушкарцима, други су хватали жене, децу и старце, довели их међу лешеве у штале и све их заједно запалили. Хватајући по селу српски женски свет, усташе су издвојиле девојке удаваче и младе невесте и одвели их у пећину више села Придворица, где су 20 дана долазиле усташе и силовале их, а пошто су их измрцварили, онда су их побили. Од Придворчана су остали живи само они који се тог дана нису затекли у селу. Муслимани су касније спалили цркву, коју су мештани од свог прилога изградили 1937., да би на њеним темељима изградили џамију. („Страдање Срба у Херцеговини за време Независне Државе Хрватске“, Данило Тунгуз-Перовић)

На православни Божић, 7. јануара 1993. муслиманске снаге из Сребренице су у Кравици убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало. Њих петоро није пронађено ни после равно 20 година. Ни после две деценије нико није одговарао за злочине над Србима.

Ја сам издвојила ова четири Божића која су ми негде и прва пала на памет. А као допуна за последња два Божића у  овом тексту и податак да је много случајева у историји да су се покољи Срба или почетак неких акција против српског народа дешавали на велике православне – српске празнике или на „црвено слово“ у црквеном календару кад Срби обележавају крсне славе. Поставља се питање зашто се злочини дешавају на велике српске празнике. Сматра се да је основни разлог за то жеља за затирањем и тоталним уништењем Срба. У време празника људи су у посебном свечарском расположењу и никако не очекују да ће бити зверски убијени. Масакри на велике празнике имају и додатни ефекат: потомци ће се сваког Божића, Васкрса, сваке крсне славе сећати како су им преци баш тог најрадоснијег дана зверски убијени…

Бадње вече и Божић – обичаји

Православни верници данас прослављају Бадњи дан, дан уочи најрадоснијег хришћанског празника рођења Христовог – Божића. Назив је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.

Српска православна црква и верници славе Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за славље Божића – рођење Исуса Христоса, најрадоснијег хришћанског празника. Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству. Бадњи дан је последњи дан божићног поста, дан када би требало обавити многе обичаје који датирају вековима уназад. Иако су многи обичаји везани за овај дан пагански, црква је покушала да им да хришћанско обележје. С друге стране, модеран начин живота у градовима и немогућност да се испоштују сви традиционални обичаји довели су до тога да су људи помало модификовали обичаје. Уз то, као и за већину српских обичаја и обичаји око Бадњег дана и вечери се разликују од краја до краја.