Београд није сав у Београду – Момо Капор
Много већи део Београда је у чежњи за Београдом, који га чини лепшим него што у ствари јесте. Београд је у београдским кафанама по свету у којима се сакупљају „наши“…
„Скадарлија“ у Ричвуду (Њујорк). „Балкан“ у Сиднеју. „Четири брезе“ у Бриселу. „Ла цоза“ у Каракасу. “ Београд “ у Минхену. „Кинг Петар“ у Вашингтону…
Београд је у трешњи на дну коктела „Менхетн“, који управо сише једна срећно удата осамљена Београђанка, што у римском „Кафе Греко“ резимира свој живот – да ли је све то, заиста, вредело толико труда: би ли боље живела да се удала за свог Микија и остала на Вождовцу?
Београд је био и у бриселском ресторану „Стара Србија“ поред Гранд плаца, када нас је власница Добрила, некадашња „црна дама српске поезије“ питала шта је са песником Бранком Миљковићем, а ми јој испричали како се претворио у споменик на Калемегдану! Запањила се! Како споменик, када је она том споменику штопала чарапе и кувала пасуљ када је био потпуно непознат?
Београд је и у Хамилтону (Канада), где нас један остарели коњички официр Краљевске војске пита, „Дува ли још кошава три, седам или двадесет и један дан?“, а кошаве већ дуго ни за лек… Дојадило јој, изгледа, то што није успела да нас одува са овог брега, па сад цвили и завија тамо негде у руским степама.