Медвед Книнџа – војник Бео ЗОО врта
Серијал јунака Бео ЗОО врта – Врта Добре наде данас настављамо причом о једном војнику. Реч је о медведу са, помало, шмекерским, али свакако јуначким именом – Книнџа!
У Бео ЗОО врт је стигао почетком ’90-тих година у време рата у бившој нам држави Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Новине су објавиле да су мало мече босанског мрког медведа бораца САО Крајина, које је обучавао Капетан Драган, пронашли негде у Лици и да су га усвојили. Бринули су о њему, хранили га и успели да га отхране.
Свима је било јасно да ће малиша врло брзо нарасти толико да ће почети да претставља претњу. Уколико би остао уз борце САО Крајина судбина му не би била наклоњена. У неком тренутку би морао да буде елиминисан. Не зато што су борци сурови већ зато што би толико нарастао да би постао опасан за људе да га задрже, а са друге стране, баш зато што је одрастао са људима који су бринули о њему, хранили га и гајили, не би био способан за самосталан живот у дивљини. Медведић не би био способан да лови, проналази храну и питање је колико би издржао сам у природи. Посебно јер се налазио у ратом захваћеном подручју које су многе животиње одавно напустиле.
Вест о мечету стигла је и до Бео ЗОО врта, а Вук Бојовић се договорио са Капетаном Драганом да Врт Добре наде преузме бригу о маскоти бораца САО Крајине. Медвед је пребачен у Београд, добио је свој дом, име Книнџа – по имену елитне војничке формације САО Крајине.
Кад је стигао на огради великог кавеза у који је смештен писало је:
КНИНЏА – маскота бораца САО Крајина
Земља порекла: Српска Крајина.
Убрзо по доласку у Београд Книнџа је добио друштво, у кавез се уселила и једна дама медведица симболичног имена Лика. У почетку је био плашљив, бежао је од ње, али се временом навикао и та љубав је једна од најлепших и најдуготрајнијих у Бео ЗОО врту.