Барикаде – срећан први рођендан
Пре тачно годину дана такозване специјане јединице полиције малигне творевине – РОСУ су започеле заузимање административних прелаза Јариње и Брњак. Тиме је почела највећа криза од „пролећних часова демократије“ 1999. и уласка међународних трупа на Косово и Метохију. Срби су одговорили подизањем барикада на најважнијим путним правцима. Управо те барикаде су дуго сматране „главном кочницом Србије на њеном путу ка европским интеграцијама“.
Само дан касније постигнут је договор Борислава Стефановића, шефа преговарачког тима Београда у дијалогу са Приштином, и Ерхарда Билера, тадашњег команданта КФОР-а о повлачењу РОСУ са севера Косова и Метохије. Тиме су, бар привидно, смањене тензије, а на Брњак и Јариње су распоређени припадници КФОР-а. У сукобима је, пре тога, повређено више људи, а Енвер Зумбери, припадник РОСУ, који је рањен у близини Брњака је и преминуо.
Договор и примирје су били краткотрајни. Нарушени су већ 27. јула, после информација да КФОР хеликоптерима на Брњак и Јариње пребацује царинике и полицајце албанске националности. Као реакција на те информације запаљен је пункт на Јарињу, а КФОР је посегао за силом у одбрани своје базе. Након паљења Јариња КФОР и Еулекс затворили су административни прелаз за саобраћај, а истовремено Срби су онемогућили саобраћај до њега постављањем барикаде. Истовремено су направили више алтернативних путева за прелаз у централну Србију.
