Да ли смо ми Калимеро?
Сваки пут кад неко крене да ми „соли памет“ о постојању малигне творевине, реалности ситуације на терену, официрима за везу, преговорима у Бриселу, столици у Уједињеним нацијама, паралелним институцијама, аутономији севера и како се то МОРА прихватити код мене се јави револт.
Слушам ове генијалце који нас воде ко зна где. Мислим да је чак и чувени „Вођа“ Радоја Домановића експерт у поређењу са овим који су на челу Србије. Слушам их и питам се докле ће, да ли имају намеру да стану?
И да се одмах разумемо, кад кажем „са овима који су на челу Србије“ ту мислим и на ове актуелне и на оне бивше, јер суштинске разлике између ових и оних претходних ни нема. Сви су они потекли или из истог казана или имају исте менторе. Не постоји друго објашњење за чињеницу да, иако су званично политички дијаметрално супротни, воде идентичну политику. По систему „где ја стадох ти продужи“ само су наставили утабаним стазама претходне власти. И, мени то све делује као да свесно раде контра интереса наше земље. Или се моје схватање националних интереса и њихово толико разликују.