8. март у БЕЛОМ

На друштвеној мрежи налетех на информацију следеће садржине:

„Осмог марта, у подне, невладина организација Жене у црном на Тргу Републике извешће јавно читање и презентовати Извештај са терена о женама у Србији. Након тога, предвиђен је Женски улични марш, који ће ићи од Трга Републике, преко Јованове, до КЦ РЕX, у Јеврејској 16. Главни слоган марша „Ни сувишне, ни послушне – и бунтовне и солидарне“, прати и слоган „Ни курве, ни светице – и жене и другарице и вештице“. На путу ка РЕX-у, у Јовановој 49, биће постављена спомен плоча Ксенији Атанасијевић, филозофкињи, феминисткињи и антифашисткињи.“

Ако на информацију гледаш из угла женски права са акцентом на „Извештај са терена о женама у Србији“ и Женским уличним маршом, прочиташ слога можеш да стекнеш утисак да је то негде добра ствар. Оно, показујемо да жене у Србији имају свој став, своје мишљење и не плаше се да их изнесу. А онда погледаш онај почетак, ко организује и све то пада у воду.

Зашто?