Архива за категорију ‘Цитати’

Речи све говоре…


target-fСрби важе за народ са кратким памћењем. Неко би рекао да имамо памћење „златне рибице“ и да је то један од разлога зашто нам се периодично понављају неке лоше ствари. Да смо бар нешто запамтили, да смо бар нешто научили од свега што су други причали о нама, из онога што су нам урадили, можда би наша садашњост била другачија.

Прошлост не можемо променити, али захваљујући наученим лекцијама можемо утицати на садашњост и на будућност. Због тога данас постављам овај текст. Они који су заборавили да науче, они који памте да се подсете.

Ово су они мислили о нама. Ово они мисле о нама. И ово ће увек мислити о нама.

Без обзира какву шарену лажу нам сада нуде.

(више…)

Advertisements

Благо оном ко довијека живи


njegos„…Под Ловћеном Његош спава
најмудрија српска глава…“

Пре тачно два века, 13. новембра 1813. у Његушима је  рођен Петар Петровић Његош – један од најбољих српских песника, владар Црне Горе и владика.

У наставку неколико цитата којих се често сетим у свакодневном животу

Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.

(више…)

О Србима су причали…


l (4)Кад слушам ове „наше“ лидере како нам причају хвалоспеве о Европској унији, како нас убеђују да су нам ЕУ и НАТО пријатељи и како не треба живети у прошлости, алудирајући на пролеће 1999. не могу да се не сетим шта су све изјављивали лидери са Запада, из ЕУ и НАТО.  Током пролећа сам и припремила списак изјава о Србима, али га нисам објавила. Тада су сви подсећали на изречено током „милосрдних часова демократије – убрзани курс осиромашени уранијум“.

Уместо тога пронашла сам изјаве неких других људи, који су писали неку другу историју, оставили дубок траг у њој. Њихове изјаве о Србији и Србима. Припремила и – заборавила.

Јуче сам код пријатељице на друштвеној мрежи видела неке од тих цитата и сетила се да имам још неке у архиви. Драгана, ХВАЛА за подсећање.

У наставку само део цитата на које сам ја пронашла. Лична архива, интернет, књига „Волим те Србијо, записи светских аутора о Србима и Србији кроз векове“ су послужили за овај текст. Главна замерка може да буде да је предугачак и да то може да убије жељу за његовим читањем. Вероватно би било боље да сам га поделила на неколико мањих текстова, али како на блогу увек радим онако како ми се у том тренутку учини најбољим решењем све је у једном тексту.

Биће ми драго да они који читају овај текст исти допуне цитатима које сам ја изоставила. Нека ово буде наш заједнички текст…

(више…)

Лагано умирање – Пабло Неруда


zalazak sunca2

Лагано умире онај који не путује, онај који не чита,

онај који не слуша музику, онај који не налази задовољство у себи.

Лагано умире онај који уништава властиту љубав,

онај који не прихвата помоћ.

Лагано умире онај који се претвара у роба навика,

постављајући себи сваки дан иста ограничења,онај који не мења рутину,

онај који се не усуђује оденути у нову боју,

онај који не прича са људима које не познаје.

Лагано умире онај који бежи од страсти

и њеног врела емоција;

оних које дају сјај у очима и напуштеним срцима.

Лагано умире онај који не мења свој живот

када није задовољан својим послом или својом љубави,

онај који се не жели одрећи своје сигурности ради несигурности,

и који не иде за својим сновима;

онај који неће дозволити, нити једном у свом животу,

да побегне од смислених савета…….

Живи данас, учини данас, ризикуј данас!

Не дозволи лагано умирање!

Не заборави бити срећан!

Косово – Најскупља српска реч ~ Матија Бећковић


matija-beckovicПре шест векова ништа се на глобусу није догодило значајније од боја на Косову Пољу. И данас, после шест стотина Видовдана, за судбину српског народа ништа није пресудније од битке која траје на Косову и за Косово.
Исход Косовског боја још се не зна, како оног негдашњег, тако ни овог данашњег.

Од почетка претрајавају две стварности и две истине. И не уступају једна другој. Што време више одмиче, све се мање зна хоће ли нас онебесати или прогутати косовска рана.

Косово освањује сваког јутра. Сваки дан је једна годишњица и једна задушница. И данас се тамо као и на Видовдан 1389. види „ко је вера, а ко је невера“.

Као да српски народ води само једну битку, гине у истом боју и на истом пољу, проширује косовску костурницу, „ридање на ридање придодаје“, нове мученике прибраја косовским мученицима.

Косово је одавно стигло до Јадовна – и право је чудо да име Косово није добила сва српска земља.

Косово је најскупља српска реч. Плаћена је крвљу целог народа. По цену те крви је устоличена на престолу српског језика. Без крви се није могла купити, без крви се не може ни продати.

„Трагач“ – Хорхе Букај


sveska_i_olovkeПоследњих дана размишљам о лепим и мање лепим стварима. Ово је прича које сам се сетила и одлучила да је поделим са Комшилуком, али и свима који посећују Ивин свет. Надам се да ће Вам се свидети. Мени јесте.

Ово је прича о једном човеку кога бих назвао Трагачем. Трагач је неко ко трага, ко тражи, али ко не мора и да нађе оно за чим трага. То је неко, ко не мора ни да зна шта тражи. То је просто човек чији живот представља трагање.

Тако једног дана један Трагач осети снажну потребу да крене за град Камир. Научивши себе да обраћа пажњу на таква осећања, која допиру из непознатих места до њега самог, оставио је све и кренуо на пут.

Ходајући два дана по прашњавим путевима, најзад спази у даљини обрисе града Камира. И мало пре него што ће стићи до самих капија града, пажњу му је привукао један брежуљак десно од пута, прекривен чудним зеленилом и мноштвом разноразног пролећног цвећа. Са свих страна брежуљак беше ограђен лакираном оградом. Бронзана враташца на улазу намамише га да уђе.

Изненада је осетио да је чак и заборавио на град и да треба да се мало задржи на том месту. Трагач уђе кроз бронзана враташца и лагано поче да се креће између белог камења које је лежало насумично разбацана по земљи.

(више…)

Вучија судбина


vuk1

Још једна из серијала „Вучије приче“. Не знам ко је аутор. Мени се свидела, верујем да ће и вама. Уживајте…

Једном тако док смо сакупљали неко биље мој деда поче да ми приповеда:

– Пас је, синко, некада био вук! Но данас се највише мрзе! Иако су род у срцу, уопште не личе. Један је одабрао зиму, чопор, борбу прогон и хајку, а други се због топлине, труња и остатака са стола одреко своје величине, ланац је уза се примио и слугом се начинио. Мало по мало почео је горског брата ловити, иако и тада по лику бејаше још увек исти. И готово га истреби! Но никада дрво што живи у хладу не надвиси оно што слободно стоји под сунцем небеским. И тако горском цару земља у помоћ притече, крзно му јако ветар и снег направи, и зуби му силни растоше од издаје што је не преболе. Кад пролеће дође, спустише се вукови низ планину и нађоше браћу раздвојену. Видоше им ланце што вратове им кидају и како репове подвијају и за парче хлеба се увијају. Хтедоше се вратити и кавгу не започети, јер, жал им је било на тако нешто бедно ударити. Но, у том мудровању пси почеше завијати и господарима земље се правећи, то им вукови опростили нису. Да им роб и сужањ земљу по којој ходе и умиру блати и срами па нека је и род бивши мили, за издајице неће милости бити. И јуриш у њих начинише и гадно их побише. Од тога данa увек када вук пса сретне да по његовој стопи гази он га гони и убија. И ништа му друго није битно ни храна ни вода, само освета истераном издајнику вучијег рода.

Рођендан владике Николаја Велимировића


nikolajНа данашњи дан 4. јануара 1881.у селу Лелићу код Ваљева рођен је Никола Велимировић. Основну школу учио је у манастиру Ћелије, а 6-разредну гимназију завршио је у Ваљеву, док је Богословију завршио у Београду 1902. Кратко време био је учитељ у Драчићу и Лесковицама код Ваљева. На студијама је у Швајцарској и Енглеској био је од 194. до 1909. Теологију је докторирао на старокатоличком Теолошком факултету у Берну (1908), а филозофију у Женеви (1909). После дуге и тешке болести, 1909. у манастиру Раковица примио је монашки чин и име Николај. Своје образовање заокружује на Духовној академији у Петрограду.

По завршетку школовања започиње серију чувених беседа и предавања широм тадашње Србије. Путовао је по нашем Приморју, Немачкој, Швајцарској, Италији и Русији. Као професор београдске Богословије предавао је филозофију, психологију, логику, историју и стране језике. Већ у Богословији ушао је у јавни живот придружујући се опозицији против краља Александра Обреновића. Његове књиге и говорнички дар донели су му велику популарност, нарочито у време Балканских ратова. У току Првог светског рата (1915-1919) Николај је био у Енглеској и Америци на дипломатским и патриотским задацима где је успешно објашњавао и бранио интересе и права Србије и српског народа.

(више…)

Писмо Меше Селимовића САНУ


selimovicПисмо Мехмеда Селимовића упућено 3. новембра 1976. Одељењу језика и књижевности Српске академије наука и уметности – САНУ. Овај документ се налази у Историјској збирци Архива САНУ у Београду, под редним бројем 14441. Селимовићево писмо представља примаран историјски извор и оно је незаобилазан извор приликом проучавања рада и дела овог познатог писца. Корисно је како за историчаре књижевности тако и за биографе овог познатог писца, самом чињеницом, да је Мехмед Селимовић напоменуо да се ово писмо сматра пуноважним аутобиографским податком.

Писмо Мехмеда Селимовића САНУ

(више…)

Патријарх Павле – сећање


На данашњи дан, 15. новембра 2009. у Београду је на Војномедицинској академију преминуо патријарх српски Павле.  Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу на ВМА, а 8. октобра 2008. поднео је молбу Светом архијерејском Сабору СПЦ да му „због здравствених разлога и немоћи“ дозволи да се повуче из активне службе. Молба патријарха Павла на Сабору СПЦ 11. новембра 2008. није усвојена. Павле је преминуо у сну 15. новембра 2009. око 10:45 у 96. години.

Патријарх Павле је рођен као Гојко Стојчевић, 11. септембра 1914. у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца. Рано је остао без родитеља и о њему је од треће године бринула тетка.

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, 1. децембра 1990. изабрао га је за 44. првојерарха Српске Православне Цркве. Сутрадан, у недељу 2. децембра 1990. у Саборној цркви у Београду, устоличен је у трон архиепископа пећких, митрополита београдско-карловачких и патријараха српских, а 22. маја 1994. у древни патријарашки трон у Пећкој Патријаршији.

(више…)

Облак ознака

Блесушица

Замисли жељу и заврти глобус... јер снови се остварују

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

Blueberry NS

Blog for my darling ;-)