Архива за категорију ‘мозак служи за размишљање’

Већи муслимани од Мухамеда


tviter7000Прва вест коју сам видела јутрос је она о „јединственом обележавању 11. јула“. Судећи по тексту тог датума ће се 7.000 људи наћи на платоу испред Народне скупштине Србије с циљем да се на јединствен начин обележи „20. година од геноцида у Сребреници“. Иницијатор је Душан Машић, а акцију је покренуо преко свог Твитер налога.

Мало је фалило да повратим.

Нема потребе да идем у детаље да с годинама све више људи сумња у ту „истину“ о Сребреници. Још 2009. је емитован норвешки филм о Сребреници у коме се јасно види да и поједини припадници муслиманског ентитета у БиХ сумњају у званичне верзије догађаја и наводе примере како су им из Сарајева сугерисали да се жртвује одређен број муслимана зарад војне интервенције, на шта главни људи из Сребренице нису пристали. Онај ко жели може много тога да пронађе на интернету везано за тему Сребренице и да се увери да није све тако црно-бело тј да нити је то тај број, нити је то био геноцид нити су Срби искључиви кривци.

Но, није Сребреница као феномен пропаганде овде главна тема. Разлог за писање је нешто друго. Та, мени још увек несхватљива потреба да се додвори другима, пљуне на своје, пропагира нешто за шта није до краја јасно шта је.

(више…)

Advertisements

Срамота ме је ваше срамоте


PosadaВећ дуго не пишем. Не гледам ТВ, не слушам радио, не читам новине… Чувам себе од лоших вести, лажи, испирања мозга… И кад нешто чујем, видим, напишем текст, али не притиснем оно дугменце „Објави“. У последње две-три недеље сам написала пар текстова, некад ми је лакше кад мисли ставим на папир, али их нисам објавила. Данас ћу кликнути оно дугменце са десне стране…

Јуче је била Лазарева субота, Врбица. Од јутра сам била на Калемегдану, окружена породицом, пријатељима, уживајући у лепом пролећном дану. А онда је стигла једна порука „Данас у 12,45 испред Владе протест против Извештаја о паду хеликоптера“ и било је јасно где ћемо бити око 13.

Неке ствари се никад неће променити. Ми ћемо ићи на сваки протест, на сваком наредном ће бити све мање људи, али ми нећемо одустати.

(више…)

Кад ставим на папир…


tabla_republika_srbija_granicaЈуче сам имала један разговор у вези потеза актуелне власти. Нешто што је кренуло као пошалица, бар сам ја капирала као пошалицу јер је деловало као контрирање зарад приче, прерасло је у озбиљан сукоб мишљења. Испоставило се да саговорник заиста сматра да је актуелна власт добра, да има већину што значи да Србија подржава ту и такву политику, и да власт вуче праве потезе. Једина замерка била је да тренутни господар Србије сувише себе ставља у први план.

На моју опаску да нема апсолутну власт јер на изборе није изашао велики број грађана, да странка чији лидер води Србију нема подршку већег дела грађана Србије, што говоре и статистички подаци након избора, речено ми је да, с обзиром да се нико не буни, значи да се Србија слаже са политиком.

На запажање да је „победа“ на изборима извојевана причом од које се аутоматски одустало, алудирајући на све оне приче о преиспитивању свих уговора и споразума, свих продаја, приватизација, причи о Косову и Метохији, преиспитивању потписаних споразума, непризнавању отимачине и сличног, речено ми је да раде само оно што су и они пре њих.

Тај аргумент „исто су радили Слоба, Ђинђић, Тадић…“ је најчешће употребљаван, али и то да је „Косово изгубљено давно, да га није продао Вучић“, „да кад притискају повериоци мораш да се сналазиш и враћаш дугове и да је нормално да се продају и Телеком и Ер Србија и Аердром…“

Тог тренутка сам рекла:

– Имамо супротне погледе, нема сврхе да причамо, закрвићемо се.

И за мене је дискусија била завршена.  Више нисам причала, али сам остатак вечери провела размишљајући о том разговору.

(више…)

Нож у срце


olujaИма ствари које ми подигну притисак у моменту, из места оде на 200.

Шетајући по интернету налетех на овај линк. Како сам осетљива на тему Олује и увек, а посебно како се ближи датум кад се све одиграло, читам и пратим све што у свом имену има реч „олуја“ и на директан или индиректан начин има везе за овим злочином, наравно да сам прочитала текст и умало ме шлог није стрефио. „Спектакл“ у кик боксу по имену „Олуја у рингу“ одржава се 6. пут у знак сећања на Олују, а у главној борби вечери снаге ће одмерити домаћи борац – Хрват и један – Србин. Реч је о момку из Републике Српске рођеном неких пола године пре „Олује“.

Јасно је шта мислим и да више ништа не напишем. Зато и нећу детаљисати. Написаћу само да ме занима ментални склоп онога ко пристане да се појави на нечему што велича етничко чишћење Срба, што велича ратни злочин против народа коме припада. И, ако је већ он млад и неикусан, да ли је могуће да поред себе нема никога довољно зрелог да му укаже да оно што ради је погрешно? Срамно.

Верујем да су организатори са посебним задовољством на плакат за ову „Олују“ поред његовог имена ставили српску тробојку…

Некад стварно помислим и да треба да нестанемо, ако нам подмладак има овако кратко памћење…

Чекањем се потоп дочека


sos serbiaРођена сам 1976. Време Тита не памтим, била сам мала. Не памтим ни све оне који су дошли после њега. И зато што сам била мала и зато што ме је, тада, више занимало како да у фудбалу победимо неке дечаке из суседне улице, него то како се зове председник. Али, памтим Слобу. И све оне који су покушавали да постану неки нови Слоба, као и све ове-оне који су постали гори од Слобе.

У Срба је увек тако. Од горег има горе. Од лошијег има лошије. Од дна има још дубље дно.

(више…)

Његошев „говор мржње“


njegosТаман помислиш да си чуо све, а онда схватиш да немаш појма.

Данас сам мало шврљала по виртуелном свету, читала вести из земље и света и поглед ми се зауставио на једном наслову „И Његош крив за убијање Муслимана“. Прочитам текст и помислим да је чувени „њуз“ толико узео маха да сви сад имају по неку причу адекватне тематике. Онда схватим да није шала.

У најкраћем информација је следећа:

Тужилаштво Трибунала у Хагу је на суђењу Радовану Караџићу тврдило да је Петар Петровић-Његош у свом епу „Горски вијенац” „славио убијање Муслимана, односно потурица”. Наиме, тужитељ Катрина Густавсон опширно је цитирала стихове из „Горског вијенца” током унакрсног испитивања сведока одбране Гојка Кличковића који је у главном претресу поменуо да се Караџић, током рата у БиХ, често позивао на тај Његошев спев.

Густавсон је цитирала дијалог владике Данила и Вука Мићуновића у којем се – у слободном преводу – позива на „чишћење наше земље од неверника” и каже да „наша битка неће бити окончана док ми или Турци не будемо истребљени”. По њеном тумачењу то је био „позив на етничко цишћење земље од муслимана” јер  Његош у „Горском вијенцу” „слави убијање Муслимана, уништавање њихових кућа и рушење њихових џамија”.

(више…)

Кад песница мења свест


sarajevoБио је 5. октобар 2000. Четвртак. Данима се „кувало“, осећало се да ће ускоро пукнути и да ће експлозија доста тога променити. Неки су веровали да ће бити боље, јер од онога како смо живели лошије није могло. Мени је здрав разум говорио да експлозија по дефиницији може само да уништи. Уз то, имала сам довољно искуства да знам да у Мајци Србији од лошег има лошије, да кад се нађеш на дну уместо да се одбијеш о тло и кренеш поново ка врху, некако почнеш да се још више укопаваш, да не кажем затрпаваш.

Имала сам 24 године кад се у Србији „догодио народ“. Неки ће се сада са подмехом вратити на реченицу „Уз то, имала сам довољно искуства…“ и помислити

– Каквог ли је она то животног искуства имала са 24? Читав живот живела у Београду, ушушкана од проблема, рата, сеоба, та, бре, није знала шта су живот и проблеми.

Да, читав живот сам у Београду и никад нисам напуштала породично огњиште, посебно не пред налетима оних који су нам желели смрт само зато што пишемо ћирилицом, крстимо се са три прста, Божић славимо 07. јануара…  Али, и поред тога, сам, баш као и добар део генерације, одрасла пре времена.

(више…)

Спасилац


spasilac1Таман помислиш – нема даље, кад оно… Политичари у Србији увек имају по неколико „зецова“ скривених у дубинама својих рукава. Данас сам почела да верујем у „HARPP“ систем и то да је „кључ“ за његово управљање у рукама српске владајуће гарнитуре.

Зима скоро прође, а каква је била илуструје податак да је 19. јануара у Београду измерено 20 степени. А, онда… Почело је да се прича о изборима и време је почело да се квари. Расписаше изборе, а оно удари зима. Почео да веје снег. Ма, какав снег – мећава. И, већ како то бива у Мајци Србији, створише се сметови од по пар метара, колоне, заробљен народ…

У свим нормалним земљама војска и полиција су ту да помогну. И то је нормално. И ови наши су се укључили у извлачење свих оних сиротих људи које је невоља притисла и оковала их на сред неког пута. И све би било у реду да се у целу причу није укључио и сам политички врх.

Ни мање ни више, први потпредседник Владе Србије, техничке, нашао се на лицу места. Камере су забележиле, све телевизије пренеле снимак како храбро спашава једно дете из смета. Камере нису забележиле колико је још људи спасио, али смо сви уверени да се није задржао само на овом једном детету.

(више…)

Европејски преокрет


nekad i sadПре неки дан, од некога мени веома драгог, стиже порука

– Можда би требало ово објаснити кроз Ивин свет 🙂

И снимак са изјавама актуелних представника власти из времена док су се још увек борили за владајуће позиције.

То ме је подсетило на текст који сам написала још 9. августа, али који нисам објавила. Искрено, ни сама не знам како се догодило да не кликнем опцију „Објави“. Сад сам га потражила, мало прилагодила и ево га…

Текст је тада био инспирисан изјавом Александра Вучића, првог поптпредседника Владе и по многима најутицајнијег политичара у Србији, коју је током лета дао сарајевском „Дневном авазу”, а коју су пренеле и готово све српске новине. Тема је била Сребреница:

– Да не буде забуне, не желим да се скривам иза било кога ко је лажно у име народа којем припадам починио тај стравичан злочин. Стравичан, језиви злочин, толико страшан, да вас је срамота што неко ко је у томе учествовао припада вашем народу – поручио је Вучић.

(више…)

Истина је тамо негде…


marko somboracПоследњих дана не може да се живи од најава спектакуларних открића о убиству Славка Ћурувије који је убијен 11. априла 1999. Већ неко време се најављује да ће власт објавити имена директних извршиоца, али много значајније и имена оних који су све организовали и наредили. Јавност се доводила у готово еуфорично стање, као да ће се изрећи нека неочекивана истина која ће променити све досадашње истине.

И онда се сазнало да је Радомир Марковић, бивши први човек Државне безбедности, наредио ликвидацију. Милан Радоњић, тадашњи начелник београдског центра ДБ, је све организовао. Ратко Ромић, тадашњи оперативац другог одељења БГД центра ДБ, помогао је у извршењу убиства. Мирослав Курак, некадашњи припадник посебне службе обезбеђења у ДБ, директни је извршилац злочина.

(више…)

Облак ознака

Блесушица

Замисли жељу и заврти глобус... јер снови се остварују

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

Blueberry NS

Blog for my darling ;-)