Архива за категорију ‘Кратки осврт’

Потапање


gracanica potapanjeКад су други народи, припадници различите вере, рушили српске светиње знали смо да подигнемо глас. Кад су скрнавили гробља, палили цркве, манастире, ломили крст са куполе говорили смо да су дивљаци, звери. Да Бог то види и да неће проћи некажњено.

Данас, кад неки Срби потапају манастир Светог архангела Михаила – Ваљевску Грачаницу, подигнуту на темељима Немањићке цркве са најстаријим звоном изливеним 1860. године, већина ћути.

Шачица се на терену бори за спас светиње. Грачаничка стража месецима покушава да скрене пажњу на уништавање манастира, да спречи тај зверски чин, укаже на могућност измене пројекта којима би манастир био поштеђен, али је све то без успеха. Хапшени су, готово прогањани, али се нису предали. И данас покушавају немогуће.

Потапање је у току, вода је ушла у манастир, ускоро ће га прогутати, баш као и многе пре њега на неким другим локацијама. Јер ово није први пут да смо то урадили. Свесно, добровољно, још једном смо пристали на сакаћење и историје и будућности.

Неки други су палили, рушили и скрнавили наше цркве желећи на тај начин да нас понизе, отерају, пониште наше присуство и постојање. Они су дивљаци, они су звери.

Ми сами потапамо манастир.

Која је тачно разлика између „неких других“ и нас?

Бог је велики, прашта, али како ћемо сами себи опростити овај грех?

 

Фотографије потапања манастира су преузете са интернета.

gracanica potapanje1 gracanica potapanje2 gracanica potapanje3 gracanica potapanje4
Advertisements

Већи муслимани од Мухамеда


tviter7000Прва вест коју сам видела јутрос је она о „јединственом обележавању 11. јула“. Судећи по тексту тог датума ће се 7.000 људи наћи на платоу испред Народне скупштине Србије с циљем да се на јединствен начин обележи „20. година од геноцида у Сребреници“. Иницијатор је Душан Машић, а акцију је покренуо преко свог Твитер налога.

Мало је фалило да повратим.

Нема потребе да идем у детаље да с годинама све више људи сумња у ту „истину“ о Сребреници. Још 2009. је емитован норвешки филм о Сребреници у коме се јасно види да и поједини припадници муслиманског ентитета у БиХ сумњају у званичне верзије догађаја и наводе примере како су им из Сарајева сугерисали да се жртвује одређен број муслимана зарад војне интервенције, на шта главни људи из Сребренице нису пристали. Онај ко жели може много тога да пронађе на интернету везано за тему Сребренице и да се увери да није све тако црно-бело тј да нити је то тај број, нити је то био геноцид нити су Срби искључиви кривци.

Но, није Сребреница као феномен пропаганде овде главна тема. Разлог за писање је нешто друго. Та, мени још увек несхватљива потреба да се додвори другима, пљуне на своје, пропагира нешто за шта није до краја јасно шта је.

(више…)

Чекај, стани, полако…


somborac1

Један од оних дана кад сам у потпуној неверици. Помислим да живим у скривеној камери. Да се неко грубо шали са нама. А онда се сетим где живим…

Вратила сам се са посла, кренула у „шетњу“ по интернету, наишла на овај „спектакл“ и…

Прва реакција је била оно чувено:

– Чекај, стани, полако, да ли је ово реално?

Следеће што ми је прошло кроз главу је стих из песме „За све моје људе“ Београдског синдиката

„…нестали су кодекси, остали су комплекси…“

Ако смо једно време били у убеђењу да има комплекс Тита и да све иде по оној „И после Тита – Тито!“ погрешили смо се. Ово се може мерити само са комплексом Бога!

Један од оних дана кад схватиш да ми нисмо ни банана држава, ни карикатура од државе, ни бедни изговор за државу, ни држава у покушају.

Не постоји реч која дефинише ово што је данас земља у којој живимо…

Србијо моја…

Нож у срце


olujaИма ствари које ми подигну притисак у моменту, из места оде на 200.

Шетајући по интернету налетех на овај линк. Како сам осетљива на тему Олује и увек, а посебно како се ближи датум кад се све одиграло, читам и пратим све што у свом имену има реч „олуја“ и на директан или индиректан начин има везе за овим злочином, наравно да сам прочитала текст и умало ме шлог није стрефио. „Спектакл“ у кик боксу по имену „Олуја у рингу“ одржава се 6. пут у знак сећања на Олују, а у главној борби вечери снаге ће одмерити домаћи борац – Хрват и један – Србин. Реч је о момку из Републике Српске рођеном неких пола године пре „Олује“.

Јасно је шта мислим и да више ништа не напишем. Зато и нећу детаљисати. Написаћу само да ме занима ментални склоп онога ко пристане да се појави на нечему што велича етничко чишћење Срба, што велича ратни злочин против народа коме припада. И, ако је већ он млад и неикусан, да ли је могуће да поред себе нема никога довољно зрелог да му укаже да оно што ради је погрешно? Срамно.

Верујем да су организатори са посебним задовољством на плакат за ову „Олују“ поред његовог имена ставили српску тробојку…

Некад стварно помислим и да треба да нестанемо, ако нам подмладак има овако кратко памћење…

Две цигле у главу


cigle1Они моменти кад кажеш:

– И треба да нестанемо. Да је среће па да падне неко чудо и уништи све, да нас избрише са лица земље кад смо стока.Кад пљујемо сами по себи. Нама нико не треба.

Последњих месеци, то се уосталом и види, мало сам олабавила са писањем, посебно са тешким темама. Мало сам се и ја уморила од свих тих ружних ствари које нам се свима дешавају. Трудим се да не гледам ТВ, престала сам да читам новине, а и све ређе кликнем на неке озбиљне сајтове. Радим све да ме лоше вести прескоче.

И онда, у мање од 24 сата као две цигле у главу погодиле су ме две информације.

„Посланици Српске листе подржали Рамуша Харадинаја“

„Патријарх Иринеј: Не знам да ли су Срби из Хрватске протерани или су је напустили“

Рамуш Харадинај који је признао да је починио злочине над српским становништвом на Косову и Метохији, али чак ни то није било довољно да га Хашки трибунал осуди, добио је подршку Српске листе у парламенту терористичке државе на тлу Србије. Да, знам, кад се овако све „стави на папир“ делује као сценарио неког нискобуџетног холивудског филма, али је то наша, српска реалност. Нормална земља не би дозволила терористима да јој отму територију. Нормалан народ не би изашао на изборе те терористичке државе и тиме јој дао легитимитет. О томе да ниједан представник неког нормалног народа не би подржао оног ко је учествовао у ликвидацијама припадника истог тог народа је сувишно и причати. Али, у Србији све може.

Не живим на Косову и Метохији. Нисам на бирачким списковима на Косово у Метохији. Нисам гласала на „изборима“. Али, искрено, ја не знам никога са Косова и Метохије да је учествовао на изборима. Нико од мојих познаника, пријатеља, и поред свих уцена којима су били изложени, није изашао на изборе и не признаје ни терористичку државу ни Српску листу. О, Боже, како комично звучи то „Српска листа“ кад јој у наставку стоји подржала Харадинаја.

Или су они толико глупи да не капирају да су овим потезом амнестирали ратног злочинца.

Или сам ја много глупа кад верујем да се злочини над српским народом не смеју заборавити, опростити, да се не може седети за истим столом са терористима и ратним злочинцима.

Или њих заболе међуножје за све осим личног интереса.

Четврто нема.

(више…)

Шамар сурове реалности


Maligne-bolestiПоплаве, трагедије, саобраћајке, убиства и самоубиства, малтретирања, злостављања, сексуални напади, повећан број оболелих од карцинома… Последњих недеља готово свакодневно догоди се нека трагедија, нека ружна ствар која однесе животе. Нема правила. Нема заштићених. Једнаком брзином одлазе и стари људи и они који су тек започели живот.

Нисам од оних који верују у све и свашта. Нисам од оних који читају знаке и тумаче их како им одговара. Нисам од оних који у свему виде теорију завере. Нисам ни од оних који у свему виде само лоше, најгоре.

Али, последњих недеља сам често на испиту.

Све чешће се питам шта нам се то догодило, чиме смо заслужили све ове лоше ствари?

(више…)

Кад тад!


kosovo srce srbijeОд почетка кризе у Украјини, а посебно од 16. марта кад је на Криму одржан референдум, доста се прича о домино ефекту признавања терористичке државе на Косову и Метохији. Готово свакодневно се могу чути захтеви за расписивање референдума, а неки се одржавају и у електронској форми.

И други делови Украјине су најавили референдум, Венеција га већ спроводи путем интернета, на званичној презентацији Беле куће је осванула петиција за припајање Аљаске Русији, а тамо већ неко време стоји и петиција за независност Тексаса.

И док се демократски свет згражава над референдумом на Криму, критикује званичну Русију због отимачине дела Украјине, не признаје ни одлуку Крима ни неке нове покушаје за одвајање делова територија од матичних земаља, дотле им други одговарају само са једном речју – КОСОВО!

Оно чега су се нормални плашили, а осиони веровали да се никад неће догодити, дешава се широм света. Косово су на тацни сервирали терористима и очекивали да то остане непримећено. Непримећено у смислу да никоме неће пасти на памет да, поштујући преседан направљен у случају Косова и Метохије, уради исту ствар – одвоји део територије без сагласности земље и прогласи независност.

На тренутак ћу се вратити уназад. Још 1974. Турска је војном инвазијом отела север Кипра. До данас је то острво подељено на два дела. Турска је део НАТО Алијансе и зато се, ваљда, тај њихов потез и не сматра нечим лошим, инвазија у случају Турске није отимачина, али референдум на Криму јесте.

(више…)

Српски националиста


srbijaКолега Облогован врло инспиративно делује на мене.  Можда и зато што слично мислимо у погледу многих ствари. Прочитала сам његов најновији текст, објављен у делу „Мој став“ под именом „Јавите ми кад демократија одлучи да будемо срећни“, почела да куцам одговор и, да не бих, како бата Ироније каже, написала чланак у коментару, одлучила сам да га напишем овде.

Ја сам српски националиста.

Шта то значи?
Не мрзим друге.
Не желим да се другима догоди нешто ружно.
Не желим да се истребе други народи.
Не желим да Срби владају светом.
Не желим да сви људи у свету буду православне вере.
Паролу „Србија до Токија“ користим само у спортске сврхе и она не представља моје освајачке амбиције.
Нисам шовиниста.
Нисам фашиста.

Ја сам српски националиста.

Шта то значи?
Волим Србију.
Волим српски народ.
Волим и негујем српске обичаје.
Поштујем српску традицију.
Учим из српске историје.
Поштујем српске хероје.
Памтим оне који су своје животе дали да би ми били слободни.
Православни сам верник најбоље што умем.
Не желим ништа туђе, али не дам своје.

Ја сам српски националиста и поносим се тиме.

Београде, никад нећеш научити…


izlozbaЈуче је у Београду отворена изложба. Реч је о још једној у низу „манифестација“ којом се у први план стављају „жртве српских злочина“, а која за циљ има додатну сатанизацију Срба.

Овога пута посебан значај и кредибилитет целом догађају дао је Ивица Дачић, премијер и министар полиције у Влади Републике Србије. Који се, како је сав поносан изјавио, са првим потпредседником Владе посебно заложио да се изложба одржи упркос противљењу грађана. Подвукао је да је „лоше ако се подразумева да се говори о нашим или њиховим злочинима јер жртве су жртве“.  Поносно је рекао да је „током дијалога у Бриселу предлагао да се на Косову подигну и у српском и у албанском делу заједнички споменици свим жртвама ратних дешавања“.

Оне који су противили изложби медији су означили као „десничаре“, „националисте“ који су извикивали националистичке пароле. Друге, ваљда, и не постоје. Снимак који прати извештаје показује да су певали званичну химну Србије „Боже правде“ и скандирали „Косово је срце Србије“, „Издаја“. Неке посебне „националистичке пароле“ које би, ваљда, требало да вређају и угрожавају све остале народе и нације се не чују. Предложили су одговорнима да организују и „Изложбу органа“ која би се осврнула на злочин почињен над Србима у злогласној Жутој кући. То је, ваљда, увредљиво.

Један од оних дана кад заиста не можеш да разумеш поступке неких људи. Кад ти ништа смислено не пада на памет. Кад се још једном осетиш као „пала с Марса“ јер неке ствари једноставно не можеш да скапираш.

Мука ми је од оних који пљују по себи и траже опроштај, признају да смо геноцидни само да би им неко дао „позитивну оцену“.

Мука ми је од тога што ако то не радиш одмах си глуп, затуцан, слушаш Цецу… И шовиниста си!

Мало ми је пун, да не кажем шта, оних Хрвата, муслимана, Шиптара и ових „Срба“ који су фини, толерантни, верују да на обе стране има добрих људи са којима се може причати, а никад не пропусте прилику да, онако кроз причу, подвуку да неки твоји коментари могу да изазову кнедлу у грлу, и увек истичу да су жртве сви осим Срба.

Мука ми је од тога да сви они, Хрвати, муслимани, Шиптари имају право да причају о својим жртвама, о својим несрећама, а ако Србин само спомене Бљесак, Олују, спомене логоре, убиства, постави питање где су нестали Срби из Сарајева, шта је са Србима са Косова и Метохије, докле се стигло са Жутом кућом, одмах провоцира, агресиван је и слично. Сви имају право да причају о својим жртвама, само Срби не.

Захваљујући тим и таквима више нисам толерантна. Постала сам нетолерантна. Ако ја не могу да причам о својима, ако не смем да питам шта је са злочинима над Србима, да ли ће неко одговарати за етничко чишћење, масакре над мојим народом, увек ћу бити против тога да они причају о било чему. Посебно у мојој кући – мом граду, мојој земљи.

Па нек сам најгора на свету.

Нећеш постати цењена метропола, цењена држава, цењен народ ако пљујеш, пишаш и сереш по своме. Београде, никад нећеш научити…

п. с. фотографија Мондо

Реалност на терену


српско-остаћеКомшија Облогован је пре пар дана написао један сјајан текст „Косово је само моје“. Написао га је у  правом тренутку јер сам, ваљда због свега што нам се дешава, почела мало да губим веру у нас. Срећом, подсетио ме је да има нас који мислимо слично, који осећамо исто.

Рођена сам у Београду. Моји родитељи су рођени на југу Србије. Никакве конкретне, родбинске везе немам са Косовом и Метохијом, а опет тај део Србије доживљавам врло блиско. Имам утисак да сам, без обзира на место рођења, потекла са тог дела наше територије. Као да сам и ја израсла из црвеног цвета. Зато ме, ваљда, много боли кад чујем да га се неки одричу. И они који одлучују, али и, такозвани, обичан свет.

Кад политичари помену „реалност на терену“ не буде ми добро.

(више…)

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал