Архива за категорију ‘Вучије приче’

Слепи вук Хомер


vuk11Пошто су се неки распитивали кад ће се наставити серијал о вуковима настављам га данас, једном причом из Бео Зоо врта  – Врта добре наде.  Пишем онако како се ја сећам. И сад кад вртим сећања, све делује помало нестварно. И, не, није ово прича на нивоу „Пастир и вук“ или „Монах и вук“ или „Вучија судбина“. Ово је само једна од успомена из мог детињства.

Елем, прича се дешава почетком’90-тих година, како је то било давно, неких посебних детаља и нема, али се сећам оног најважнијег. Ако неко од комшилука боље служе сећања, слободно допуните 🙂

Дакле, главни јунак приче је вук. А, ко би други био 🙂 Звао се Хомер. И био је слеп.

У Бео ЗОО Врт стигао је после текста у новинама, сећам се да сам га ја прочитала у Политици, да у једном затвору негде у Србији без икакве осуде већ годинама „робија“ један вук. Ваљда су га покупили у некој хајци, као младунче. Нису желели да га убију, а нису знали шта да раде са њим, па су га као привремено решење убацили у затвор. Привремено решење се одужило и он је провео неколико година у затвору.

Кад је прича објављена Вук Бојовић, управник Бео ЗОО врта, је реаговао. Не би он био то што јесте да није алармирао све које је могао да се вук пусти на слободу. Акција је дала резултате, одлучено је да се вук ослободи, али се јавио нови, неочекивани проблем –   није могла да се реализује. Разлог? Због година проведених у изолацији, затвореном, мрачном простору, вук је ослепео. Таквог нису смели да га пусте у природу.

Решење је пронађено тако што је експресно пребачен у Београд и постао је становник Бео ЗОО врта. Био је у посебном кавезу, одвојен од осталих вукова. Био је смештен у оном реду испод споменика керуши Габи. Због тога што је био слеп добио је име Хомер. Сећам се да су многи Београђани долазили у ЗОО врт не би ли видели Хомера.

Он је један од јунака Бео ЗОО врта, бар је за мене то био.

Ето, идеје. Могла бих да потражим мало и приче о осталим јунацима Бео ЗОО врта, керуши Габи, шимпанзи Самију и алигатору Муји, или о познатим становницима попут медведа Книнџе, тигрице Цице… Да проширимо ове причице о вуковима и на неке друге животиње 🙂

Advertisements

Калиопи – Вучица


ljubav je u ocima1Успављујем се уз радио. Ујутру ме буди музика,  песме су прво што чујем. Пре сата. Јутрос ми је дан почео уз Калиопи и ову прелепу песму.

Ни снег који је за пар минута обелео комшилук, ни чињеница да сам устала рано због обавеза које су ме очекивале, нису ми покварили расположење.

Укључила сам Mp3, пронашла песму, појачала и кренула на посао. Изашла из зграде и… Осмех на лицу – моје стопе су били први трагови у свежем снегу. За тренутак сам се осетила као вучица која јури неким својим путем, прави стазу онако како она жели.

Диван дан, дивни моји… 🙂

(више…)

Зашто волим вукове


vukovi1Ову причу ћу почети питањем:

Зашто већина људи не воли вукове?

Кад одрастете уз „Црвенкапу“, добру девојчицу која је ишла у посету болесној баки, коју је појео велики зли вук, јасно је да вам од малена усађују одбојност, мржњу, страх од вукова. Кад се сетите „Три прасета“ и „Седам јарића“ јасно је да је рушилачка снага вука изузетно опасна. Кад као дете слушате приче о великим чопорима који нападају стада сиротих овчица мислите да су то крволочне, бездушне звере. Кад мало размислим, сви смо ми, мање или више, расли уз неке смернице да су вукови нешто лоше, нешто чега се треба бојати. И логично је да су неки те смернице задржали и кад су одрасли.

Ја сам, некако, увек била контра света, па је тако било и по питању вука. Иако сам јасно капирала да су у бајкама они зли, мени је било жао што су увек извлачили дебљи крај. Или би их убили или би их намагарчили. То није било лепо.

(више…)

Занимљивости о вуковима


vukovi2Пошто је серијал „Вучије приче“ изазвао позитивне коментаре, одлучила сам да га наставим. Бар привремено 🙂 Оно што следи није поучна прича, како је то био случај претходних дана. На сајту „голија“ сам пронашла неке занимљивости везано за вукове. Преносим текст у целини, можда сазнате нешто што нисте знали о њима.

Уживајте 🙂

(више…)

Вук и Пас – Jean de La Fontain


vuk11Како смо у комшилуку мање-више сви у фазону вукова, наставља се серијал „Вучије приче“. данас нудимо басну француског писца Жана де ла Фонтена „Вук и Пас“ која говори о вредности слободе.

Уживајте 🙂

(више…)

Одинокая волчица – Белый Орел


ljubav je u ocima1Пре неких пола године први пут сам чула песму „Усамљена вучица“ групе „Бели орао“ (Одинокая волчица – Белый Орел) и веома ми се свидела. Још више кад сам прочитала превод.  Надам се да ће се и вама свидети, а некако се ова песма уклапа у ове „Вучије приче“. Или се бар мени чини  🙂

п.с. превод са руског језика урадила је Маја Тешић.

(више…)

Вучија судбина


vuk1

Још једна из серијала „Вучије приче“. Не знам ко је аутор. Мени се свидела, верујем да ће и вама. Уживајте…

Једном тако док смо сакупљали неко биље мој деда поче да ми приповеда:

– Пас је, синко, некада био вук! Но данас се највише мрзе! Иако су род у срцу, уопште не личе. Један је одабрао зиму, чопор, борбу прогон и хајку, а други се због топлине, труња и остатака са стола одреко своје величине, ланац је уза се примио и слугом се начинио. Мало по мало почео је горског брата ловити, иако и тада по лику бејаше још увек исти. И готово га истреби! Но никада дрво што живи у хладу не надвиси оно што слободно стоји под сунцем небеским. И тако горском цару земља у помоћ притече, крзно му јако ветар и снег направи, и зуби му силни растоше од издаје што је не преболе. Кад пролеће дође, спустише се вукови низ планину и нађоше браћу раздвојену. Видоше им ланце што вратове им кидају и како репове подвијају и за парче хлеба се увијају. Хтедоше се вратити и кавгу не започети, јер, жал им је било на тако нешто бедно ударити. Но, у том мудровању пси почеше завијати и господарима земље се правећи, то им вукови опростили нису. Да им роб и сужањ земљу по којој ходе и умиру блати и срами па нека је и род бивши мили, за издајице неће милости бити. И јуриш у њих начинише и гадно их побише. Од тога данa увек када вук пса сретне да по његовој стопи гази он га гони и убија. И ништа му друго није битно ни храна ни вода, само освета истераном издајнику вучијег рода.

Монах и вук


monah i vukЉубав према вуковима код мене је присутна дуго. Чини ми се некако од кад знам за себе те животиње су ми биле веома интересантне. Можда зато што сам још као мала увек волела оно што и није било тако логично да се воли, а вукови су се одлично уклапали у то. Можда су „кривци“ и Џек Лондон и његов „Бели очњак“ кога сам читала као мала. Кад сам ја ишла у школу имали смо обавезну лектиру 🙂

Последњих неколико година сам доста читала о вуковима. Нешто и прикупљала, бележила, чувала. Посебно ме је занимао тај однос човека и вука. Слушала сам приче старије Браће, скупљала препоруке шта прочитати, који снимак видети и… Тако сам дошла и до овог прилога емитованог пре  пар година на једној нашој ТВ станици. Мислим да ни вас неће оставити равнодушним. Баш као што није ни мене.

Оно што се провлачи кроз емисију је

– Љубав је слобода, ако некога заиста волиш пустићеш га да оде. Ако те воли, вратиће се!

оно што је негде суштина свих односа, међу људима, али и између људи и животиња.

И још нешто, недуго након емитовања овог прилога другари су раздвојени. Он, јеромонах Амвросије остао је у манастиру Ковиље сакривеном међу брдима горостасног Јавору 30-ак км од Ивањице, а она, Алфа је одведена у азил у Нови Сад. Наводно је била угрожена у условима у којима је живела. Ја, искрено, нисам видела њену угроженост…

Не знам како се завршило све, вероватно не онако како би већина оних који су погледали снимак волело да се заврши… Данас сам, просто,  осетила потребу да ово поделим са свима…

Пастир и вук


N29-624996Прича на коју сам наишла пре неког времена и која  је оставила веома јак утисак на мене.  Не знам ко је аутор,  преносим је у оном облику у коме сам је пронашла…

Једном су једног старог пастира, који је већ преко 70 година чувао овце упитали новинари:

– Да ли можете да нам испричати нешто посебно што вам се сигурно догодило за тако дуги период?

Разлог, зашто су новинари уопште дошли је био то да је држава одлучила да му додели почасну пензију за његов 80. рођендан, јер је поштено обављао свој посао ето већ пуних седам деценија, а никаквих других основа не би могао имати по којима би добио заслужену пензију, јер није био нигде пријављен, на платним списковима предузећа.

Старац се испочетка бранио, да је он обичан пастир и већ му је било непријатно што су уопште дошли они којима се ни у сну човек не би надао, а камоли да ће још о њему неко и писати у новинама, за које је он, онако неписмен, само знао да постоје. Новинари као новинари, нападни као осице, нису хтели тек тако да оду, а простодушни је старац на крају ипак попустио и започео причу.

(више…)

Облак ознака

Блесушица

Замисли жељу и заврти глобус... јер снови се остварују

Otisak na displeju

Od izvora dva putića, do izvora samo jedan...

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

Blueberry NS

Blog for my darling ;-)