Архива за категорију ‘Вести са Космета’

Убијен Оливер Ивановић


фото: Зоран Мрђа, Фонет

Прва вест коју сам данас прочитала је:

„Убијен Оливер Ивановић…“

Кнедла у грлу.

Још један Србин главом платио живот на Косову и Метохији.

Нисам имала јасан, дефинисан став по питању Оливера Ивановића. Не живим на Косову и Метохији, од оних који живе тамо, а са којима сам у контакту, схватила сам да постоји подељен став. Мени је из Београда деловало да се човек истински бори за опстанак Срба и српског КосМета. И та његова борба је била тешка, мучна.

Зато ме је ова вест тако уздрмала. У моменту сам занемела. Ја која, готово, никад не остајем без текста, пар минута сам немо гледала у екран телефона.

А онда сам прогутала кнедлу.

Оливер Ивановић је мучки, кукавички, са, према последњим информацијама, четири метка у груди убијен у дану кад се настављају преговори у Бриселу.

Оливер Ивановић је убијен само два дана након изјаве председника да „пет година, од Бриселског споразума, није било ниједно етнички мотивисано убиство Србина на Косову и Метохији“.

Ваљда се некима који су то чули није свидела статистика.

Није се дуго чекало.

На Косову и Метохији је убијен Србин.

Убијен је човек који је последњих година био један од симбола борбе за опстанак.

Онај чија смрт ће уздрмати не само Србе на Косову и Метохији већ сваког Србина било где на планети.

Толико о миру и заједничком животу у јужној нам покрајини.

Лака ти наша напаћена, крвљу натопљена српска, косовска земља, јуначе!

 

 

 

Advertisements

Живимо у „Скривеној камери“


izbori-kosovo-os-sveti-sava-biracko-mesto-glasanje„Александар Вучић, потпредседник Владе Србије, тражио је од међународне заједнице да српска полиција заведе ред у Косовској Митровици како би се несметано наставило гласање на локалним изборима. Он је затражио да му се обезбеди 45 минута да смири ситуацију.“

Никад нећу разумети оно што причају „српски“ политичари. Иако, званично, причају на истом језику као и ја. Негде у међу простору, од тренутка кад њихов глас напусти уста и дође до мог уха то постају неке неразумљиве речи.

Мислим, разумем ја речи које користе, али не разумем поенту. Не разумем шта покушавају да ми кажу.

(више…)

Пета година, ал’ неће још дуго…


ni dolina ni ravnicaНа данашњи дан 2008. неки тамо на југу су прогласили независност и створили малигну творевину у срцу Србије. Неки други су једва дочекали да ту творевину признају као самосталну државу. Тако је Србији, без анестезије, ампутиран део тела. И то не било који део. Ампутирали су јој срце.

Косово и Метохија нису срце зато што се налазе у центру територије коју захвата Србија. Не налазе се.

Косово и Метохија нису срце зато што је то центар интелектуалне, привредне, финансијске моћи Србије. Не, није.

Косово и Метохија су срце јер се добар део историје, културе, традиције, верских и културних објеката налази управо на овој територији.

Косово и Метохија су срце јер се одувек највеће победе и највећи порази српског народа везују за ову териоторију.

Косово и Метохија су срце јер су симбол српства, онога какви треба да будемо да би опстали.

Данас неки они славе. Данас ми ови тугујемо. Баш као и сваког дана протеклих много више од пет година.

(више…)

Дај ми да ти дам


dacic11Речи су оно што остаје. Све што изговоримо, све што напишемо остаје иза нас. Чак и кад променимо мишљење, кад почнемо да причамо супротно ономе што смо некада говорили. Речи се не бришу. То би, ваљда, требало да знају и ови „наши“ политичари. То би, ваљда, требало да буде ставка коју ће прву савладати сви они који имају амбицију да се баве политиком.

Тако је, ваљда, у свету. Али Србија је изгледа мимо света јер ови „наши“ нит воде рачуна шта причају, нити памте шта су некада говорили. Редовно сами себи копају јаму, мислећи, изгледа, да овде сви све заборављају.

„- Парола да Србија никада неће признати Косово је празна формулација која никога не обавезује– изјавио је заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић и додао – Мислим, нећемо да признамо, али ћемо признати све остало.

Дачић је рекао и да је „Европа неискрена када тврди да неће терати Србију да призна независност Косова, а да се политичари у Србији “мало праве наивни”. Он их је упитао да ли мисле “да је народ луд”“.“

Све то, горе поменути, је изјавио 3. септембра 2011. Тада је, ваљда, проценио да је народу пун кофер (да не кажем нешто друго, а сви знате шта сам мислила) приче о путу у Европу и у Европску унију која нам свако мало захтева да „олакшамо“ пртљаг који носимо са собом. Почело је са Косовом, на реду су Војводина, Рашка, јужни, источни делови Србије. Тада је Ивица-Марица проценио да је политички пожељно да критикује преговоре са ЕУ, тврди да су представници те организације неискрени, да ће Србија кад-тад бити условљена да призна малигну творевину и да је, практично, будала свако ко сумња у то.

(више…)

Кад прелаз постане граница


nikad_granicaОно кад пробаш да се држиш по страни, а онда схватиш да не можеш јер они који би требало да представљају и тебе то раде тако да ти дође да одеш до њих и доделиш им две три васпитачице*.

Како се приближава 10. децембар, датум кад би званично требало да почне примењивање оног споразума који је потписао Борко Стефановић, а у предизборној кампањи ови који сада у рукама држе кормило српског брода обећавали да ће објавити „шта је то све мали Борко парафирао у Бриселу и преиспитати све договоре и уговоре“, ситуација је све напетија. Људима у Србији се још увек „мажу очи“ споразумом,сервира једна прича иако за његово разумевање није неопходно превелико знање из било које области. Неопходно је просто знање енглеског језика. Подсетићу, кад су се појавиле прве информације везано за спорни споразум у интегралној верзији документа стајало је IBM (integrated border management) што у преводу значи „Интегрисано управљање ГРАНИЦОМ“. Граница није административни прелаз. То зна свако са 2 гр мозга. Потписивање таквог документа, управљања границама унутар сопствене територије је признавање капитулације и окупације дела територије, у овом случају Косова и Метохије.

(више…)

Хашка „правда“ и српска реалност


haska pravdaАнте Готовина је у првим изјавама после ослобађајуће пресуде у Хашком трибуналу за злочне против Срба током акције „Олуја“ позвао Србе да се врате у Хрватску јер је Хрватска и њихова домовина колико и његова. Протеклих дана могло се чути да ће Готовина бити и наредни председник Хрватске.

Рамуш Харадинај је у првим изјавама после ослобађајуће пресуде у Хашком трибуналу за злочине против Срба на Косову и Метохији изјавио да је време за помирење и да ће он гарантовати права и безбедност Србима. Шиптари поручују да ће Харадинај бити наредни премијер малигне творевине.

Не могу да се сетим да ли је и Насер Орић после ослобађајуће пресуде у Хашком тирбуналу за злочине против Срба имао сличне изјаве, али знам да је на слободи.

Кад помињемо неправду и, у најмању руку, за правду и здрав разум чудне одлуке Хашког трибунала, најчешће спомињемо ова три имена. Не зато што других нема, већ зато што су управо Орић, Готовина и Харадинај персонификација свега. Њих тројица су синоними за више него очигледне злочине које су муслимани у БиХ, Хрвати и Шиптари спровели над Србима. А, опет, нико од њих није одговарао за оно што је урадио. Чак ни по командној одговорности.

(више…)

И семе и племе!


Данас је и званично, без икакве сумње, легализована ликвидација Срба. Не само да је дозвољено предузимати све неопходне мере како би се спровело етничко чишћење, протеривање, исељавање Срба са вековних територија, већ је пожељно и вршити ликвидације истих, на што бруталнији начин. Геноцид је прихватљив, чак и препоручен, само и искључиво ако се спроводи над Србима.

То је у најкраћем закључак који се намеће после најновије одлуке Хашког трибунала, а тиче се ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја. Сад само очекујем најновије отркиће ЦНН-а, ББЦ-а и осталих да је Жута кућа, у ствари, била локација на којој су одвратни Срби касапили недужне Шиптаре. Јер од њих се и то може очекивати, они о српским жртвама не воде рачуна.

Кажу да је спас у вери. Ја сам одувек причала да сам умерени верник и да немам проблем са Богом већ са добрим делом његове администрације на земљи. Неко ће рећи да је то алиби прича, да администрација не може и не сме да буде јача од моје вере, али…

Данас, кад сам чула да је оно што смо сви знали да ће се догодити и званично постала реалност, поново сам се сетила нечега што сам рекла једном приликом образлажући зашто не постим:

– За мене пост није само одрицање од хране. Ја то схватам озбиљније, одрицање од лоших, ружних мисли, уздржавање од греха. Не могу ја да постим ако ми у току дана кроз главу прођу лоше мисли. Уз то, кад сам схватила да бих у одређеној ситуацији, у одређеним условима била спремна да починим геноцид, сама идеја да постим је лицемерна.

Некада сам говорила:

– Сад иде она реченица која у себи садржи пет речи, а неке од њих су ПАС, МАТЕР и ШУГАВУ!

Данас, иако није хришћански, није у духу православне вере којој припадам, кроз главу ми пролази само једно:

– И СЕМЕ И ПЛЕМЕ!!!

Кад деца крчме дедовину


Бојан Пајтић, председник Владе Војводине, изјавио је данас да Србија мора да поштује чињеницу да Војводина постоји и упозорио да екстремни захтеви за укидање покрајине могу да произведу и друге екстремне захтеве за њеном независношћу.

Александра Јерков, портпаролка Лиге социјалдемократа Војводине, изјавила је на протестном скупу поводом скидања заставе Војводине са јарбола испред новосадских јавних предузећа ЈКП „Тржница“ и ЈГСП „Нови Сад“, да ће се та странка увек враћати и истицати заставу Војводине.

Хашим Тачи, онај који воли да му се обраћају као премијеру малигне творевине, је у интервјуу загребачком „Јутарњем листу“ је рекао да ако Србија настави са инсистирањем на разграничењу, не само са Косовом, онда би то могло да се окрене против ње, нагласивши да Србија треба да схвати да би, ако почне тај гранични пир, могла да заврши као Београдски пашалук.

(више…)

Ђенерал Вељко Раденовић – савремени српски херој


Пре пар година сам први пут чула песму „Ђенерале, ђенерале“ коју певају Косовски божури. Већ на прво слушање прошла ме је језа. Што због речи, што због младог света који је песму певао, што због чињенице да је написана у част савременог српског јунака. Човека који је бранио српски народ.

Још тада сам желела да сазнам нешто више о главном јунаку песме, али је то била немогућа мисија. Нигде ништа. Као да човек не постоји. Бар кад су званични медији у питању. Једино што је могло да се сазна је да је Ђенерал Вељко Раденовић, вођа Посебне Јединице Полиције и да је, између осталог, активно учествовао у ослобођењу Ораховца.

Живот и неке свакодневне обавезе су ме спречиле да будем прави мали истраживач и о Вељку Раденовићу напишем текст много пре овог. Сада веома жалим што нисам била истрајна. Кад сам у недељу увече на друштвеној мрежи прочитала вест о његовој смрти најпре сам занемела, а потом се растужила. Поново сам покренула претраживаче, трудила се да пронађем деманти те вести, али опет ништа. Само линкови ка песми Косовских божура и ка Сувој Реци. Ни слова о самом Ђенералу Раденовићу. Ни слова о томе да је преминуо савремени српски херој. Човек коме је српски народ који је бранио са својом јединицом дао чин Ђенерала. Не знам како вас, али мене тај детаљ неодољиво подсећа на причу о кнезу Лазару кога је српски народ после Косовског боја подигао на пијадестал цара иако никада није имао ту титулу. Српски народ има много мана, али је увек нешто одлично знао – умео је непогрешиво да препозна истинске јунаке.

Овога пута нисам желела да одустанем. Преминуо је човек који је био херој, а нигде ни слова о томе. То је био мој мотив. Контактирање људи на друштвеној мрежи који су објавили вест о смрти Ђенерала уродило је плодом. Они који нису знали нешто више о њему су ме упутили на оне за које су веровали да знају нешто и… Успели смо!

Ово што следи је збир сведочења. Захваљујући људима који су приватно и професионално познавали Ђенерала Вељка Раденовића успела сам да посложим ствари. Како сам већ писала, сматрам да је Ђенерал Раденовић један од оних чије име никако не треба да заборавимо. И ово је мали допринос савременој српској историји. Аутори су становници Ораховца, бивши и садашњи полицајци, војници, официри који су познавали Ђенерала Вељка Раденовића. Свима хвала на помоћи при стварању овог текста. Ово је ваше дело.

(више…)

Одлазак Ђенерала Вељка Раденовића


Друштвену мрежу преплавила је информација да је у Крушевцу преминуо ђенерал Вељко Раденовић.

Ако пробате да је проверите на било ком сајту са вестима нема је. Кад име ђенерала Вељка Раденовића укуцате у претраживач појављују се линкови који воде ка песми Косовских божура – Ђенерале, ђенерале. Има, наравно, гомила оних који воде ка причи о Сувој Реци где се спомињу Посебне Јединице Полиције и ђенерал Вељко Раденовић као њен вођа. О њему биографских података нема. Као да никад није постојао.

(више…)

Облак ознака

Блесушица

Замисли жељу и заврти глобус... јер снови се остварују

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

Blueberry NS

Blog for my darling ;-)