Убијен Оливер Ивановић

фото: Зоран Мрђа, Фонет

Прва вест коју сам данас прочитала је:

„Убијен Оливер Ивановић…“

Кнедла у грлу.

Још један Србин главом платио живот на Косову и Метохији.

Нисам имала јасан, дефинисан став по питању Оливера Ивановића. Не живим на Косову и Метохији, од оних који живе тамо, а са којима сам у контакту, схватила сам да постоји подељен став. Мени је из Београда деловало да се човек истински бори за опстанак Срба и српског КосМета. И та његова борба је била тешка, мучна.

Зато ме је ова вест тако уздрмала. У моменту сам занемела. Ја која, готово, никад не остајем без текста, пар минута сам немо гледала у екран телефона.

А онда сам прогутала кнедлу.

Оливер Ивановић је мучки, кукавички, са, према последњим информацијама, четири метка у груди убијен у дану кад се настављају преговори у Бриселу.

Оливер Ивановић је убијен само два дана након изјаве председника да „пет година, од Бриселског споразума, није било ниједно етнички мотивисано убиство Србина на Косову и Метохији“.

Ваљда се некима који су то чули није свидела статистика.

Није се дуго чекало.

На Косову и Метохији је убијен Србин.

Убијен је човек који је последњих година био један од симбола борбе за опстанак.

Онај чија смрт ће уздрмати не само Србе на Косову и Метохији већ сваког Србина било где на планети.

Толико о миру и заједничком животу у јужној нам покрајини.

Лака ти наша напаћена, крвљу натопљена српска, косовска земља, јуначе!