фото: Зоран Мрђа, Фонет
Прва вест коју сам данас прочитала је:
„Убијен Оливер Ивановић…“
Кнедла у грлу.
Још један Србин главом платио живот на Косову и Метохији.
Нисам имала јасан, дефинисан став по питању Оливера Ивановића. Не живим на Косову и Метохији, од оних који живе тамо, а са којима сам у контакту, схватила сам да постоји подељен став. Мени је из Београда деловало да се човек истински бори за опстанак Срба и српског КосМета. И та његова борба је била тешка, мучна.
Зато ме је ова вест тако уздрмала. У моменту сам занемела. Ја која, готово, никад не остајем без текста, пар минута сам немо гледала у екран телефона.
А онда сам прогутала кнедлу.
Оливер Ивановић је мучки, кукавички, са, према последњим информацијама, четири метка у груди убијен у дану кад се настављају преговори у Бриселу.
Оливер Ивановић је убијен само два дана након изјаве председника да „пет година, од Бриселског споразума, није било ниједно етнички мотивисано убиство Србина на Косову и Метохији“.
Ваљда се некима који су то чули није свидела статистика.
Није се дуго чекало.
На Косову и Метохији је убијен Србин.
Убијен је човек који је последњих година био један од симбола борбе за опстанак.
Онај чија смрт ће уздрмати не само Србе на Косову и Метохији већ сваког Србина било где на планети.
Толико о миру и заједничком животу у јужној нам покрајини.
Лака ти наша напаћена, крвљу натопљена српска, косовска земља, јуначе!
Оставите одговор