Од тог пролећа 1999. свако наредно дочекујем са тугом и поносом. Тугом због неизбежног сећања на „милосрдне часове демократије“, а поносом кад се сетим свих оних који су тих 78 дана Отаџбину бранили животима. Цела Србија је тада била легитимна мета, није се гледало да ли су гађани војни објекти, положаји одбрамбених снага Србије или возови, приватне куће, цивили – за НАТО и екипу Србију и све оне који су тада живели у њој требало је сравнити са земљом, истребити.

Наша Војска и Полиција су тих 78 дана били свима нама на понос. Уз помоћ „штапа и канапа“, али бистрином ума, тактичким решењима, али пре свега великим срцем и храброшћу, бранили су родну груду. Свесни да су на бранику Отаџбине, истом оном који су пре њих бранили војвода Живојин Мишић, Степа Степановић, Путник, да су потомци Див јунака који су прешли Албанију, преживели Солунски фронт, наши браниоци су за тих 78 дана исписали нове странице у историји Србије. Странице на које можемо и морамо бити поносни.

Једна од најважнијих битака тог пролећа 1999. почела је на Велики Петак, 9. априла и трајала је до последњег дана НАТО агресије – 10. јуна. Био је то Бој на Кошарама. Сваког дана, од 4,00 до 23,00 трајали су напади шиптарских терориста уз подршку албанске војске и НАТО снага. Са копна, из ваздуха. Свакога дана непријатељ је покушавао да освоји Кошаре и отвори пут копненој интервенцији, али јунаци Кошара то нису дозволили.

За мене Кошаре нису само Кошаре, већ и подручје Паштрика, Маја Главе, Јуник…  Цео тај фронт је био јединствен.

У четвртак, 06. априла, у предвечерје годишњици почетка Битке, у Конференцијској сали Савеза самосталних синдиката одржана је трибина „Бој на Кошарама – Битка која траје“. Да ли треба рећи да је сала била премала да прими све оне који су желели да сазнају нешто више о Кошарама, да својим присуством кажу ХВАЛА и НИСМО ЗАБОРАВИЛИ. Трибина је почела атипично – уместо минутом ћутања громогласним аплаузом, а присуствовала је и породица Тибора Церне, једног од хероја који је живот дао за одбрану Отаџбине.

Учесници трибине су били пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, капетан Душан Јокић. командир чете у одбрани Кошара, Војислав Вукашиновић, војник, браниоц Кошара, и проф др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Центра за неуроонкологију Клиничког центра Србије.

У нешто више од сат и по времена имали смо прилике да чујемо аутентична сведочења учесника најзначајније битке у новијој српској историји. У одбрани Кошара, у одбрани Отаџбине, учествовало је 1357 војника, подофицира и официра. Положај никад није напустило њих 108, а 256 јунака је рањено током битке која је трајала од 9. априла до 10. јуна.

Љубинко Ђурковић је изнео податке о бројном стању Војске у моменту почетка напада – у првим ударима непријатеља положаје дуж границе са Албанијом бранило је 100 припадника Војске, да би се у наредним данима тај број повећао до коначних 1357. Ђурковић је навео све јединице које су учествовале у одбрани Кошара, напоменувши да су уз регуларну Војску у одбрани Кошара учествовали Интернационална чета састављена углавном од Скандинаваца, али и Француза, Шпанаца и Италијана, један вод Козака, као и три чете формиране од добровољаца из Србије.

Душан Јокић је говорио о временским приликама које су биле током Битке. Говорио је о чињеници да се на Кошарама нису борили само са непријатељем већ и са временским неприликама, снегом, промрзлинама, високом надморском висином, лошом конфигурацијом терена.

Војислав Вукашиновић је у време рата био војник на редовном одслужењу војног рока који је положај напустио 17. маја – мноштво гелера од минобацача у глави и откинут добар део лобање – у најкраћем би био опис његових повреда. У емотивном излагању је рекао да је то његов највећи жал – што није на Кошарама остао до последњег дана и са својим саборцима чувао линију одбране. Истакао је да су током ратних дејстава сви дисали као један, и војници и подофицири и официри, да су знали да су иза њих Грачаница, Дечани, Патријаршија, да на Кошарама бране мајке, сестре, нејач. Да за борце који су  тог пролећа стајали на бранику Отаџбине не постоји права реч – није довољно рећи ЈУНАЦИ.

Вукашиновић је изнео и податак да борци ни мртве другове нису остављали, па се дешавало да су акције извлачења тела сабораца трајале и по неколико сати, некад и цео дан – толико су били чести напади из ваздуха и артиљеријска ватра да се дешавало да по цео дан леже уз мртве саборце чекајући прави тренутак да тела однесу на сигурно.

Мислим да је то моменат кад је кнедла у грлу постала превелика, и кад су сузе кренуле многима у сали.Знам да мени и пријатељима са којима сам била јесу.

Вукашиновић је своје излагање завршио речима:

– Дали смо заклетву да ћемо бранити Отаџбину. Одржали смо је. Због себе и због 108 сабораца који су нас својом жртвом задужили.

Проф др Даница Грујичић, неурохирург, говорила је о осиромашеном уранијуму, последицама које има не само на наше животе, већ и на то како ће се тоне и тоне отрова бачене на Србију одразити на генерације које долазе. Говорила о томе да циљ напада НАТО није била само отимачина дела територије, већ и системско уништење Срба јер све оно што је бачено на Србију тих 78 дана недвосмислено указује да је циљ било истребљење народа.

Ипак, најјачи утисак на мене су оставиле речи пуковника Душка Шљиванчанина, обратио се скупу након званичног дела Трибине. Говорећи о тренутку кад је војницима саопштена команда да напусте положај сви су питали исто:

– КО НАС МЕЊА?

Нико није веровао да напуштају Кошаре. Зато Кошаре и јесу симбол борбе, патриотизма, зато је Битка за Кошаре ушла у легенду, а сви њени учесници заслужили епитет ХЕРОЈА, ЈУНАКА; ВИТЕЗОВА.

Див јунаци, ХВАЛА. Ваша жртва никад неће бити заборављена!

 

 

Advertisements

Коментари на: "Бој на Кошарама – Битка која траје" (8)

  1. Reblogged this on Sekulic Mirko- Užički slikar and commented:
    Бој на Кошарама – Битка која траје

  2. Њања рече:

    Знала сам да ћеш ти да опишеш оно што смо ми осећали. Велико хвала Херојима!!!

  3. Хвала!

  4. Нисмо ми њих достојни.

    • И ја то често помислим, посебно после сусрета са браниоцима Отаџбине. Кад видим да би, кад затреба, опет били први на бранику…

  5. Побјешњели Максо рече:

    Велики број дивних људи је оставило свој живот на Кошарама. Никад несмемо да их заборавимо ма шта год нам причали и које год нам `пријатеље` под нос доводили. Једино тако имамо шансе да се одржимо, опстанемо као народ и оставимо нешто нашим потомцима на чување. Вечна им хвала и слава.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: