Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, и Саво Штрбац документационо-информациони центар "Веритас"

Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, и Саво Штрбац документационо-информациони центар „Веритас“

На Факултету безбедности у Београду синоћ је завршен пројекат „Студије сећања“ који је покренула Асоцијација студената овог факултета, којим су пробали да од заборава отргну геноцид над Србима у НДХ..

Упркос бројним проблемима са којима су се сусретали током реализације овог Пројекта момци и девојке из Асоцијације студената Факултета безбедности Универзитета у Београду су успели да га спроведу до краја. Теме које су обрађивале су биле изузетно тешке, а о њима су причали ауторитети који се проблемом геноцида нас Србима и његовим, слободно можемо рећи, систематским умањењем, својеврсним игнорисањем од најодговорнијих, баве већ година на озбиљан и детаљан начин. На сваком од четири предавања потврдили смо постојеће знање, обогатили га неким новим сазнањима. Свака изговорена реч била је поткрепљена чињеницама, доказима. Сваки предавач је био ту да нам приближи ову тешку тему и да нам помогне да схватимо шта нам се и зашто догађало у прошлости како би спречили да нам се те страшне ствари понове.

Кад већ држава и они који би требало да се баве том тематиком нису вољни, да не кажем способни, ангажовање АСФББ је за сваку похвалу. Надам се да ће после паузе која следи врло брзо покренути неки нови пројекат о историји српског народа јер смо се, морам признати, навикли на часове историје у учионици број 4.

Ретроспектива:

Прво предавање било је на тему „Корени усташке идеологије и улога Хрватске Римокатоличке цркве до Другог светског рата“. О самом настанку, развоју и улози усташког покрета и католичке цркве до Другог светског рата говорили су: проф. др Василије Крестић, директор Архива САНУ и мр Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ.

Наредна тема била је „Геноцид у Независној Држави Хрватској и страхота дечијих логора“. Предавачи су били Јован Пејин, архивски саветник, и Душан Басташић, директор удружења „Јадовно 1941“.

„Психологија геноцида у НДХ – савест једног такмичара у клању“ је било још једно изузетно тешко, али преко потребно предавање у оквиру пројекта „Студија сећања“. Предавач је био проф. др Јован Мирић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, а модератор је био Слободан Спасић, психолог.

Тема којом су заокружили причу о геноциду над Србима почев од НДХ на овамо је била прича о „Олуја и Бљесак као наставак геноцидне политике НДХ“. Присутнима у учионици број 4 Факултета безбедности предавање су одржали Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске и Саво Штрбац, документационо-информациони центар „Веритас“.

Мали, лични печат.

Свако предавање сам доживела врло лично. Иако нико од крвних сродника није осетио усташку каму и све страхоте тих злочина, свака тема је болела, после сваког предавања сам остала нема. Ипак, ово последње, о Олуји и Бљеску је имало посебан значај. Делом јер сам, као и сви ми, била сведок последица тих догађаја, а делом јер су неки мени блиски људи у тим акцијама изгубили све.
Синоћ сам се сетила свих „едукација“ које сам добила од Браће, Пријатеља. Њихових сећања на „Олују“ и „Бљесак“, али и на сва дешавања током рата у бившој СФР Југославији.

Кад је Будимир причао о томе како данас изгледају српска села на простору РСК, да су запуштена, куће зарасле и готово невидљиве у трави, жбуњу… Сетила сам се тебе СС, оних фотографија родне куће које си поставио лета 2014. и све оне туге и бола коју си ћутао у себи због одласка са дедовине, а која је, сигурна сам у то, допринела томе да одеш тако рано. Прерано.

И, знаш,  ❤ моје,  ти ниси дочекао да се вратиш у Крајину, можда не дочекам ни ја да је посетим, али ће се неко наш сигурно вратити на своје, на српско… Јер тамо су наше цркве, тамо су наше кости, тамо су наши корени вековима уназад и, ма колико се трудили, то никад изменити неће…

Advertisements

Коментари на: "Студије сећања – отргнуто од заборава" (6)

  1. Ono sto uvek možemo da uradimo je da našu istoriju, našu pravu istoriju sačuvamo od zaborava. Pa možda jednog dana, jednog divnog dana, neki drugi Srbi, neki bolji od nas, urade nešto potom pitanju, ako ništa drugo onda bar da se pobrinu da ceo sazna i zauvek zapamti šta nam je urađeno i koja je zaista priča jednog naroda koji ako ništa je uvek imao viteški osećaj za pravu po cenu sopstvenog uništenje, i to svi treba da znaju, ne da se mi ponosili time nego da bi oni naučili kako treba živeti i koja cena treba da se plati da bi se bio slobodan. :*

    • Баш тако, драги мој.
      Могу ти рећи да сам синоћ научила много тога везано за српске корене на простору Крајине. Прегршт података које морамо сачувати за неке, како си рекао, боље од нас који ће знати да нешто и ураде са том историјом.
      :-*

    • Надам се да ће ти будући бољи Срби бар сви језички следити исти стандард – ћирилицу уз српски језик …

  2. Да су Срби којим случајем икада урадили ишта макар издалека слично (а и то „издалека слично“ би било непојмљив злочин) томе што су усташе урадиле њима, тешко је и замислити шта би они радили … тражили би целу Војводину до Земуна, тражили би БиХ до Дрине, драли би се на сав глас на све могуће начине, жалили се свима и свакоме, увећавали и фалсификовали …
    Хм, па они то и овако раде, као починитељи злочина.

    • Један детаљ који показује сав цинизам Хрвата.
      Будимир је изнео податак да су различита истраживања показала присуство Срба на подручју Крајине још у 5. и 6. веку. То су показале српске громиле откривене у тим крајевима.
      Манастир Крупа подно Велебита је најстарији српски манастир у том крају и потиче из 1317. године, а по старости му парирају Манастир Крка, посвећен Архангелу Михаилу (1350) и манастир Драговић у селу Кољане, код реке Цетине (1395).
      Кад је пала Крајина из манастира Крка су однете неке реликвије, иконе, али и црквене књиге. Како би се спасила културна баштина Срба. Оно што нису однели, склонили је уништено.
      Сада Хрватска блокира преговоре Србије са ЕУ јер тражи да се, обрати пажњу, врате отете реликвије и културна баштина?! Српска православна црква је из српских цркава са простора Крајине у Београд повукла одређене ствари, како би их сачувала, а Хрватска је оптужује за крађу и тражи их натраг. Цака је да су у црквеним књигама, између осталог, налазе и тапије које показују да су Срби на тим просторима много дуже него Хрвати желе да признају. Јасно је да, уколико би се дочепали тих папира и они би нестали као и све друго што су успели да униште.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: