Јуче налетех на текст да је један кувар добио отказ јер се побунио што музичари певају песму „Лили Марлен“.  Кувар Марко Орељ отказ је добио у једном ресторану у престоничкој боемској четврти, популарној Скадарлији, а власник ресторана је, како су пренеле „Вечерње новости“, одлуку о отказу објаснио тиме да је Марко „запослен да буде кувар, а не музички уредник“. Одмах су се појавила два табора, један који Марка сматра за хероја и други који тврди да је Марко „испао глуп у друштву“ јер не зна историју песме против које се бунио.

Ја не бих била ја да немам мишљење и о томе…

„Лили Марлен“ је стара, немачка, љубавна песма која говори о љубави и патњи немачког војника који је далеко од своје љубљене. Мислим да већина људи то зна.

Али…

„Лили Марлен“ је била омиљена песма немачких војника током Другог светског рата. Да ли су у речима песме препознавали себе, далеко од својих вољених, па је зато та песма била тако популарна стварно не знам. Вероватно, јер су песму једнако волели и савезници. Али, та је песма, ни крива ни дужна, постала својеврсни симбол нацистичке Немачке без обзира што је Гебелс није волео јер је у војницима будила носталгију за домом и најдражима, што се никако није уклапало у његову визију супериорне аријевске расе. Постоје подаци да је забранио њено емитовање, али и да је врло брзо  морао да повуче забрану.

Иако одлично знам порекло песме, и дан данас кад неко спомене песму „Лили Марлен“ мени су прва асоцијација нацисти. И џаба што изворно „Лили Марлен“ нема везе са њима. Знам да је настала још 1915, да је написао Ханс Лајп, учитељ из Хамбурга, да је посвећена двема женама Лили и Марлен, и првобитно се звала „Песма младог војника на стражи/стражара“. Знам и да је први тонски запис песме снимњен 1939, а светску популарност је стекла две године касније, захваљујући Радио Београду који је у време окупације био под контролом нациста као „Војнички радио Београд“ и чији се сигнал чуо широм Европе. Све знам, али и даље су ми прва асоцијација нацисти.

И мислим да због тога ни ја, ни Марко, ни неко трећи није глуп у друштву. Просто неке асоцијације су јаче од свега.

Иначе, кад сам прочитала ову вест, нисам могла да се не сетим како смо се нас четири провеле у боемској четврти Београда пре две године. Кроз главу ми је прошло:

– Значи, то се сад свира у Скадарлији?!

Више о нашим успоменама у тексту „Буђење у Скадарлији“ .

Advertisements

Коментари на: "Лили Марлен међу Србима" (15)

  1. Собзиром да се ресторан зове „Kapetan Koca putuje“ а не Капетан Коча путује, све је потпуно јасно. Новосрбијанци, мада из дна душе мрзим израз `србијанци` јер хрватијанци не постоје, су се толико окотили да то више није нормално. Не да би продали веру за вечеру него би и сопствен народ и све његово продали само да би се удворили окупатору, који је, руку на срце исти као и пре 70 и скоро 100 година. Само се малко другачије облаче…

    • Лепо речено…
      Иначе, попут Тебе, кад чујем то „србијанци“ најежим се. Ми смо Срби. Где год да живимо. Или би, бар, требало да буде тако.
      Јер, како је то Облоговани у неким нашим разговорима претходних година, лепо рекао, Хрвати су Хрвати где год да живе, Мађари су Мађари где год да живе, Румуни су Румуни где год да живе и тако сви, а ми смо Срби – они који живе ван Србије, и Србијанци – они који живе у Србији.
      Али се не заустављамо само ту! Ти „србијанци“ се потом деле на Војвођане, Шумадинце… и тако у недоглед…
      Лепо су нас затровали да се делимо у „ситна цревца“…

      • A па онда на београђане и провинцијалце, па на новобеограђане и земунце, вождовчане, па на групу из 22 блока, па на групу са 32. улаза, па са 6. спрата итд. Трудим се да исправим то `србијанци` али не можеш објаснити…

        • Заборавио си ДорЧолце, немој да ми се увреде, посебно кад су наведени МунЗе КонЗа и Вождовчани 🙂
          Да није тужно било би смешно.
          Покушавам и ја да утичем на те поделе, али слабо видим резултате…

      • Сећаш се мојих речи боље него ја. Када ме убије деменција, да знаш, теби дајем право да ме браниш од ових који ме трпају у стереотипе осуђене на псовке и мржњу “политички коректних“… 🙂 Теби и Корнат…

        • Колико је разговора било на ове наше теме није ни чудо што се, чини ми се, више сећам твојих речи или неких наших закључака које смо донели…
          Са радошћу се прихватам задужења, мада, не знам ко ће од нас двоје пре да се погуби 🙂

  2. Ако је веровати једном коментатору с „Васељенске ТВ“, ресторан припада нећаку Антона Туса.
    Према томе, Хрват је доследан себи.
    Мене више брине што с почетка нико, па ево и Ива, није спомињао ни назив ресторана, ни име власника…

    • Aцо, поздрав.
      Искрено, ноћас, кад сам писала текст, нисам ни обратила пажњу на име ресторана, посебно јер од мог искуства у Скадарлији нисам ни ишла у ресторане у том делу града…

  3. Пошто сам заступао став сличан твоме, “паметни другосрбијанци“ покушали су да ме извргну руглу по друштвеним мрежама, наравно уз опаску да сам примитиван и глуп, јер “ако ћемо забранити Лили Марлен, онда ваља забранити и Бетовена, Вагнера, Баха… “
    Лепо сам им објаснио да је стављање у исту раван ових музичких класика и бесмисленог шлагерчића “Лили Марлен“ у најмању руку неумесно. Екипа поменутих композитора постала је позната и призната захваљујући својим генијалним делима, и они би то били све и да се ни Хитлер ни Гебелс нису ни родили, па све и да ни Немачка ни Аустроугарска нису ни постојале никада…
    Приглупи љубавни кич-шлагер “Лили Марлен“ постао је познат искључиво зато што су га слушали припадници окупационих фашистичких формација у Србији. Исти они који су стрељали децу у Крагујевцу… Да није било окупације, нико никада не би чуо за ову будалаштину од песме.
    У томе је разлика, другоСрби(јанци)… Едукујте се, образујте се, учите, читајте… Не постаје се паметан само тако што поверујете у ЕУ.

    • Да, али је лакше напасти сваког ко мисли другачије од њих. А не знају да се сам аутор поменуте песме одрекао исте после свих дешавања.
      Та генерализација је у најмању руку комична. Ми смо нетолерантни, а они су концентрат демократије, правичности и разумевања за разлике, само све то пада у воду, нетрагом нестаје кад требају само да реално сагледају ствари и прихвате могућност да неко не мисли као и они. Одмах се вади тешка артиљерија и пуца из све снаге.
      Што вечерас рече један познаник, објасните ви мојој баби да је Лили Марлен прелеп шлагер, а онда док то радите свратите до Крагујевца и њима исто објасните. Или, не морате да идете далеко, док сте у Београду идите до Теразија, па тамо код споменика где су била вешала причајте о лепоти те љубавне песме која није имала везе са ратом. Можда схватите да није проблем у песми већ у ономе што симболизује и да је срамно да се пева у било којој српској кафани. А поражавајуће је да се пева у Београду уз аплауз и одобравање.

      • Другосрбијанцима желим да наруче шлагер “Мој Београде“ у Загребу… Или, не мора то, може и сасвим неутралан: “Громе мој“. Од Цеце. Љубавна, до даске. Или, ако је све ово депласирано, онда… Можда да наруче “Пионирову“ чоколадицу… Онако, као десерт… То је очит пример “братства и јединства“…

  4. Марко Орељ је Гаврило нашег времена. Иако су околности измењене, дрзнуо се на симбол фашизма, зла. Није бринуо за цену коју ће да плати, зато што је било која цена смешна и небитна. И није он будала, то га будалом проглашавају сви они којима је подаништво, променом свести народа, коју спроводи тренутна власт, елем, којима је подаништво и слуганство постало нешто нормално и подразумевајуће. Свако ко се успротиви симболима зла није будала, већ управо супротно, будале су они који штите симболе зла. Мора да прође неко време да би се признала и прихватила храброст једног обичног, нормалног човека, који је васпитан да цени слободу. И не боји се зла.

  5. I nije mi data mogucnost ne da ostavim komentar, vec i da ga ne ostavim na cirilicnom pismu… Srecom, te mi poznajemo sva pisma… Od cirilice, do osisane latinice…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: