јovan_miric

проф. др Јован Мирић

Ја поново пишем о пројекту „Студија сећања“ који је покренула Асоцијација студентана Факултета безбедности Универзитета у Београду.  Просто осећам потребу да још једном похвалим иницијативу младих људи и њихову одлучност да читаву причу изгурају до краја. Досадашње трибине одржане на овом Факултету су били првокласни часови историје!

Синоћ је на Факултету безбедности одржана још једна одлична трибина. Овога пута тема је била „Психологија геноцида у НДХ – савест једног такмичара у клању“. Било је то још једно изузетно тешко, али преко потребно предавање у оквиру пројекта „Студија сећања“.

Предавач је био проф. др Јован Мирић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, а модератор је био Слободан Спасић, психолог.

Полазна тачка за ово предавање је била исповест Жилета Фригановића, једног од најкрволочнијих кољача логора Јасеновац, коју је дао логорском лекару др Недељку Зецу. Комплетну исповест имате на линку ОВДЕ.

Мирић је ову тему поделио на „Општи“ и „Посебан“ део – онај који се односио на НДХ у целини, односно на конкретан случај Фригановића.  У излагању које је трајало безмало два сата на једноставан, свима разумњив начин, Мирић је покушао да објасни како је дошло до тих обичном људском мозгу незамисливих злочина усташа према, пре свега Србима, али и Јеврејима и свима који нису подржавали НДХ.

Истовремено, Мирић је покушао и да објасни како је могуће да су, у ситуацијама кад су знали шта их очекује, Срби, ипак, веровали да ће их зло заобићи.

Било је то једно од оних предавања која се урежу у сећања, а ја ћу издвојити, парафразирати професора Мирића у неколико ствари које је рекао, а које су оставиле најјачи утисак.

– Срби имају ограничен појам зла. Препознају га локално, у разним кабадахијама, али не генерализовано у другим народима. За Србе ниси зао само зато што си припадник другог народа, друге вере За Србе је таква селекција зла непојмљива…

– У српском језику постоји израз „нечовек“ којим се описује нека особа. Та реч, у том значењу не постоји ни у једном другом језику.

– Истраживања која би требало да покажу ниво свести деце, њихово схватање добра и зла, морала, спроводе се врло често у различитим узрастима деце. Пример који се користи је ситуација кад у парку у коме се деца играју, љуљају, клацкају, долази један дечак да се љуља. Како су све љуљашке заузете, он са једне изгура/избаци дечака, седне на његово место и почне да се љуља. Питање које се поставља деци је Како би требало да се осећа дечак који је отео љуљашку? У САД и на Западу све до 8 године деца одговарају да је срећан, да се лепо осећа. Тек са 8 година почињу да причају да треба да се стиди, да није добро поступио. Исто истраживање у Србији обављено на неколико генерација, показало је да деца већ са 5 година сумњају у исправност поступка и наводе да то није лепо понашање. У том узрасту три године су огромна разлика. То истраживање илуструје праведност и моралност коју и најмлађи представници нашег народа имају у себи.

– Српска охолост се огледа у томе да увек дајемо приоритет моралном. Истински верујемо да онај ко није крив неће страдати, без обзира што је реалност другачија. Морална правила су неотуђиви део нас. Истински верујемо да је свет добар и да зло не може да победи. Уосталом, кад чујемо да је неко починио неко зло код већине је прва реакција Где ће му душа?

Као што рекох, било је ово тешко, али преко потребно предавање. Трибине АСФББ су право откровење за све оне који желе да потврде постојеће знање, али и да науче нешто ново из историје нашег народа. И заиста мислим да би требало да их испрати што већи број људи…

slobodan_spasic

Слободан Спасић, психолог

img_9523 img_9528

Advertisements

Коментари на: "Часови историје на Факултету безбедности – АСФББ" (7)

  1. Замимљиво, подршка!

    • Србски,
      ја сам отишла „случајно“, видела најаву на друштвеној мрежи, отишла да чујем шта причају и… редовнија сам од неких студената 🙂
      Жао ми је што не снимају трибине да могу да их виде/чују и они који не живе у Београду…

  2. Недавно ме је један наш човек, требало би да је Србин, бар по првобитној крштеници, мада се касније покатоличио, опоменуо да “ми Срби, заједно са нашом децом (!) морамо да признамо колективну кривицу за злочине по Хрватској (и Босни)“.
    Рекох му прво да ја никакав злочин ни према коме нисам починио, а поготово то није учинило моје дете, те немам намеру да му икакву кривицу товарим на леђа, осим оне коју стекне сам, својим делањем и животом.
    Рекох још да ја нисам упућен у то како се признаје та “колективна кривица“ и замолио сам га да ме упути како је своју колективну кривицу признао хрватски народ после другог светског рата, па ћу, ето, и ја размислити о томе да је на исти начин признам.
    Мада би, што се мене тиче, био злочин да неког Хрвата који је помагао Србима, Јеврејима, Циганима, терам да “прихвати колективну кривицу“, па још да то свали и на своје недужно дете.
    За мене је такво размишљање болесно, па ови “другосрбијанци“ нека налазе какве год желе разлоге да доказују да смо, Ива, ти и ја и нама слични “глупи и примитивни“. У тим ситуацијама обично искачу из коже “политичке коректности“, па уместо аргумената насрћу ружним речима. Које, узгред, ни ти ни ја никада овде нисмо користили, и то ме додатно чини поносним што пратим твој блог.
    Жива била.
    П.С. Од оног Србина-католика никада нисам добио одговор. Не знам зашто.

    • Е, управо је о томе и Мирић причао синоћ. Ми зло препознајемо индивидуално, од особе до особе, кажемо да је неко зао, да није добар. Али никако не генерализујемо на све. Некако увек провучемо и ону „У сваком житу има кукоља“ како би објаснили да не може неко бити зао само зато што је припадник неког народа, вере, или да тотално банализујем, зато што има плаву косу, тамне очи или нешто пето.
      Толико је било добро предавање да ми је жао што нисам снимала да имам бар аудио запис. Још увек сам под утиском. При томе сам неко ко је доста читао, покушавао да истражи тему геноцида над Србима.
      Много ми је жао што и ти и још неки мени драги људи из овог нашег комшилуке нисте били тамо…

      А „другосрбијанци“ и остали који су толико политички коректни према свима осим према свом народу су посебна прича…

    • Glupi ljudi … takvi zahtevi i ne zasluzuju odgovor.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: