Лицемери


Oно:

Научи да волиш себе – то је основа свега

не односи се само и искључиво на љубав према себи, прихватању себе са свим врлинама и манама.
Не. Тај принцип се може применити на све сфере живота.

Не можеш поштовати друге народе, ако не поштујеш свој народ.

Не можеш поштовати туђе жртве, бринути о њима, ако не поштујеш и не бринеш о жртвама свог народа.

Не можеш тражити правду за друге, ако је не тражиш за своје.

Не можеш поштовати хероје, историју других народа, ако пљујеш по сопственој.

Фасцинира ме тај аутошовинизам код неких Срба. Како можеш да не волиш и не поштујеш оно од чега потичеш, а да причаш како волиш и поштујеш туђе?

Толико си плитак да не схваташ да ниси добар човек већ обичан лицемер.

А лицемери су дно дна…

Advertisements

Коментари на: "Лицемери" (17)

  1. Pa zavisi … recimo ja ne postujem i ne volim ono sto smo postali … a postoje neki narodi u svetu koje ajde da kazem cenim, volim bi bila preteska rec. Primera radi Japan koji je od nicega stvorio mnogo, dok smo mi od mnogo cega stvorili nista, tj unistismo manje vise sve sto je moglo da se unisti.

    • Кључно у твом не волим је „оно што смо постали“.
      Без обзира на то твоје „не волим“ сумњам да се уклапаш у ову категорију о којој сам писала.
      Јер на страну то што смо постали, ипак тешко ми је да поверујем да би се, попут неких НВО, борио за право и правду за друге док би апсолутно игнорисао да твом народу треба исто такво право и исто таква правда.
      Често ухватим себе да, кад клонем због неких актуелних дневно-политичких дешавања, наглас изговорим – Срби су преживели Бој на Косову, Срби су преживели векове под Турцима, Срби су прешли Албанију, преживели Крф, Солунски фронт, Срби су, по броју становника, имали највеће губитке у Првом светском рату… Од ТАКВИХ ДИВ ЉУДИ потичемо. Ово је само тренутни пад у понор, подићи ћемо се. Ако не дочекамо ми, као народ ћемо се подићи кад на наша места дођу неки други који ће знати да се изборе са свим овим стварима и ситуацијама са којим ми или не умемо, не можемо или нас просто нема довољно да би нешто конкретно променили.
      У животу и нисам толико оптимиста, али кад је ова наша мучена Отаџбина у питању ни сама не знам зашто јесам оптимиста. И то велики.
      Знам, сад се смешкаш и мислиш се „Иво, Иво, имаш 100 година, а још увек верујеш да смо бољи него што заиста јесмо“.
      Љубим :-*

      • Ne, verujem i ja u to jednog dana. Meni je samo zao sto to ne mozemo mi nego neki drugi, i sto to ne moze danas a ne negde u buducnosti. Ocigledno nismo sposobni za tako nesto. A da ljubim ljubim do neba :*****

        • Знаш како је патријарх српски Павле говорио: Биће нам боље кад ми будемо бољи.
          Ми, очигледно, нисмо достигли ту тачку да нам свима буде боље. И имам исти жал као и ти…
          п.с. сад имам онај блесав осмех на лицу :-*

        • Haha … i ja isto :*

    • Не бих се ја ни Јапаном поносио. Ко су и шта су, показали су од ’41 до ’45. А после, и до дан данас нису ништа друго до колонија.
      Мене, негде, занима слобода… Она није само у новчанику, томе нас баш тај Јапан учи.

      • Pa sad da li su kolonija pojma nemam, ono sto bi se kod njih svidja je da kazem filozofija zivota, volim njihove pisce a mislim da imaju mozda i najbolji sistem obrazovanja. Sto se ti slobode, ko je vise danas i slobodan … zavisimo od nekog jaceg, otkud znam … iskreno polako se povlacim u sebe i ogradjujem se od realnosti … najradije ja bih samo sedeo sam i pisao …. a to jedino ne uspevam ovih meseci …

        • „iskreno polako se povlacim u sebe i ogradjujem se od realnosti … najradije ja bih samo sedeo sam i pisao …. a to jedino ne uspevam ovih meseci …“

          Е, тако се ја осећам последњих месеци, да не кажем годину и по…

  2. A da li sam zbog toga licemer, pa verovatno i jesam …. e sad bi trebalo da ide ono, pa uradi nesto za svoju drzavu, promeni nesto … iskreno na pamet mi ne pada, ne zato sto nemam volje, nego prosto velika vecina ovog naroda je toliko moralno propala da jednostavno to ne zasluzuju.

  3. Што се самог поста тиче, погађа суштину. Погледајте Пернара, из Хрватске. Он оштро критикује нови светски поредак, НАТО, ЕУ, али када се дотакне националних тема велики је бранитељ хрватства… Код њих, а и осталих народа, сви листом бране своје, само ови наши журе да се поспу пепелом и катраном.
    У чему смо то ми најгори, баш ме занима…?
    Моје је мишљење, ни у чему другом осим у томе што имамо највише оних који презиру то што јесу – од Срба-католика, преко Срба-муслимана, Срба-Црногораца до “Другосрбијанаца“…
    Сви једнако мрзе и једнако презиру и једнако се подсмевају људима који пишу ћирилицом, кажу да су Срби, верују у Бога или помену било шта друго што их чини “првосрбијанцима“…
    Али, мени се некако чини да ни Муслимани, ни Хрвати, ни Црногорци не могу да живе без Срба. Јер, једино Срби могу да буду криви за њихове проблеме, и нико више.
    Додуше, не могу без њих да живе ни “другосрбијанци“, само из мало другачијих разлога – не би имали кога да мрзе за паре.

    • Pazi … nismo mi u nicemu mozda najgori … problem je u ono sto smo mogli da budemo a nismo … dve stavke neka samo budu merilo … stepen iskoriscenosti obradive zemlje … i broj iskoriscenih termalnih i lekovitih izvora voda tj banje … da smo iole sposobni bili bi bogata zemlja a onda bi koliko toliko mogli da se okrenemo i nekim duhovnim vrednostima … mozda ne bi svi sedeli kuci i gledati kic na tv … pricam globalno znas vec, sta radi vecina

    • Imam prosto utisak da smo ulozili u poslednjih recimo 40 godina 30% truda koliko ulaze tamo neki prosecan Japanac ili Nemac ili ko vec … da bi bili u drasticno povoljnijem polozaju, mada iskreno sve to zavisi od politicke elite, i tu je mozda najveca razlika izmedju njih i nas …

      • Овим „све зависи од политичке елите“ си све објаснио. Мој је утисак да никад нисмо имали српску, домаћинску власт у Србији. Погледај најбаналнији пример. Као да је увек био интерес да се униште села, пољопривреда, сточарство, да принуде људе да напуштају домове и одлазе у велике градове који се гуше од пренасељености, мањка послова, па се онда људи, који имају прилику, исељавају свуда по свету. На тај начин добар део оних који би можда нешто и могли да промене су отишли, ови који су остали су мањина која не може да се супротстави и нешто промени. И кад покуша брзо је прогута маса.
        Није нама проблем само последњих 15-20 година. Рекла бих да се од формирања Краљевине радило на пројекту уништавања Србије и српског народа. И, не нисам параноична. Заиста мислим да је тако.
        Она прича коју је вођа пласирао пре неког времена, да треба да се угледамо на неке вредне, радне народе је ништа друго до лагање. Погледај само, наши људи преко, раде, вредни су. Било да су на неким позицијама или обична радна снага. Значи, нисмо лењи. Кад имаш уређен систем онда и радиш. Знаш да ће то бити испоштовано. Овде немаш шта да радиш или имаш, али по понижавајућим условима. Овде маса људи ради цео месец за плату која је дебело испод минималца. И коме да се жали?

        Да смо имали среће па да Србију бар једном води неко ко ће на државу гледати као на своју кућу, али у оном најпозитивнијем смислу своју кућу – не да је расипа, дели, одваја као да му је дедовина, већ да је чува, штеди, обнавља као што би свој дом – онда би нам било боље. Овако, утиска сам да су сви били на задатку, да је сваки одрадио оно због чега је доведен, и да је пројекат уништења у завршној фази…

        • E upravo to, gde god da odemo … snadjemo se … samo u Srbiji nikako … znam kad sam otvorio stampariju, kontaktirao par hiljada firmi, odziv smesan, onda malo komunikacije sa drugim stamparijama, svi rade preko veze i bukvalno svi negde imaju nekog. I odmah prva reakcija mi je bila ma palim ja odavde, jednostavno nemam volje vise za ovu zemlju. Drugar mi otisao odavde pre 2 godine za USA. Tamo vozi kamion po ceo jebeni dan, posle 6 meseci je kupio svoj, a pre mesec dana kupio nov kamion, isterao ga iz fabrike. Mozda je ovo nepristojno ali dao je 160 hiljada za kamion … to pricam samo radi poredjenja, koliko ti ovde treba vremena da zaradis taj novac … on je tek evo bukvalno sad ce biti tacno 2 godine, jos je prvih par meseci radio neke druge poslove. Stvar je jednostavno preko ako ces da rintas po ceo dan mozes mnogo da zaradis … a ovde to ne moze … jer nema sta da se radi … :*

        • Овде ти, душо, не дају да радиш. АКо отвориш нешто своје, као ти шзампарију, одмах си конкуренција неким њиховим, устаљеним шемама. Или им се придружи или гледај како пропадаш.
          Ако реализујеш неку идеју, покренеш нешто ново и то буде успешно у року од одмах ти проналазе стотину недостатака у раду и гасе те јер, побогу, одакле ти идеја да покренеш нпову, успешну причу.
          Знам сличну причу за САД. И то је суштина, ако хоћеш да радиш цео дан зарадићеш. Ако нећеш, имаћеш довољно да живиш.
          Овде прво не можеш да нађеш посао, а онда и кад га нађеш ако желиш да пристојно живиш треба радити по цео дан…
          :-*

        • Нек’ нам дају Индију на 50 година да је експлоатишемо, па ћемо и ми одједном постати “вредни“, “дисциплиновани“ и богати као Енглези… 🙂

    • Као што сам ти већ више пута рекла, волим твоје коментаре, допуниш све оно што сам изоставила…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: