383 вам мајки…


pozivni-broj„Београд и Приштина се договорили…“ видех део наслова на порталу једних дневних новина. Текст је о договору у области телекомуникација, а бројка из наслова је позивни број за оно што се самопрогласило на територији Србије, на Косову и Метохији.

Како год да преговарачи то упакују, а уз свесрдну помоћ „бот машинерије“ пакују га као велики успех са све шареним папиром и великом машном, пристајање на позивни број је још једна у низу капитулација.

„De facto“ или „de jure“, како год да окренете, званични Београд после сваког круга преговора изнова призна ту малигну творевину, а грађанима Србије све представи као још једну важну победу нашег тима.

И неки у то поверују. Искрено или по задатку, сасвим је свеједно.

А, ја се изнервирам.

Увек.

Изнова.

И, најискреније, више не знам да ли да будем бесна на себе што и даље дозвољавам да ме такве ствари поремете.

Или да се радујем јер ми још увек није испран мозак.

383!

Пас – матер – шугаву!

Advertisements

Коментари на: "383 вам мајки…" (10)

  1. Радуј се, наравно, јер све док има нас који не признајемо све ове глупости, и поштујемо Устав, све је ово ништавно. Кад год, али је ништавно.
    Драго ми је, пре свега, што си се најзад огласила, после много времена. Недостајеш ми овде. Нема много људи, и све их је мање, који могу и смеју да кажу нешто као ти вечерас.
    Што се тиче овог срамног договора, подсмевај се. Схватио сам да нема разлога да будемо тужни, љути или сетни… Они се тиме хране, мисле да су велики и важни, а заправо то нису. Мали су, ништавни и безначајни, и то им увек треба набити на нос. Смешни су!
    Зар нису…?
    “Победили смо 5:0“
    “Сачували смо Трепчу“
    “Сачували смо Телеком“… “Издејствовали смо, бла, бла, бла…“
    Да… Када буду потписивали признање Косова – државе, рећи ће да је резултат 10-0 за нас јер смо постигли да Срби у својим дневним собама и даље могу да држе иконе.
    Подсмевај им се, јер осим што су похлепни, они су и сујетни. Мисле да су лепи, високи и да их сви воле. Зато уместо огледала више воле да се огледају у телевизорима… Али, чак и одатле им ударају шамаре… Трамп, Мађари, Бугари, руши се та кула од карата рапидно… Наше је да се смејемо и подсмевамо тим смешним договорима…

    • Знаш, верујем да ће бити тако. Једног дана, кад год, на наша места ће доћи неки бољи од нас, храбрији од нас, одлучнији од нас који живимо у ова страшна, поражавајућа и понижавајућа времена и рећи ДОСТА! И пронаћи прави начин да пониште све ове срамне одлуке, потписе, сагласности, признања. И ствари вратити на своје место. Искрено верујем у то.
      Да, подсмех је, можда и најбољи одговр за њих. Кад их оставиш без бурне реакције коју очекују, а „сервираш“ им осмех коме се нису надали.
      Волим твоје коментаре јер сваки текст допуниш свим оним што бих рекла, али нисам пронашла праве речи. И, знаш, колико год смешно звучало, недостајем и себи. Овде.
      Хвала…

  2. Iva,
    ne treba da se radujete već da budete ponosni što Vam nije ispran mozak ali i da se podsmehujete, što reče Oblogovan.

    Slažem se da će ovi ovde sve proglasiti našom „pobedom “ jer A.V. reče da se Srbija čvrsto
    opredelila za ulazak u EU što valjda podrazumeva „država, to sam ja „.
    Čekaju nas dve krupne odluke pre ulaska u EU
    prvo, da kako kažu, uskladimo svoju spoljnu politiku a to znači da se javno odreknemo prijateljstva sa Rusijom, možda i Kinom i možda još nekom zemljom koja u međuvremenu postane najveći „neprijatelj “ EU i amera u pozadini i
    drugo, da i formalno priznamo šiptarsku državu na KiM.
    Ko zna kakvim majmunisanjem će pravdati te odluke.

    • Савета, посматрајући резултате избора свуда око нас (Бугарска, Молдавија, САД), па и Брегзит, ја видим само једно: да се тај административни Франкештајн распада. Ми нећемо имати у шта да уђемо, али није ми тешко да замислим да ће наше вође тада, налик Лечићу у оном филму “Три карте за Холивуд“, у општем хаосу који влада око њих викати: АКО НИКО НЕЋЕ, МИ ЋЕМО БИТИ ЕУ!!!
      И годинама затим бићемо заљубљеници те лешине, као што смо заљубљеници давно преминуле Југославије…
      Ваљда не умемо да волимо себе. Само друге.

    • Драга Савета,
      и срећна и поносна, али, све чешће останем затечена ноншалантношћу којом нам „лидери“ наше земље продају муда за бубреге. Имам утисак да то више и не пакују у шарени папир. У њиховим очима смо безоблична маса која ради све што јој се каже, која прихвата као Свето писмо све што они сервирају.
      Ако је то само њихов поглед на наш народ онда није страшно. Самоувереност, бахатост се, по неписаном правилу, увек обију о главу.
      Али, ако смо као народ постали заиста такви, то је онда забрињавајуће.

  3. […] Извор: Ивин свет […]

  4. […] Извор: Ивин свет […]

  5. Oblogovane,

    ja se nadam a i želim da oni u Briselu, odlože naš prijem u nedogled, možda i za 10 godina.
    do tada će se valjda stvari raščistiti i tamo i ovde.
    tamo-najbolje da se raspadnu a
    ovde -nadam se da će stasati nova generacija koja će imati snage da kaže dosta i da pokrene promene.

  6. Ива, недостајеш! Али, хвала што моје мисли тако лепо упакујеш и објавиш!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: