plakat studija secanjaМој матурски рад је био „Геноцид на Србима у НДХ – Јасеновац“ јер ме је одувек занимала тема геноцида над српским народом који се догодио у НДХ током Другог светског рата. Као дете сам наивно веровала да се то више никад неће догодити, јер, побогу, оне злочине нису чинили људи већ звери којих више нема, а онда су дошле ’90-те и донеле „Олују“, „Бљесак“ и неке нове злочине.

Давно су рекли да се историја понавља народима који су склони забораву. Српском народу се, утисак је, врло често понављају неке од најтежих епизода из његове историје. „Кратка памет“ или заборав или братство-јединство коме су нас учили, а коме неки, упорно, желе да нас врате – сасвим је свеједно ко је кривац. Чињеница је да свако мало српски народ прође кроз неку нову голготу која је, мање-више, реприза нечега што нам се већ догодило.

Они који би требало да се баве одржавањем српске националне свести, који би требало да се побрину да се неке ствари никад не забораве, раде све да пониште велике злочине над нашим народом. Раде све да избришу из сећања геноцид који се догодио над Србима у НДХ. То се, ваљда, не уклапа у неку нову Србију.

Зато они који се труде да се ствари не забораве заслужују максималну подршку. У наредним редовима о њима.

Асоцијација студената Факултета безбедности Универзитета у Београду – АСФББ већ неко време у учионици број 4. организује одличне трибине – бирају теме и ангажују предаваче који заслужују поштовање. Сада си покренули пројекат „Студије сећања“ који заслужује максималну подршку. Почели су у понедељак, 7. новембра,  предавањем на тему „Корени усташке идеологије и улога Хрватске Римокатоличке цркве до Другог светског рата“. Предавачи су били проф. др Василије Крестић, директор Архива САНУ и мр Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ.

проф. др Василије Крестић, директор Архива САНУ и мр Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ

проф. др Василије Крестић, директор Архива САНУ и мр Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ

Учионица је била препуна, трибина је трајала два сата, а Крестић и Пилиповић су направили осврте на оно што је претходило рађању усташког покрета, а потом и на формирање Независне државе Хрватске, са посебним освртом на утицај Римокатоличке цркве. Било је ово одлично „отварање“ теме геноцида у НДХ и најава да нас у наредном периоду очекује још много квалитетних трибина.

Синоћ, у четвртак, 10. новембра, одржана је и друга трибина. Овога пута тема је била „Геноцид у НДХ и страхота дечијих логора“. Предавачи су били гоосподин Јован Пејин, архивски саветник, и господин Душан Басташић, директор удружења „Јадовно 1941.„.

Јован Пејин, архивски саветник

Јован Пејин, архивски саветник

У тренутку кад одређени кругови на све начине покушавају да канонизују Алојзија Степница, предавање господина Јована Пејина, архивског саветника и члана комисије за преговоре са Ватиканом, је допринело да се детаљније упознамо са поступцима кардинала Степинца током Другог светског рата у НДХ и да се још једном уверимо у сво лицемерје католике цркве кад су у питању злочини над српским народом.

Учешће на трибини господина Душана Басташића директора удружења „Јадовно 1941.“ је био пун погодак! Толико информација, детаља које је изнео, а који приказују сав ужас логора Метајна на острву Пагу (који је био само један у низу госпићке групе логора), али и јамама у којима је скончао велики број Срба, су део историје српског народа који не само да никако не сме бити заборављен, избрисан, већ се треба радити на тачном лоцирању и обележавању свих стратишта српског народа у НДХ, као и ексхумацији остатак и њиховом пребацивању у гробнице, како би, после 75 година, ти мученици били достојно сахрањени. На тај начин донели би мир и њиховим душама, али и њиховим потомцима, од којих су се многи окупили управо око удружења „Јадовно 1941.“.

Дупан Басташић, директор удружења "Јадовно" и Владимир Банковић, АСФББ

Душан Басташић, директор удружења „Јадовно 1941.“ и Владимир Банковић, АСФББ

Mомцима и девојкама из АСФББ свака част на иницијативи да проговоре о стварима о којима се упорно ћути. Дају све од себе да се историја не заборави, види се да им је стало до очувања српске националне свести. Све што раде раде озбиљно, детаљно. Бирају одличне теме, за предаваче доводе праве стручњаке, људе који су ауторитети у областима које се обрађују. Треба их подржати и, уколико је могуће, помоћи им да свако наредно предавање буде доступнији већем броју људи јер „четворка“ је већ премала да прими све оне који би слушали трибине.

Пројекат „Серија сећања“ наставља се наредне среде, 16. новембра, у учионици број 4. Факултета безбедности. Тема ће бити „Психолошки аспект усташе“, а предавачи су професори Слободан Спасић и Јован Мирић.

tema izlaganja

Госпићки систем логора за ликвидацију Срба и Јевреја

Госпићка група логора за ликвидацију Срба и Јевреја

 

Број убијених у госпићкој групи логора

Број убијених у госпићкој групи логора

pripadnici spc ubijeni u gospickoj grupi logora

Систем логора на острву Пагу

Систем логора на острву Пагу

Advertisements

Коментари на: "Студије сећања – Геноцид над Србима у НДХ" (8)

  1. Slažem se da smo skloni da zaboravljamo a i neki se trude da zataškavaju.
    Šta današnji mladi znaju o ovom genocidu ? Mnogi roditelji im nisu preneli jer i sami ne znaju .Da li o tome uče u školi ?

    Nedavno sam pročitala da je jedan Hrvat napravio dokumentarni film po kome je u NDH stradalo oko 15.000 Roma. i to je genocid.

    Da li će se ikad znati tačan broj stradalih u NDH? Ilustracije radi, navodim da sam bila u delegaciji moje tadašnje opštine Vračar i leta 1978 g. posetili smo našu omladinsku radnu brigadu koja je u Jasenovcu radila na čišćenju obale. Funkcioner muzeja nam je pričao da su prilikom čišćenja reke uz obalu , našli više ljudskih skeleta, vezanih lancima i da su s druge strane obale, otkopali veliku humku sa skeletima dece.

    • Савета,
      мислим да, ако и уче, уче мало и погрешно. Сећам се кад сам била школарац да је било врло мало конкретне приче о томе. Сви смо, мање више, знали за Јасеновац и то је то. Као да није било других логора, јама, стратишта. И док је то могло да се „оправда“ причом о помирењу, братству-јединству, иако за тако нешто нема оправдања, поражава ово време данас. Живимо у Србији, а непожељно је причати о злочинима над нашим народом. Минимализују се злочини, лицитира са бројем жртава чиме, по ко зна који пут, убијамо те људе чији је једини грех од ’41. до ’45. био што су Срби, православци.
      У четвртак на овом предавању господин Душан Басташић је заиста одржао сјајно предавање. Он је потомак жртви Јадовна и читав овај пројекат, удружење, је заживело као покушај потомака да се жртве отргну од заборава. Захваљујући њима сада имамо много више података, архивских, аутентичних докумената из тог периода.
      Ето, функционер је рекао вашој групи која је била тада у Јасеновцу, али се о томе није причало, јер „није било време за тако нешто, прошлост треба оставити у прошлости, окренути се будућности…“
      Мене поражава да су удружења попут „Јадовно 1941.“ и неки појединци урадили и још увек раде на томе да се сачува успомена на геноцид који нам се догодио много више него неки који би требало да брину о томе. Држава помаже, кроз неке Фондове, финансирање пројеката, али је проблем што би се многе ствари одрадиле лакше, брже да их раде државне институције. Да не говорим о томе да би све што различита удружења раде имало још већи кредибилитет да иза тога стоји држава Србија.
      Овако, испада да државу баш брига.

  2. Проблем је што у другим народима нема оних који уопште желе да чују, а камоли да запамте, а у нашем је поприлично оних који би да пре свега негирају да су уопште Срби, затим желе да нити чују, нити ишта схвате. (Мада за ово последње вероватно нису ни способни)

    • Ти знаш да се трудим и покушавам да будем информисана кад је ова тема у питању. Морам да признам да је било ствари које је изнео Душан Басташић које никад раније нисам чула, а о томе да ми је све време била кнедла у грлу и да су у неколико наврата кренуле сузе не треба ни да причам.
      У праву си, али, знаш, оно што је мени, ипак, нека нада, неки позитиван утисак, је да су иницијативу покренули студенти. Млади. Они који долазе. Да нису имали подршку за тај пројекат, али су успели да га „изгурају“. Да су, упркос неким „минирањима“ одлучни да одрже сва планирана предавања. И кад видиш ту децу, рођену ’90. и неке који упијају сваку реч, који нетремице гледају у предаваче, који се истински труде на науче нешто – то даје наду. Да нису успели у потпуности да нам исперу мозак. Да има клинаца којима је битније да знају шта се дешавало са српским народом него неке небитне глупости којима нас бомбардују.

      • То свакако. Та деца рођена негде у другој половини деведесетих из неког мени још недокучивог разлога нису “еурофили“, већ напротив. Можда је то онај младалачки бунт, најпре ће бити да је то. Ова предавања су важна, јер њима углавном нема ко да пренесе истину. Њихови родитељи углавном не желе да је знају.

        • Да, слажем се, а још важније је што је све њихова иницијатива. Сами „копају“ – бирају праве теме, одличне предаваче, труде се да анимирају што већи број људи. На њихове трибине, поред студената, долазе и они у зрелим годинама који им на тај начин дају подршку.
          Надам се да ће ускоро успети да све пребаце у неки већи простор како би било доступније већем броју људи. Сам прелазак у већи простор значио би и могућност неког квалитетног видео записа, а онда би, на тај начин, све било доступније и људима који нису могли да присуствују трибинама.
          Држим им песнице да успеју.

  3. Slažem se da dok je vladao proklamovani princip o bratstvu i jedinstvu, moglo se razumeti zataškavanje. Ali, zašto sada ?
    Da li je to deo orijentacije da se strancima ne zameramo ? Ako bismo poverovali poltičarima, morali bi biti srećni jer nam povremeno serviraju kako nam je ovaj ili onaj prijatelj (ameri, arapi i dr). Počelo je čak i ponižavanje ovog naroda, kao lenji smo, treba da se ugledamo na nordijce. Ili, ne treba da napadamo strane investitore ejr su nam potrebni bez obzira na položaj naših ljudi koji rade kod starnih kompnija.
    Nadam se da će biti sve veći broj mladih koji će želeti da znaju istinu.

    • Разлози се могу пронаћи и у овоме што сте написали, али и у неким другим стварима.
      Деци је речено да ова тема „није пожељна“ и да размисле да ли заиста желе да се њом баве. Они су, упркос свему, одлучили да је форсирају до краја. Заиста радује и даје наду кад видите те младе људе који желе да све отргну од заборава. Мислим да их је све више…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

Магацин

Национални портал

%d bloggers like this: