Капитулација…


фото: интернет

фото: интернет

Можда се не разумем у високу политику.

Можда имам погрешну дефиницију за окупатора.

Можда је моје схватање издаје погрешно.

Можда ја не знам шта је капитулација.

Можда сам заиста ретроградна.

Можда моје родољубље у ствари то није.

Можда све оно што знам није истина.

Можда све оно што сам доживела је у ствари био сан.

Можда све оно што сам видела у ствари нисам.

Можда…

Можда сам само глупа.

Шта год да је разлог, али не могу да схватим да је и ово прошло без икакве реакције.

Народни посланици, дакле, по дефиницији представници народа, јуче су у Народној скупштини изгласали капитулацију земље коју представљају.

Седници је присуствовало 164 посланика.

Њих 157 је гласало за.

Њих шесторо су били уздржани.

Само један је имао образа да каже НЕ!

Волела бих да сазнам ко је тај један, тај изузетак, та црна овца у Парламенту. Колико год ненормално звучало тај један је, ко год он био, бар по овом питању био представник већег дела Србије.

Милан Петрић, посланик Српске народне партије, је једини посланик Народне скупштине који је гласао против. (допуњен текст 14.02.2016.)

У идеалном свету Парламент се понаша у складу са ставовима, жељама, очекивањима народа који га је изабрао. За оне најважније одлуке се ослушкује мишљење народа. Није необично и расписивање референдума, да народ на једноставан начин покаже свој став о неком изузетно важном питању за земљу.

Ми, то је свакоме јасно, не живимо у идеалном свету. Преговори са Европском унијом су увелико у току иако нико никад није поставио једноставно питање:

– Народне српски, желиш ли ти у Европску унију?

фото: novosti.rs

фото: novosti.rs

Партнерство за мир је потписано, сарадња са НАТО се све више учвршћује, дају им се свакакве олакшице, дозволе, а нико никад није поставио једноставно питање:

-Народе српски, желиш ли ти у НАТО?

Вест која се појавила пратећи фотографију која је насловна за овај текст потврђује да је Народна скупштина усвојила Закон којим се онима који су пролећа 1999. бесомучно бомбардовали Србију, између осталог и осиромашеним уранијумом због кога ће у деценијама које су пред нама у Србији стопа оболелих и умрлих од карцинома скочити до невероватних висина, дају сва овлашћења која могу да вам падну на памет. Та вест је код мене изазвала неверицу. Да, знам, живим у Србији која је, захваљујући онима који је воде годинама уназад, тужни изговор за државу, најобичнија карикатура,  и у којој су могуће, реалне свакакве глупости. Али, одобрити овакав документ за мене је био још један ударац. Толико јак да је мозак одбио и још увек одбија да прихвати као реалност. Све се надам да је неко „пустио буву“ да испита како ће народ реаговати. А народ, само потврђује да последњих деценија живи у неком полукоматозном стању из кога никако да се пробуди, из кога као да не види шта се дешава са земљом, са нама, људима који живимо овде. Или не види или га баш брига.

Владика Данило се у ремек делу Петра Петровића Његоша „Горски вјенац“ у разговору сам са собом, осврнуо и на то како су Турци разним повластицама преводили Србе у ислам:

„…А ја што ћу, али са киме ћу?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без нигђе никога…
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми ни плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла наџивјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!…“

Кад год се донесе нека, мени нелогична одлука, она која, по неком мом схватању ствари, је погубна за земљу, погубна за народ, у глави чујем ове стихове и помислим да боље и заслужили нисмо кад смо за најбоље међу нама изабрали олош коме ништа свето није. Кад и даље дозвољавамо да нас они воде на кланицу, јер пут којим идемо једино у кланици може да се заврши. Кад ћутки прихватамо сваки нови ударац, свако ново понижење.

Један од оних дана кад ме је срамота. Срамота ме је што живим у овом времену, на овом месту са оваквим „најбољим синовима“ наше земље.

И једно ми се непрестано врти по глави:

Како ћу једног дана изаћи пред онај једини меродавни суд и погледати све претке, моје и претке мог народа, и не умрети изнова од стида и срамоте…

Advertisements

Коментари на: "Капитулација…" (14)

  1. Slažem se,
    isto mislim.

    Ako se dobro sećam, to je tekst ponuđenog sporazuma iz Rambujea,
    nedostaje samo da priznajemo da Kosovo ima predsednika i da NATO može na našoj teritoriji dA gradi baze, gde god hoće.

  2. Све ме ово подсећа на Холандију, где је све, ама баш све подређено Америци и њиховим жељама и потребама. Да, НАТО је у Холандији али та земља ама баш ништа нема суверено, једино што се зове Холандија а не Амерандија или нешто слично. Нисам веровао, негде дубоко у срцу да се оваква капитулација може остварити. Како је кренуло, на крају ће ови на власти све да ураде као и признање КиМ тако да ми се поставља логично питање: зашто онда то није урађено 1999? До сада би преплакали све, остало би нешто народног поноса, сачувало би се можда нешто из Његошеве писаније, народ не би био оволико слободно могу речи затупљен, изударан, понижен. Не би било можда овакве количине разврата и ненормалних појава у друштву….. а можда би било и горе. Само једно знам: за време II св рата, Недићу ни на крај памети није падало да макар и само српску заставу пренесе на руски фронт а камоли нешто више. А јуче читам да Руси само што нису испоручили оне њихове ракете нашој (чуј мене нашој) војсци. Сада ми је и јасно зашто се поново покреће упис у војну евиденцију…..

    • Максо поздрав.
      Док сам писала овај текст кроз главу ми је пролазила она 1999. и све што нам се догодило. Сетила сам се колико је људи убијено тада, али и чињенице да смо, захваљујући осиромашеном уранијуму, мање-више сви угрожени и само је питање дана када ћемо и званично постати део црне статистике о броју оболелих и умрлих од карцинома.
      Али, сетила сам се и Милана Недића. Између осталог и зато што се последњих дана води битка за његову рехабилитацију. И присетила сам се ова два чланка http://wp.me/p1YTjh-13K и http://wp.me/p1YTjh-Or .
      Чак ни он, званично још увек издајник и сарадник са окупатором, није пристао на све оно на шта су пристали ови.
      Како ми се чини издаја је релативан појам и зависи од угла гледања…
      Поздрав, свако добро.

  3. Dobro je, zapravo odlično što si napisala i kako si napisala – neka bar u virtuelnom svetu ostane zapisana istina o toj sramoti. A nama nek je Bog na pomoći…

    • Како стоје ствари, још само Бог и може да нам помогне, мада, најискреније, с обзиром колико смо се удаљили од Бога и вере, бојим се да нисмо заслужили његову помоћ…

  4. Кад год се повучеш, једна је сламка мање, међу ово неколико. И кад год се појавиш, овако силно, мени се чини да нам баш ти фалиш да издржимо ветар.

  5. Посланик Милан Петрић је једини гласао против споразума о сарадњи са НАТО којим се одступа од политике војне неутралности Србије.

  6. Ја немам речи! Ти си све рекла, и у моје име!

  7. U jednim novinama, danas, neko pita Vuka Draškovića šta misli o ovom sporazumu.
    Šta ima da misli kad se već izjasnio za ulazak u NATO i time verovatno obezbedio i dalje visoka primanja za sebe( poslanik) i za svoju suprugu, kao predstavnicu (!!) države u upravnom odboru Gasproma od, kažu, 700.000 mesečno.

    I mene čudi što se niko od opozicije nije pobunio iako ništa ne bi uspeo.

    Čitam da je rekao da bez amera ne možemo samo da ne traže da uđemo u NATO.
    Zašto ne možemo bez amera ? Dali su nam „veliku “ investiciju -proširenje kapaciteta trovača-koka koli. ali, važno je što je natpis na ćirilici !
    Šta je sledeće bez čega „ne možemo „? Da li sve od Monsanta ?

    Veoma lukavo pokrivaju svoj postupak. Tako, danima su nas zamajavali tzv. nacionalnim penzijama i ja danima razmišljala kakav su to doprinos dali, na primer, Miroslav Ilić, Slađana Milošević (kažu začetnica nekog pravca u pop-rok muzici koji se nije razvio), pa Donka Špiček, organizator na TV itd, itd, i da je to doprinos razvoju kulture a kultura kaže Tasovac, doprinosi ekonomskom razvoju. Pitam se da li i kakav doprinos ima i vrhunski lekar ili rudar.

    No, u svakom slučaju samim postupkom predlaganja zakona i promenom, Vučić je jasno pokazao da je Skupština lutkarsko pozorište u kojoj samo on povlači konce.

    I danas ponovo pokriva svoj akt izdaje države i naroda. Naime, juče je posetio jedan dom za stare i računajući valjda da su svi stari izlapeli, pohvali penzionere kako su odricanjem od penzija, spasli državu od propadanja itd, itd.
    Šta li će sutra da izmisli ?

    Baš me interesuje da li će i šta Lazanjski da kaže i još neki.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: