moskvaДавно су рекли да се снови остварују ако то желимо довољно јако. Протеклих дана сам се изнова уверила у то.

Москва за Дан победе? Звучи као бајка, зар не? Ова бајка се остварила!

У Москви смо провели око 60 сати. Премало да се озбиљније види, упозна. Довољно да се заљубите на први поглед.

Мој Брат Облоговани је гледајући прве фотографије из Москве прокоментарисао:

– Чекам пост на блогу. Не може ово само са сликама да прође.

И ево поста…

Покушаћу да избегнем оне уобичајене замке у које сви упадамо кад пуни утисака покушавамо да људима пренесмо сопствено одушевљење местима које су већ видели, ако не уживо оно на сликама, видео снимцима. Надам се да ћу успети јер ово неће бити прича о местима у Москви која треба обавезно обићи, нити о лепим грађевинама, нити о наоружању виђеном на Паради Победе. Ово су моји утисци, најјаче слике које су остале, ово су моја осећања после посете Мајчици Русији 🙂

crveni_trg_moskvaМосква је град који постоји више од 800 година. Један је од највећих градова света и по броју становника (са илегалним имигрантима има их око 16 милиона) и по површини коју заузима. Москва је НАЈЧИСТИЈИ град у коме сам била. Први пут смо видели опушке и папире кад смо напустили Парк Горки на Дан победе. Овако у шетњи по граду нигде једног јединог папирића. Та чистоћа је свакако један од најјачих утисака које носим из Москве.

Овде сви желе да вам помогну у невољи. Први сусрет са Москвом је био вечери кад смо стигли. Стан је резервисан путем интернета, кад смо дошли на адресу била је мала конфузија око бројева, нисмо могли да се снађемо, девојка коју смо питали за смерницу је одмах позвала број са резервације, јавила да су гости стигли и да неко изађе пред нас. Практично је била ту док власница није дошла, а ујутру смо се поздрављали као стари знанци. Сличне ствари су се понављале наредна два дана. Сваки пут кад би некога питали да нас упути ка циљу ком смо кренули дочекали су нас осмеси и максимално ангажовање да нам се помогне. Срдачност се додатно повећавала кад би рекли одакле смо 🙂

Руси воле Србе! То је просто тако. То што не знамо руски језик није била препрека да се глатко разумемо. Они на руском, ми на српском уз обавезне констатације да су Срби и Руси браћа и да су те две земље природни и вековни пријатељи. Чак је и водич који нас је провео кроз центар Москве, иако је група бројала 20-25 чланова из свих крајева света, укључујући и САД, Канаду, Нови Зеланд, увек водила рачуна где су њени Срби 🙂 Ваљда смо јој били симпатични кад смо рекли да смо у Москви због Параде победе, а посебно кад смо на опаску која се говори свим туристима који долазе у Москву:

– Боље да посетите Русију пре него Русија посети вас!

одговорили са:

– Ми у Србији се не би бунили да нас Русија посети 🙂

Кућа у којој је 1596. рођен Михаил Први Фјодорович Романов - први руски цар из породице Романових. Та кућа је била резиденција до преласка у Кремљ.

Кућа у којој је 1596. рођен Михаил Први Фјодорович Романов – први руски цар из породице Романових. Та кућа је била резиденција до преласка у Кремљ.

Свидело им се што знамо историју и везе које спајају Србију и Русију. Посебно се обрадују кад споменемо цара Николаја и кажемо да Срби памте његов гест у Првом светском рату и обавезно додају

– Лепо је што се такве ствари памте. Лепо је знати да смо и даље пријатељи, браћа.

Руси поштују своју историју. И своје ратнике, хероје. Они не праве разлику међу њима. Не придају велики значај томе коју су униформу носили, да ли су се борили под царским знамењем или као Црвена армија. За њих је то све део историје. За њих су сви они хероји. Они који су помогли да Русија опстане, они којима дугују захвалност. И то је нешто прелепо. Кад видите децу како поклањају каранфиле ветеранима, кад видите ветеране који напуштају Парк Горки у пратњи унука којима су руке пуне цвећа. Кад видите децу како се сликају са декама са ордењем. То су прелепе слике.

За Дан Победе кроз Москву пролази Бесмртни пук – колона грађана која носи фотографије својих предака учесника ослободилачких ратова. Они су бесмртни хероји, а колона је доказ да Руси памте историју, оне који су је ослободили. Ове године колону је предводио Владимир Путин, носећи слику свог оца, али су се по граду током Дана Победе могла видети и мала деца са фотографијама људи у униформама. Још један доказ да Руси правилно васпитавају своју децу.

parada_ljudi_moskvaparada_moskvaПарада Победе… Количина људи је била невероватна. Од раних јутарњих сати монтирани уз улицу Тверскаја како би из што бољег угла видели дефиле ка Црвеном тргу. Пентрање по дрвећу за што бољу позицију, по колима, камионима… И ту су били сви – од мале деце која су седела на раменима својих очева, до старих људи. Сви су стрпљиво чекали почетак дефилеа, нико се није гурао, свађао… Сви су клицали Русији, ветеранима, победи… Још један пример како се у Русији васпитавају нове генерације и колико се држи до традиције, поштовања према прецима. На нас огрнуте српском тробојком гледали су са великим симпатијама.

plakat_moskvabilbord_moskvaГеоргијевска лента – сви је носе. На реверу, на ташни, у коси, око руке, на колима… Где год се окренете видећете ове наранџасто-црне тракице. Где год се окренете видећете и билборде, постере, плакате са подсећањем на 70 година победе, са порукама „Деда, хвала!“, „Дедина победа је и моја победа“, „Сећам се и памтим“, „На Берлин!“… У Парку победе је био низ манифестација – деца су цртала на тему победе, писала поруке, а та њихова мала уметничка дела прослеђена су ветеранским удружењима. У тржним центрима су закачени бели голубови од картона на којима посетиоци пишу поруке ветеранима, постоје књиге утисака у којима се исписују поруке… У Москви, а претпостављам и целој Русији, људи су свесни да су ПОБЕДИЛИ у Другом светском рату и поносни су на то. Немају проблем да славе победу против Сила осовине. И то је један од јачих утисака.

vecni_plamen_moskvaПарк Победе… О лепоти, грандиозности овог спомен-комплекса не треба трошити речи. Ја ћу испричати један детаљ. Испред музеја је вечни пламен око кога се поставља цвеће. Док смо били тамо много људи је прошло, оставило цвеће, поклонило се херојима и отишло. А онда, пришли су бака и дека придржавајући једно друго. Он са мноштвом ордења, дрхтавим рукама заједно су ставили венац, онда се он одмакнуо, усправио и салутирао! И ту смо се распали. Као на Српском војничком гробљу на Зејтинлику, као на Крфу – Плавој гробници, емоције су експлодирале, сузе су саме кренуле. Моменат кад се изнова суочаваш са величином и значајем те победе.salutiranje_moskva

Метро је посебна прича. Моја Танголиница… Прво да јој кажем велико ХВАЛА! Позајмила је карте Москве, метро-мапу, дала савете шта да видимо, где да шетамо, где да клопамо… Твоји савети, помоћ и подршка су били огромна помоћ! Хвала, волим :-*

Е, сад се ви питате зашто сам споменула Танголину у причи о Метроу. Одговор је једноставан:

– Метро је посебан доживљај. Свака станица је мало ремек дело. Могла би цео дан да проведеш у Метроу и да фотографишеш станице.

И било је тако. Нисмо провели цео дан, али смо се уверили у њене речи. Уосталом видећете по сликама 🙂 Сналажење у Метроу веома лако, пребацивање из тачке А у тачку Б брзо, и оно што је, такође, позитиван утисак је што су Руси џентлмени. Без обзира на године у Метроу уступају место, било девојкама, женама, бакама. Од младих људи, до господе у озбиљним годинама без разлике уступају места. Бар су такви били током ових 60 сати 🙂

metro2_moskva metro1_moskva metro_moskvametro3_moskvaОво су неки први утисци, по мом скромном мишљењу, и најважнији што се тиче боравка у Москви.

Оно што треба рећи је да сам тамо мислила на све вас, комплетан комшилук, и да сам се заиста трудила да достојно представим овај наш мали кутак. И, да, сви сте ви били са мном на улицама Москве ❤

trobojka_moskva jubilej_moskva vatromet_moskva

Advertisements

Коментари на: "Москва за Дан Победе" (16)

    • Било ми је задовољство 🙂
      Надам се да сам успела да пренесем бар део емоције…

  1. Gledajući slike, i čitajući sada post imala sam osećaj kao da sam sa vama, želela sam to! Sad kad ste videli deo, preostaje da isplanirate duže putovanje da vidite i ostatak. 🙂 Ljubim ovako dok ne čujem uživo detalje! 🙂

    • Још једном хвала :-*
      То дуже путовање је свакако у плану 🙂
      Видимо се ускоро 🙂 :-*

  2. …Каква част!!!
    Каква радост!!!
    Поздрав Ива.
    Спасибо!

  3. није да не волим да попијем кафу и поједем парче Захер торте у Бечу али руски чај у неком од ресторана Москве би ми свакако пријао. Када погледам све те слике и прочитам твоје коментаре стварно ми је јако жао што се наш народ толико срозао. А имао је све потенцијале да остане велики и постане још већи. У сваком случају важно је да још увек постоје људи који мисле својом главом. Правилно.
    Хвала пуно за текст. Шта рећи, правац Москва па макар на пар дана.

    • Макарије,
      хвала на коментарима. Радује ме ако сам успела да приближим Москву на начин како сам је доживела. Вратила сам се пуна утисака и већ данима препричавам приче свакоме ко је рад да ме слуша 🙂 Ваша позитивна реакција ми много значи.
      Поздрав и свако добро.

  4. hvala za upečatljiv prikaz ruskog mentaliteta, možemo puno od njih da naučimo.

    • Слажем се, много тога се може научити од њих.
      Поздрав и свако добро 🙂

  5. Хвала ти! Даће Бог да и ја једног дана посетим мајчицу Русију 🙂

  6. Њања рече:

    Осим свега наведеног, а у вези чистоће, на мене је оставио и утисак да нигде, али буквално нигде, нема исписаних графита. Ајде, можда су опрали град за параду али код нас би одмах сутрадан освануо нови, још гори и ружнији графит. Свака им част на чистоћи и уређењу града!!!

  7. Ovo tvoje odusevljenje svime vidjenim i ovdje prenesenim, je zaista prelazno! Uzivala sam citajuci! Hvala! Sad znam sta je moj brat, koji zivi u Moskvi, propustio, on je gledao prenos na TV, kako mi je rekao zbog guzve. A sad cu da mu posaljem link ovog posta, pa neka mu bude krivo sto nije bio na licu mjesta 🙂 🙂 🙂

    • МалаПрге, хвала, баш ме радују позитивни коментари 🙂
      Иначе, твој брат није једини 🙂 Колико сам схватила добар део оних који живе у Москви традиционално Параду гледа на ТВ-у, да би све лепо видели 🙂 Ми смо били међу онима који су желели да доживе Москву у време Параде, јер то је, ипак, јединствен догађај. Рачунали смо да све оно што пропустимо у дефилеу можемо да погледамо у снимку 😉
      Хвала још једном, велики поздрав 🙂

  8. majčica rusija mućak, nije nam dala ni jedan poen na evroviziji

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: