Уби ме прејака реч!


miljkovicУ ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. у једној шуми покрај Загреба пронађено је беживотно тело Бранка Миљковића, кога често називају „принцом српских песника“. По званичној верзији Миљковић је извршио самоубиство, али је остало до краја нерешено како је малено дрво о које се Миљковић, наводно, обесио могло да издржи крупно тело српског песника који је, како су говорили његови пријатељи, у то време имао 110 кг. Миљковић је, иначе, пронађен у клечећем положају обешен о сопствени каиш о грану дебљине дечије руке.

И данас, 54 године након смрти још увек је на снази званична верзија о самоубиству.

Бранко Миљковић је рођен 29. јануара 1934. у Нишу у коме је завршио основну школу и гимназију, док је Филозофски факултет завршио у Београду.  Прву песму објавио је 1952. у београдском листу „Записи“ са 18 година. У Нишу је песме објављивао у „Службеном гласнику“, „Гласу омладине“, „Нашем путу“, „Гледиштима“…  Када је дошао у Београд Бранко Миљковић је три године обилазећи редакције многих часописа покушавао да објави своје радове, али није имао успеха. Све до 1955. кад Оскар Давичо, као уредник часописа „Дело“ објављује његове песме и тиме му отвара врата осталих издавача и бројних часописа.

Уследила је његова прва збирка песама „Узалуд је будим“ објављена 1956 , којом постиже успех код публике и критичара, а потом и збирке песама: „Смрћу против смрти“  1959, „Порекло наде“ и „Ватра и ништа“ 1960, и „Крв која светли“ годину дана касније. Врло брзо је задобио наклоност књижевне критике која га је сврстала у сам врх српске поезије, а то је потврдила и „Октобарскас награда“ коју је добио 1960. за збирку „Ватра и ништа“. Поред поезије, писао је есеје и критике и бавио се превођењем руских и француских песника.

У јесен 1960. одлази за уредника Литерарне редакције загребачког радија. У Загребу је и трагично окончан његов млади живот. Према сведочењу Владимира Богдановића смрти Бранка Миљковића претходио је један догађај у загребачкој позоришној кафани коју су њени гости називали „Кавказ“. Он и Бранко су једне вечери привођени у загребачку милицију после једне Бранкове изјаве у пијаном стању:

„У једном тренутку Бранко је устао, стао уз ниску ограду и ослоњен рукама, мало нагнут, гледао доле. Помислих намах да тамо некога тражи, или очекује, али се и уплаших да би онако нагнут, а висок и већ добро поднапит, могао да изгуби равнотежу и падне доле. У једном тренутку Бранко је узвикнуо: „Зашто убијају песника у социјализму“? Покушах да га повучем, али он подиже руке и наново викну још јаче. Сала је, на трен, утихнула. Сви гледају горе у нас. Неко је позвао милицију. Успех некако да га вратим до стола. Сео је и у једном гутљају испразнио чашу. Убрзо, на галерију попеше се два милиционера. Узеше нам легитимације и, гурајући нас низ спиралне степенице, нимало нежно, изведоше до кола која су била паркирана до самог улаза „.

Убрзо након овог догађаја Бранка су пронашли обешеног о дрво на периферији Загреба. Његова изненадна и прерана смрт довела је до разних интерпретација и нагађања. Иако многи сматрају да Бранко Миљковић није извршио самоубиство, и до данас је највероватнија верзија Бранкове смрти – самоубиство.

Народни музеј у Нишу чува целокупну заоставштину песника Бранка Миљковића. Формиран је и фонд истоимене музејске збирке. Поводом десетогодишњице песникове смрти 1971, његови родитељи, Марија и Глигорије и брат Драгиша, поклонили су музеју у Нишу сачувану заоставштину: личне предмете, одећу, документа, фотографије, рукописе, намештај из родитељске куће у Нишу и Београду, преписку, личну библиотеку са око 400 књига и часописа и богату хемеротеку са исечцима песникових објављених радова и других текстова из новина и часописа. Заоставштини припада 1649 предмета.

 

УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ

Будим је због сунца које објашњава себе биљкама
због неба разапетог између прстију
будим је због речи које пеку грло
волим је ушима
треба ићи до краја света и наћи росу на трави
будим је због далеких ствари које личе на ове
овде
због људи који без чела и имена пролазе улицом
због анонимних речи тргова будим је због мануфактурних пејзажа јавних паркова
будим је због ове наше планете која ће можда
бити мина у раскрвављеном небу
због осмеха у камену другова заспалих између
две битке
када небо није било више велики кавез за птице
него аеродром
моја љубав пуна других је део зоре
будим је због зоре због љубави због себе због
других
будим је мада је то узалудније неголи дозивати
птицу заувек слетелу
сигурно је рекла: нека ме тражи и види да ме
нема
та жена са рукама детета коју волим
то дете заспало не обрисавши сузе које будим
узалуд узалуд узалуд
узалуд је будим
јер ће се пробудити друкчија и нова
узалуд је будим
јер њена уста неће моћи да јој кажу
узалуд је будим
ти знаш да вода протиче али не каже ништа
узалуд је будим
треба обећати изгубљеном имену нечије лице
у песку
ако није тако одсеците ми руке и претворите ме
у камен

Ц И Т А Т И

Моја је крв мој пут до тебе…

Уби ме прејака реч…

Они који имају свет нека мисле шта ће с њим. Ми имамо само речи и дивно смо се снашли у тој немаштини.

Кад народ открије тајну како се постаје велик Тргови ће остати без споменика

Бар пола светске поезије је написано зато што неко није имао храбрости да некоме изјави љубав

Песници немају пријатеља. Или су вољени или су мртви.

Кад мастило сазре у крв тад сви ће знати да исто је певати и умирати…

Нема мене ал има љубави моје…

Ако смо пали били смо паду склони…

Дао бих за осмех само земаљска блага сва, свемире, да уснама додирнем тамо где њен осмех извире.

Можда бих ја постао прави песник да је та дивна Жена остала крај мене. Овако ја сам онај што се играо ватром и изгорео.

Више ми нису потребне речи, треба ми време…

Хоће ли ће слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој…

Ко не слуша песму слушаће олују…

Најлепше певају заблуде…

Не кријем… ја сам пун нескромних снова. Скромност уопште мени није дана…

Пустите ме да корачам према себи, као према своме циљу…

Сањајући ја сам све празнике преспавао…

За све оно што нећу, требало је да се само родим…

Будан ја крадем оно што они сањају

Advertisements

Коментари на: "Уби ме прејака реч!" (10)

    • Мислим да јесам, али сад из неког разлога неће да ми отвори линк… Можда је до мене…
      Хвала, Пријатељу.

  1. […] Извор: Ивин свет […]

  2. Reblogged this on Sekulic mirko and commented:
    Važno je potsetiti se nekih ljudi iz naše istorije.
    Pročitajte

  3. Poznavala sam Dragišu, brata Brankovog, bili smo drugari na poslu.
    Pričao mi je da je Branko otišao u Zagreb raspoložen, ponudili su mu posao urednika na zagrebačkoj televiziji.

    Kad je čuo za smrt brata, Dragiša je otišao u Zagreb i razgovarao sa gospođom kod koje je uvek odsedao, rekla mu je da je Branko bio dobro raspoložen.
    Razgovarao je i sa drugarima sa kojima je bio u društvu u kafanici na vh strme puste ulice i ponovili su da je bio dobro raspoložen i da je otišao ranije objašnjenjem da rano ujutro ima sastanak.
    Zna se da je u Zagreb poneo rukopis zbirke pesama.

    Godinama posle, u Beogradu je kolala priča da je neko ukrao taj rukopis i neki su u objavljenim pesmama nekog / ih pesnika prepoznavali Brankov stih.

    Kad se desi neobjašnjiva smrt, obično kolaju razne verzije uzroka smrti kao i u ovom slučaju.
    U svakom slučaju, srpska poezija je prerano izgubila jednog svog velikana.

    • Савета,
      хвала за ову причу прве/друге руке…
      Слажем се да смо прерано остали без одличног песника који је за кратко време добио статус једног од највећих…

  4. Српски Јесењин.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: