Нисам Шарли!


nato rtsМој брат по родољубљу, мисли и перу Облогован на свом блогу је објавио текст „Ја нисам Шарли“ у коме је направио одличан осврт на хистерију и лицемерје које је последњих дана преплавило планету, самим тим и Београд. Препоручујем да га прочитате, а ово што следи је мој коментар на његов текст уз одређени додатак.

Потписала бих те од оног слова „С“ којим си почео текст, до оне тачке којом си га завршио!

О истим стварима сам мислила од тренутка кад сам чула шта се догодило. А чула сам јуче јер више не гледам ТВ, не читам новине. Чувам себе од лоших вести, лицемерја, извештачености, сервилности, лагања и пљувања у лице. Од свега тога што си ти лепо навео.

У првом тренутку сам помислила да напишем које слово, одавно нисам, али сам се предомислила. Као да сам осећала да ће то неко други урадити, баш онако како бих ја то желела.

Уз ризик да будем преопширна…

Ако ништа друго, копираћу код мене на блог 😉

Нисам Шарли.

sarli srbijaНе зато што сам „прљава, заостала, глупа, тупа шовинисткиња“ која мрзи све што није српско, која мрзи све што стиже са запада, већ зато што, ако нисам Донбас, Одеса, Луганск, ако нисам Кабул, како си ти сјајно срочио, “нека вукојебина“ Исламабад, Пешавар, нека Палестина, Нигерија, Јемен, Камерун, Египат, или било које друго место на кугли земаљској које није погодно за „прајм тајм“, ако нисам једно од оних пет анонимних Француза побијених јуче у талачкој кризи, немам образа да будем Шарли.

Код мене образ још увек нешто значи.

Жртве терористичких напада су увек жртве. Терористи су увек негативци. Жртве се увек жале. То је људски. То је нормално.

Међутим, постоје различите жртве. Она деца, жене, старци који свакодневно гину из неког, ни њима сасвим јасног разлога. И они који због свог посла губе главу. И они који мисле да је слобода говора, слобода уметничког изражавања изнад основа поштовања различитости. Они који мржњу обавијају разним „слободама“, а у ствари саде и заливају клицу тероризма и тамо где је никад не би очекивао.

Као што нико нема право да у име неке религије, било које, у име неког бога, ма како га звао, убије друго људско, друго живо биће, тако нико нема право да вређа тог бога, ма колико сумњао у исправност те вере, тог учења. Јер, ако то радиш, пљујеш и вређаш најсветије у нечијој вери, онда се апсолутно не разликујеш од оног који у име те вере диже друге у ваздух. Ти својим поступцима ниси никога убио, али својим поступцима распирујеш мржњу и доводиш до тога да тих ствари буде још више.

Не мислим да су они добили шта су заслужили јер људски живот сматрам вредним, али заиста не видим зашто би се њихова смрт разликовала од хиљаде других које се свакодневно дешавају. Осим што се ова догодила у Паризу, а оних хиљаду је поприлично дислоцирано у односу на фокус јавности.

sarli srbija 1Нисам Шарли јер нико није био Милица Ракић, нико није био ни Иван Јововић ни Пантелија Дакић, нико није био ни Иван Обрадовић, Вукота Гвозденовић, Светислав Ристић, Зоран Станојевић, Драган Трифковић ни Иван Радевић. Нико, ни бар на тренутак, није био неко од њих.

Нисам Шарли ни зато што нико није био Дада, Пантић, чак ни Ћурувија који ми никад није био симпатичан, али је човек који је главом платио. Нико никад од те слободарске и демократске Европе 23. априла 1999. није рекао:

– Ја сам Јелица Мунитлак, Ксенија Банковић, Дарко Стоименовски, Небојша Стојановић, Драгорад Драгојевић, Драган Тасић, Александар Делетић, Славиша Стевановић, Синиша Медић, Иван Стукало, Дејан Марковић, Милан Јоксимовић, Бранислав Јовановић, Милован Јанковић, Томислав Митровић и Слободан Јонтић.

И то су новинари, радници РТС-а који су на радном месту убијени од стране НАТО агресора. И то су, на првом месту људи! Али, очигледно не довољно људи да би неко за њима жалио, палио свеће и покушао да скрене пажњу јавности на злочине који се дешавају под окриљем борбе против имагинарног непријатеља.

И за крај овог текста поновићу један дијалог из филма „Нирнберг“ који сам већ једном цитирала, а сад ми се уклопио у ову причу о 10 радника француског часописа и 16 радника Радио телевизије Србије. О томе да нечији животи просто више вреде од других.

Не знам да ли је ово само плод маште сценаристе или је заснован на аутентичном разговору између рајхсмаршала Хермана Геринга и капетана Густава Гилберта, али је нешто о чему ваља размислити….

 – Хватање мишева? Да ли је такво мишљење потребно да би се спровела масовна убиства? Не само слепа послушност већ и веровање да жртве нису људска бића.

Дозволите да вас питам нешто. Шта је била Хирошима? Зар то није био ваш медицински експеримент? Да ли би Американци тако лако бацили бомбе на Немачку како су то урадили на Јапан са циљем да убију што је могуће више цивила? Мислим да не би. За америчку „сензибилност“ бело дете се сматра више људским него јапанско дете.

– Америка је била у рату са Јапаном, земљом која нас је напала без икакве провокације. Ви сте убили милионе својих грађана.

– А шта је са америчким грађанима јапанске расе? Ставили сте их у концентрационе логоре у сопственој земљи.

– То је било погрешно.

– А зашто то нисте урадили америчким грађанима немачког и италијанског порекла?

– Рекао сам да је то било погрешно.

– А шта је са црнцима официрима у вашој војсци? Да ли смеју да командују у току борбе, да седе у истом аутобусу са белцима? Закони о сегрегацији у вашој земљи и антисемитски у мојој су у суштини само различите нијансе сиве.

Advertisements

Коментари на: "Нисам Шарли!" (15)

  1. Хвала ти што си споменула и ових пет анонимних жртава које јуче погибоше током отмице. Никакву пажњу им нису поклонили у француским медијима.

  2. Драга Иво, потписујем твој и Блогијев текст. У потпуности се слажем са ставовима изнетим у тексту.

  3. Написах на Дејановом блогу, на текст истим поводом, да је својим становиштем (постом) ПОТВРДИО да је праг на Небу а не на тлу. Понављам то и овде: Ива, својим текстом ПОТВРЂУЈЕШ да је праг на Небу а не на тлу.
    Моје поштовање!

  4. Написах код облогованог, понављам и овде „Нисам ни ја Шарли“!
    Цитирам само део твог текста:
    „Као што нико нема право да у име неке религије, било које, у име неког бога, ма како га звао, убије друго људско, друго живо биће, тако нико нема право да вређа тог бога, ма колико сумњао у исправност те вере, тог учења. Јер, ако то радиш, пљујеш и вређаш најсветије у нечијој вери, онда се апсолутно не разликујеш од оног који у име те вере диже друге у ваздух. Ти својим поступцима ниси никога убио, али својим поступцима распирујеш мржњу и доводиш до тога да тих ствари буде још више.“
    Разумеш зашто 🙂

  5. Поновићу овде коментар којим сам ти одговорио тамо код мене:

    Пало ми данас на памет, сва та спрдња са Мухамедом приказује се као слобода штампе. Ево, видим да са поносом изјављују да у новом броју опет има тих карикатура. Е, сад, баш се питам, замисли када би неко сада објавио карикатуру убијених карикатуриста…? Какав би то бес изазвало, зар не…? Каква би то јерес била. Или, на пример, говорим хипотетички, замисли да су објавили карикатуру Зорана Ђинђића? Мислиш ли да би код нас било ове хистерије зване “Ја сам Шарли“? Наравно да не би. Е, сад, требало би да разумемо и да нам буде смешно када се карикатуристи спрдају са Мухамедом или на пример Исусом, али када би се спрдали са самим собом или са Ђинђићем, онда би то било одвратно и јеретички. Неко ће рећи – Ђинђић је био жртва и није ред, и ја се са тим потпуно слажем, наравно. Неумесно је и ружно спрдати се са жртвама. За Мухамеда не знам, али, на пример, и Христ је био жртва, и то каква… Ако није у реду спрдати се са жртвама, зашто се онда спрдају са Христом?
    Наравно, све ово што сам рекао у овом коментару нема за циљ да оправда онај ужасан чин, жао ми је људи, као што ти рече – живет је вредан и нико нема права да га одузме другом бићу. У овом коментару бавио сам се том квазислободом штампе. Ако ћемо се држати онога да једна слобода не сме да угрожава неку другу слободу, онда оно чиме се баве (и чиме су се бавили) карикатуристи није слобода говора и изражавања, него неукус и некултурни примитивизам који вређа осећања других људи.
    Верујем да атеиста не може да разуме Муслимане и тај однос према Мухамеду, али у једном толерантном друштву мораш бити толерантан баш према ономе што и кога не разумеш. Да ствари поставимо и мало другачије: ако ја не разумем геј популацију, хоће ли онда бити у реду да цртам карикатуре које вређају њихову сексуалну оријентацију и да ли ће друштво то окарактерисати као слободу мишљења и изражавања или распиривање мржње и нетолеранције? Или ако је карикатуриста, на пример, антисемита, хоће ли бити у реду и хоће ли бити друштвено прихватљиво да Јевреје извргава руглу? Хоћемо ли и то звати слободом изражавања или распиривањем мржње и нетолеранције?
    Сви смо једнаки, али су неки “једнакији од других“.

    • Неки су једнакији од других…
      Обично они којима су уста пуна толеранције, разумевања, слободе мишљења и говора готово да исте и не поседују. И у то се уверавамо из дана у дан…
      Хвала што си ме покренуо, вратио писању. Макар и на један дан.

  6. Ja jesam I S i N i M … saosećam sa svim žrtvama ljudske gluposti među ljudima i životinjama ja sam i za BGD ZOO i žrtve među tim blagom našeg grada …sve a podele i rasprave o tipu žrtve ne volim. Kao i Le Pen i mi imamo razloga da ne setamo zbog karikaturista jer su opicili i po nama kao i po njegovom Nacionalnom frontu ali kao sto i on rece zao mi je ljudskih zivota. Bilo sta sto je nasilje i to u ime religije ne ide jedno sa drugim. Tacka!

    • Поздрав, Оља.
      Живот нема цену. То је основа. Нико нема право да у име неког бога, неке религије убије другог човека.
      Тужно је што се неки животи, ипак, вреднују више од других. Што се нека убиства у име неког бога третирају као тероризам, а друга као „колатералне штете“. Докле год је на глобалном нивоу то тако, да се бирају жртве за које ће се палити свеће и за којима ће се жалити, ја не могу да будем део колора, шетам улицом и носим плакат „Ја сам Шарли“.
      Како ми је жао побијених у Шарлију, тако ми је жао свих осталих који свакодневно гину ван насловних страница.
      То је суштина.
      Поздрав и добро дошла у Ивин свет.

      • Isto Ivo zato ne želim da diskutujem za ili protiv Sarlija. Mada jeste dobra prilika da se i insistira na jednakosti žrtava. Tako da obe strane su u pravu ali na žalost pobednika nema samo žrtve i dalje…Takav je trenutan poredak u svetu

        • Да, у праву си, такав је тренутни поредак.
          И најтужније је што жртава има све више…
          Поздрав и свако добро.

  7. Imam sposobnost da nalazim opravdanja za mnoge stvari, pa npr možda niko nije van naših granica znao šta se desilo radnicima RTS-a, kao što ni mi, do sada nismo znali za „divne“ karikature kojima smo mi bili predstavljeni… Možda je neko prvu sveću za Sarli upalio baš jer je pomislio na nekog iz RTS-a.. A možda sve to i nije isto jer je našu tragediju mogao da spreči neko ko je znao da je zgrada meta…
    I možda uopšte ne treba da se bavimo svetom, već nama samima. Treba li paliti sveće za sve žrtve? Treba! Pokrenimo akcije svakodnevnog pomena dovedimo to do besmisla ( jer nećemo raditi ništa drugo do misliti na mrtve) i konačno se okrenimo sebi i menjajmo nešto na bolje za sve one koji su živi.
    Ni ja nisam Sarli ako se pod tim podrazumeva da pravim razliku u žrtvama.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: