Борба са ветрењачама


stanka_dudaБеоградски Раднички са Црвеног крста је основан 20. априла 1920. у просторијама данашње Математичке гимназије под именом Београдски Раднички спортски клуб.  Прво је основан фудбалски, а одмах затим и рвачки и боксерски клуб, да би данас спортску породицу чинило 13 клубова. Данас је то најстарије Спортско друштво у Србији.

Ризницу Друштва краси 60 титула првака Југославије у екипним спортовима, док је број титула у појединачној конкуреницији троструко већи. Дрес са националним грбом носило је више од 300 спортиста СД Раднички, а неки од њих су освојили 20 олимпијских медаља, као и 29 одличја са Светских, односно 51 одличје са Европских шампионата. Најуспешнија сезона у историји клуба је 1972/72 кад је Раднички са Црвеног крста био најуспешнији у СФРЈ, од седам клубова чак пет су били прваци државе.

То је све историја. Садашњост није тако светла. Већ дуго времена Раднички се бори са мноштвом проблема. Нагомилани дугови из прошлости, камате на камате су допринели томе да некада гигант са Крста данас грца у проблемима и, у буквалном смислу, се бори за опстанак.

Од пре извесног времена на место генералног секретара СД Раднички дошла је Станка Пејовић. Свесна свих проблема који притискају Друштво била је спремна да се ухвати у коштац и покуша да пронађе решење, прави излаз из незавидне ситуације. Месецима се бори, уз помоћ људи из Друштва покушава да скрене пажњу најодговорнијих структура како града, тако и државе, на проблеме у Радничком. Нажалост, нема много успеха у томе. Већина остаје глува на њене апеле.

Кулминација проблема се догодила у петак кад су радници ЕДБ искључили струју у спортској хали Раднички која је једина извор прихода СД. Рачун није плаћен и прорадиле су маказе. Станка Пејовић је после тога ступила у штрајк глађу који траје већ пети дан.

Коментари на њену одлуку да тако екстремном мером скрене пажњу јавности на СД Раднички су различити. Док је једни подржавају, други је критикују. Они који упућују критике најчешће то раде кроз подсмевање штрајку уз опаске да рачуни морају да се плаћају, подсећајући да је време кад је била у друштву „јаких играча“ далеко иза ње.

Станка Пејовић, девојачко Савчић, је један од пионира кик бокса кад су жене у питању. Својевремено је освајала медаље на најзначајнијим европским и светским такмичењима, а број титула првака државе се не може побројати. У многим пословима је била жена-пионир, она која је крчила пут младим девојкама доказујући да је могуће да жена одлично ради послове у којима није уобичајено да се нађе. Најпре као такмичарка у кик боксу, потом као судија у овом спорту. Била је каскадер, шеф обезбеђења, волонтер у ЗОО врту, судија у ММА, прва жена управник неке спортске хале…

Све то је Станка била. Данас је супруга и мајка три малолетна детета, као и генерални секретар најстаријег Спортског друштва у Србији који покушава да скретањем пажње на двоструке аршине помогне Радничком.

Она не тражи повлашћени третман, не тражи отпис дугова, окретање главе на другу страну како мисле многи који се не замарају откривањем суштине проблема СД Раднички и њене борбе. Она апелује да се Радничком помогне тако што би се дугови репрограмирали по неким нормалним, прихватљивим условима, проверила оправданост „камата на камату“, СД дала шанса да се избори са лошом ситуацијом и финансијским проблемима.

Њен приступ, штрајк глађу, је за већину екстреман начин, али је уједно и показатељ да су све друге опције исцрпљене. Покушај контакта са надлежнима је остао без одговора, помоћи нема ни у најави, Раднички је препуштен себи, народски речено „пуштен низ воду“.

Оно што би ваљало знати је да њене честе критике на рачун дуговања СД Црвена звезда и Партизан, који се мере милионима евра наспрам непуна два милиона динара колико је минус СД Раднички, нису усмерена на црвено и црно-беле већ на оне који тим двоструким аршинима праве раздор у спортским круговима. Великима се опраштају много већа дуговања, док мали плаћају пуну цену. Са каматом.

Оно што она ради је покушај да на свој начин спаси једног нашег суграђанина који је на прагу 95. године и омогући му да прослави и први век постојања.

Увек је у ринг улазила максимално спремна и мотивисана. У сваком мечу је ишла на победу. Без обзира на име ривала. Овога пута њен противник је много јачи, моћнији. Њен противник има одличну логистику и сам пише правила по којима се бори. Шансе за победу су минималне. Али она се не предаје. Као прави борац, какав је била кроз читав свој живот, и овога пута улази у меч спремна да да све од себе и победи.

И то треба поштовати. И то треба подржати.

Без злих, отровних коментара.

 

Advertisements

Коментари на: "Борба са ветрењачама" (3)

  1. Gledao sam Stanku više puta … lavlje srce. Šta očekivati od ove raspale zemlje? Da imaju imalo ljudskosti da ne kažem mozga seli bi da razgovaraju sa njom jer ovaj štrajk glađu neće stati tek tako … „bez otrovnih komentara“ … moram … j****a te Srbija … raspala država … od slavne istorije se ne živi … Istorija neće rešiti problem Radničkog ili već bilo koji drugi, Dušan neće ustati iz mrtvih … zaglavili smo sa ovima – raznima zadnjih 660 godina … i to je to … dobre smo ubijali, izdali, loši su zavladali i rezultat je ovo danas … Ako ima Boga, a počinjem da sumnjam, on je svoja leđa Srbiji odavno okrenuo. Ono što smo mi uradili za proteklih 660 godina prevazilazi i Božji oproštaj … ako postoji tako nešto naravno. Da te volim i ljubim to već znaš … ali počinje da me boli ta tvoja odanost iluziji samo zbog toga što verujem da pogled skrećeš sa svojih problema sa kojima bi se lako izborila, a baviš se problemima za koje je jedino moguće rešenje (tj početak rešenja) prsluk sa eksplozivom i pravac skupština.

    • Одлична песма, Џукачки синдикат је „обавезна литература, како често умем да кажем 🙂
      Све знам, а и ти знаш мене каква сам… Непоправљива 🙂
      Љубим :-*

  2. Данас јој се, чини ми се, придружила и Цеца Китић. У принципу, док смо поштовали историју, поштовали смо и неке идеале којима се данас смејемо. Ево, хајде да уопште не говоримо о српству, хајде да, на пример, говоримо о НОБ-у. Чак и на тим тековинама учили су нас да је добро: не убиј, не кради, не лажи, буди солидаран, не исмевај слабијег од себе, не учини ништа због чега ће те се преци стидети…
    Добро, већину су учили тако, мањину вероватно нису.
    Данас је обрнуто. Данас историја, нити идеали, већини више нису уопште битни. Већини је постало битно само то како је њему/њој лично. Последице гледамо: више нема солидарности, жеље да се некоме помогне, данас су врлине као што су морал, поштење, скромност, извргнуте руглу.
    Наравно да је важно помоћи нечему што траје толико дуго, што је изнедрило и подарило овом народу неке добре људе, борце, неке титуле, неке ствари које су нас чиниле поносним. Нико нормалан не би имао ништа против. Побогу, па ова земља је дала милион долара за спас оног кошаркаша-нокаутера… Имамо ли за то фискални исечак и уредно плаћен ПДВ?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: