seselj_ispracajОвако је отишао, у понедељак, 21. фебруара 2003.

У Хагу је провео 11 година, осам месеци и 16 дана.

Првобитна оптужба коју је Хашки трибунал подигао против њега, а објавио је фебруара 2003, састојала се од 14 тачака. У осам тачака је оптужен за злочине против човечности, а у шест за кршење закона и обичаја рата. Ту су „упаковани“ прогони на политичкој, расној и верској основи, депортација, прислино премештањe, убиства, мучења, окрутна поступања, безобзирно разарање села или пустошења која нису оправдана војном нуждом, уништавање или намерно наношење штете установама посвећеним религији и образовању, пљачкање јавне и приватне имовине. Извор је овде.

За 11 година, осам месеци и 16 дана нису доказали да је непосредно учествовао у било чему што му се ставља на терет. Све се свело на то да је „говорима и изјавама допринео да се код извршиоца створи одлука да почини наведене злочине“.  Суштински, за говор мржње,  у притвору је провео 11 година, осам месеци и 16 дана.

У међувремену је оболео од рака, а последњи прегледи су показали да су метастазе захватиле јетру.

Хашки трибунал је одлучио да га пусти на привремену слободу из хуманих разлога, због његовог лошег здравственог стања.

Та одлука је изазвала различите реакције.

Присталице Српске радикалне странке славе повратак свог лидера.

Српски народ је, као и увек, подељен. Једни сматрају да је његово пуштање на слободу једина хумана солуција, ако су се већ појавиле метастазе јасно је колико је све озбиљно, ред је да, вероватно, последње недеље/месеце проведе са породицом од које је био раздвојен 11 година, осам месеци и 16 дана. Други верују да ће његов повратак донети неке спектакуларне промене и гледају га као неког новог Месију. Трећи сматрају да је његов повратак грешка, да ће уназадити Србију на њеном европском путу и да није требало дозволити да се врати. Пример тих „трећих“ је изјава једног политичара који сматра да је пуштен да би дестабилисао Владу Србије.

Огласили су политичари. Чули смо и мишљење неколицине адвоката. Чули смо јавне личности, али и неке обичне људе који немају никакве јавне функције.

Ни овога пута, баш као ни у претходних 11 година, осам месеци и 16 дана, нисмо чули никога од бораца за људска права, интелектуалног крема Србије и свих осталих који се боре за права свих других народа, плачу над тешком судбином свих других, указују на неправде према другима. Ни последњих дана, баш као ни свих претходних година нико он њих није, макар и стидљиво, подигао глас да укаже на очигледну неправду која се дешавала грађанину Србије. За свих ових 11 година, осам месеци и 16 дана они су се према њему понашали као према 13. прасету, као према црној овци, као према сирочету из комшилука које је шугаво, губаво и од кога сви окрећу главу.

За време проведено у Хашком трибуналу изгубио је године и тешко оболео. У Београд се враћа не зато што су у Хашком трибуналу хуманитарци и заиста брину о његовом здрављу, већ зато што је ситуација, очигледно, сувише озбиљна, а они схватају да би, ипак, било превише да у притвору умре још један српски политички лидер. Он није пуштен на привремену слободу ни да би дестабилизовао Владу, која је најподанија од свих од „револуције“ на овамо, ни да би повео Србе у братоубилачки рат, јер, за разлику од неких, никада није то радио, ни да се било коме свети. Он је пуштен да би оно што му је остало од живота провео са најближима. Како ће то време искористити то само он зна и сулудо је правити разне конструкције на основу нечије жеље или страха.

Из Београда је отишао у понедељак, 24. фебруара 2003. као слободан човек.

У Београд се вратио у среду, 12. новембра 2014. као слободан човек.

11 година, 8 месеци и 16 дана

Грађанине Србије, добро се вратио својој породици.

ФОТО: Танјуг – Срђан Илић

Advertisements

Коментари на: "11 година, осам месеци и 16 дана" (9)

  1. Želudac mi se okrene kad ih neko spomene, i dobijem poriv da ih polijem benzinom onako demokratski i humanitarno i ravnopravno, kako sve njihove izjave polivaju ovaj narod. Bojim se samo da bi od zlobe samosagorele pre nego neko prinese šibicu…

    • „Bojim se samo da bi od zlobe samosagorele pre nego neko prinese šibicu“ – е, баш тако. Њихова злоба ће их појести изнутра…

  2. Једна од “хуманитарки“ вечерас га је још и испрозивала. Да се разумемо, никада га нисам готивио, али за ово што си написала могу да кажем само – браво! Орвеле, еве нас! Наши медији изгледа да нису ништа друго до искривљена огледала. Цитираћу и код тебе оно што сам већ код Миксера, а реч је о једном генијалном твиту: “Да је, уместо у Хагу, Шешељ овако лежао 12 г у Русији или Кини, имао би већ два “нобела“ за мир.“
    “Сви смо једнаки, али су неки једнакији од других“…

    • Знаш, дође тренутак кад престаје да буде неко са чијом политиком се слажеш или не слажеш, дође тренутак кад почињеш да га гледаш само као човека. И онда сва та оправдања, сви аргументи за 11 година, осам месеци и 16 дана падају у воду. Људски, хришћански је да дигнеш глас за човека. Они су својим ћутањем, а сада и пљувањем још једном доказали да људи нису.
      Да, да је локација била нека адреса у Русији, Кини, био би мученик, нобеловац… Сјајно запажање!
      Орвел је… Орвел!
      п.с. хвала

  3. Drago mi je sto se vratio … tvrd je, zilav je … A i brate zasluzio je malo da jebe pred kraj zivota(ako je uopste bolestan), ne znam sta bi sa onom Margit Savovic, njoj je obecavao i obecavao … a i kumovi su mu zasluzili da budu naguženi … sve u svemu … biće seksa … A realno kad njega ima, onda nam sve nekako lakše padne.

    • „A realno kad njega ima, onda nam sve nekako lakše padne.“ – ово је наша реалност, између смеха и суза…

      • Paaa, da … ali to je onaj smeh koji proizilazi iz očaja. Ne znam da li se drugi narodi smeju u tim trenucima, ali kad god sam bivao najočajniji ili da kažem bolje najtužniji u životu, uvek sam ali uvek imao neverovatne napade smeha koji su se graničili sa histerijom … i posle nekog vremena mi bude bolje :*

        • Мислим да је то карактеристично за нас, људе са ових подручја. Кад те стигну све муке, кад притисне са свих страна, остаје ти само да се смејеш.
          Слично је и код мене, имала сам ситуације које си описао 😉 :-*

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: