Зејтинлик…


капија

Улаз на Српско војничко гробље

Са неких места се никад не вратимо, нека никад не заслужимо – Станимир Трифуновић

Ове године сам први пут била у Грчкој и како то већ срце налаже била сам у Солуну, где ме је занимало само једно место –  Зејтинлик – Српско војничко гробље.

Кад сам одлучила да ћу одмор провести у земљи Хелена и Брату споменула да је „овог лета на програму Зејтинлик“ рекао ми је:

– Понеси „Дрину“ без филтера и мало српске земље. ‘Бем ти, ја сам тамо плакао као мало дете…

Пар вечери пре одласка куцкала сам поруке са једним од „Браће и Пријатеља“ и написала му:

– Наредних дана ћу до Солуна, до Зејтинлика, да обиђем наше, кажем им да нису залуд гинули.

Они који су били тамо разумеју све, без додатних речи. Довољно је рећи Зејтинлик. За оне који још увек нису били…Мислила сам да сам спремна, да могу да наслутим шта ме очекује, али… Не могу да опишем колико је јака емоција коју сам осетила, практично, од тренутка кад сам закорачила на комплекс Зејтинлика. Док сам пролазила кроз капију, гледала у капелу, али и на површину са српским гробовима око капеле, кад сам се попела степеништем и суочила се са речима Војислава Илића Млађег срце ми је наизменично тукло толико јако да сам имала утисак да ће искочити напоље, а на тренутке се грчило и чинило ми се да ће стати.  Све време су ми сузе биле у очима.

зејтинлик7А, онда смо сишли у костурницу…

Кад сам пролазила оним ходницима, читала имена, у глави ми је било само

– Да ли ћемо икада бити достојни жртве коју сте поднели за слободу Отаџбине и спас српског рода?

Пре него смо кренули питала сам где могу да оставим нешто што сам донела из Београда. Кад ме је момак који је био у костурници питао шта сам донела и повео ме да оставим дарове, како сам отворила уста да кажем да сам донела земљу тако сам почела да грцам. Никад ми се није десило да не могу да се смирим да изговорим шта желим да кажем. Плакала сам као мало дете.

Кад смо кренули нису ме ноге слушале да иду ка излазу, све сам некако одлагала. Била ми је туга да их оставим тамо. Неко би рекао да нисам нормална, али верујем да нисам једина која се тако осећала. Они који су били су све то прошли пре мене, истим/јачим интензитетом. Они који нису били, будите спремни за талас емоције, поноса и туге који ће вас сигурно преплавити на тој светој земљи. 

Сутрадан сам причала са другарицом која је на другом крају света. Питала ме како проводим одмор и у тренутку кад сам почела да јој причам о посети Зејтинлику кренуле су ми сузе. И она је, са друге стране, плакала рекавши да је Зејтинлик у самом врху њене листе места које треба видети пре смрти. 

Кад смо завршиле разговор у глави ми се јавила мисао којом сам почела овај текст. И, чини ми се да сам тек после Зејтинлика коначно схватила неке ствари, тј посложила их на прави начин.

Има нас!

Можда не много. Можда би неко рекао чак и не довољно. Али нас има. И сигурна сам да ће после нас остати неки наши које смо научили да воле своје, да поштују своје, да буду поносни на све оне дивне, храбре људе који су своје животе уткали у слободу коју ми данас живимо. И схватила сам да смо ми, макар нас звали и „шачицом људи“, довољни да ОНИ знају да их нисмо заборавили и да знамо колико је била велика њихова жртва.

И наши на Зејтинлику, и наши на Косову, и наши поред острва Вид, и наши на Кајмакчалану, и наши у Јасеновцу, и наши у Јастебарском, и наши у Јиндриховцима…

И некако сам била мирнија.

Спокојнија.

ЗЕЈТИНЛИК

зејтинликСрпско војничко гробље на Зејтинлику налази се у Солуну и у његовом комплексу су смештени гробови српских, француских, италијанских, енглеских и руских војника погинулих у борбама и пробоју Солунског фронта у Првом светском рату. Комплекс гробља је подигнут на простору на коме се од 1916. налазила Главна војна пољска болница српске војске, у склопу које је настало и гробље за преминуле.

По окончању ратних дејстава одлучено је да се на заједничком гробљу сахране сви погинули ратници на Солунском фронту. За место је одређен плато на Зејтинлику (у то доба гола ледина у близини Солуна. Припреме за овај подухват почеле су 1926. Сав материјал за изградњу гробља потицао је из Србије, где је претходно и обрађен. Због тога су припреме за почетак градње трајале до 1933. јер је требало припремити велике количине тесаног камена за изградњу маузолеја, капеле и костурнице и око 2 000 мермерних крстова. Завршни радови изградње отпочели су 1933, а приведени су крају крајем 1936, да би 11. новембра 1936. на Дан примирја у Првом светском рату, било обављено је свечано освећење маузолеја са капелом и костурницом.

Грчка је бесплатно уступила земљиште за изградњу комплекса од 7 000 km², а сав материјал и рад на изградњи је ослободила царина и пореза.

зејтинлик8У изградњи је коришћен камен из Џепа (Момин камен у Србији) за израду маузолеја и крстова, за плоче гранит из Кадине Луке близу Љига, а цемент из Беочина. Око српског дела гробља посађени су чемпреси који су ту допремљени као младе саднице из Хиландара да би створиле својеврсну вечну стражу палим борцима за слободу.

Током Другог светског рата сав терет очувања и одржавања гробља пао је на његовог чувара Ђура Михаиловића. Он је и поред свих ратних недаћа успео да очува гробље и да од нацистичке пљачке сачува књиге и реликвије (закопавши их на скривеном месту).

Иницијативом и залагањем секретаријата за културу Србије прикупљена су средства за обнову гробља. Радови су изведени у периоду од 25. септембра до 22. октобра 1969, а поред обнове коплекса изграђен је пространи тротоар испред улаза на гробље, а на улазну капију је постављен гвоздени натпис: Српско војничко гробље.

зејтинлик10

Незнани туђинче, кад случајно минеш Поред овог светог заједничког гроба, Знај, овде су нашли вечно уточиште Највећи јунаци данашњега доба! Родитељ је њихов: храбри српски народ, Горостас у светској историјској војни, Који је све стазе искушења прошо И чији су борци, дивљења достојни! Падали од зрна, од глади и жеђи, Распињани на крст, на Голготе вису, Али чврсту веру у победу крајњу Никад, ни за часак, изгубили нису… (Стихови Војислава Илића Млађег на капели гробља на Зејтинлику)

капела

Улаз у капелу изнад кога је мозаик великомученика Ђорђа Победоносца, рађен по мотивима фреске из Дечана, испод кога су стихови Војислава Илића Млађег: Благо потомству што за њима жали јер они беху понос своме роду Благо и њима јер су славно пали за Отаџбину, Краља и Слободу

зејтинлик8Унутрашњост капеле украшена је натписима свих јединица које су учествовале на Солунском фронту и главних бојишта на њему. Натписи су уоквирени орнаментиком у стилу моравске школе. На великом столу у средини крипте смештени су поклони појединаца и установа, међу којима се издвајају фотографије погинулих, грумени земље донети из њиховог родног краја, цедуљице са порукама, крстови, путири, црквене књиге из Хиландара, … У посебно израђеној стакленој урни (коју је специјално радила Српска фабрика стакла из Параћина) налази се земља узета испод споменика Незнаном јунаку на Авали коју су донели чланови удружења носилаца Албанске споменице. У капели доминира велики полијелеј сачињен од испаљених топовских чаура на Солунском фронту чија маса прелази 200 kg.

зејтинлик9


зејтинлик5

зејтинлик4

 

Advertisements

Коментари на: "Зејтинлик…" (12)

  1. Са колена на колено, Ива.
    …Док последњи памти, ватра пламти!
    Велики поздрав!

    • Баш тако!
      Поздрав и хвала…

      • Ива, је ли жив вечити чувар, чика Ђорђе Михајловић? Последњи пут сам на Зејтинлику био 2007. и тада је још увек он био домаћин посетиоцима.

        • Јесте, али се нисмо видели са њим.
          Кад смо дошли одлазила је једна повећа група туриста, и мислим да се он онда повукао у кућу, да се мало одмори. Нисам желела да га узнемиравам јер знам да ћу поново тамо, па ћу га онда и упознати.
          Нас је дочекао један момак, а колико сам била под утиском нисам ни питала како се зове, ко је, али капирам да је неко ко је дошао да све припреми за долазак главешина јер су дан касније у односу на нашу посету на Зејтинлик долазили представници Владе Србије, града Солуна, Грчке…

    • Нека им је вечна слава и хвала. И сада, док читам, није ми свеједно. Тамо, на лицу места, нема “резервних положаја“. Човек може само да отплаче.

      • „Тамо, на лицу места, нема ”резервних положаја”. Човек може само да отплаче.“
        Баш тако!

  2. Meni su navrle suze na oci citajuci ovo… Svi tvoji tekstovi iskazuju nacionalnu osvescenost i patriotsku iskrenost!

    • Национална класо,
      хвала на овим речима.
      Охрабрујуће је знати да нас има много више него нам се можда и чини на први поглед.

  3. Суза ипамјат за храброст ,жртву и подвиг наших јунака,бораца ,за Крст и слободу ! Има нас још,Ива хвала ти за диван текст,слике ! И тако се славе наши ! То нам је света обавеза коју у аманет остављамо потомству!Поздрав!

    • Видо,
      хвала на посети и коментару. Пре одласка на Зејтинлик мислила сам да само поставим слике, али је емоција била толико јака да сам морала да напишем које слово.
      Радује ме што нас има, нас који памтимо, поштујемо, нас који смо поносни на претке и који покушавамо да живимо живот достојан њихове жртве.
      Поздрав.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: