car Nikolaj Drugi RomanovПосле атентата у Сарајеву и ултиматума Аустро-Угарске Србији, који је она одбила, Аустро-Угарска је 28. јула објавила рат Србији, а Русија је тада покренула мобилизацију. Немци су захтевали да се Русија демобилише, што је одбијено и на данашњи дан, 1. августа 1914. руски цар Николај Други Романов је ушао у рат. Многи историчари данас сматрају да је одлука о уласку у рат у тренутку кад Русија није била спремна за то, руског цара Николаја Другог Романова коштала и земље и живота и породице

У овом малом обележавању годишњице још једном бих истакла неколико „ситница“ које показују како је на пријатељство са Србијом тада гледала Русија, а како Француска која се сматра „искреним пријатељем Србије“.

У време Првог светског рата у Србију су из Русије стизали конвоји са оружјем, муницијом, официрима, војском…

Након проласка кроз пакао албанских планина српска војска и део цивила, у катастрофално тешком стању, месецима су 1915. чекали да им помогну савезници, пре свих Француска и Енглеска. Пашић и регент Александар су писали писма, молили, без успеха. Дневно је на мочварном тлу Албаније умирало у просеку 300 Срба. Французи и Британци нису хтели да пошаљу лађе и евакуишу Србе којима је, на све муке, претило приближавање непријатељске војске.  И онда се догодио онај историјски чин руског цара Николаја Другог Романова: ултиматум Француској и Енглеској у коме, парафразирамо, стоји да, ако не помогну Србима Русија ће напустити Савез, изаћи из рата и потписати сепаратни мир са Немачком. Тек након тога Французи су послали своје лађе. У међувремену на албанској обали умрло је више од 40.000 Срба.

Са друге стране, наши „велики пријатељи“ Французи су пре почетка Првог светског рата продали Србији своје топове, али без  муниције. Она је дошла накнадно, и то неодговарајућа. Ишла је на дораду у Крагујевац, изгубило се много времена у одбрани земље и Срби су то плаћали животима.

Командант здружених снага Солунског фронта, француски генерал, Франше  д’Епере 1918. донео је одлуку да битка започне пробојем опорављених српских снага. Француски генерал је послао тада српске дивизије у раље непријатељу без и најмање заштите бочних делова. Срби су  јуришали и гинули, док су „савезници“ на челу са француском командом, чекали исход партије у којој ништа нису ризиковали. Осим Срба. Срби су  успели, али уз још једну страшну цену.

После рата Влада Француске испоставила Влади Србије рачун за сву  војну и другу помоћ у Првом светском рату. До последње чарапе. Као да су били непријатељи, а не савезници. Србија је подигла кредит да би платила „дуг“ Француској, а потом у знак тог дивног пријатељства на Калемегдану 1930. подигла и споменик.

Цар Николај Други Романов је улицу у Београду добио крајем 20. почетком 21. века кад је дотадашња „14. децембра“ преименована. Најављено је да ће ове године у Београду бити постављена и два споменика, један у част цара Николаја, други у знак сећања на српске и руске борце погинуле у Првом светском рату.

Требало нам је тек 100 година да то урадимо.

Advertisements

Коментари на: "Цар Николај Други Романов" (4)

  1. Да се разумемо – нисам русофил, шта год то значило. Волим да одем у Европу, прошетам Римом, попијем еспресо поред фонтане Ди Треви, да одем на Октобер фест али исто тако волим да се прошетам Москвом, Петроградом, да уживам у хору Црвене Армије (или како ли се већ сада зове). Али изнад свега мрзим кад ми се нешто намеће. Е онда ми се пробуди онај наш инат (или турски, ко ће га знати) и намерно, у инат, срљам главом кроз зид. У овом случају заборављам и еспресо и октобер фест и Ајфелов торањ који ће ускоро да има један мали минарет дограђен на врху и окрећем се Москви. Присећам се свега непријатног што нам је стигло са обе стране и не могу а да не констатујем да је ипак много мање лоших ствари стигло са истока него са стране где сунце залази. У овом случају исток је Русија а не Турска. Да не улазимо у теорије да је Царска Русија била осуђена на пропаст када је на перон крочила нога британског и француског шпијуна Лењина а не раним уласком у рат, помоћ Русије је дошла са много мање интереса него „помоћ“ савезника. И ако то једном будемо схватили и почели да размишљамо својом а не туђом главом, кренуће нам набоље. Што би рекао наш народ „нема џабе ни код старе бабе“. Тако и овде, бираш оно што ће те болети мање. И памтиш. И враћаш са истом мером. И добро а богами и зло.

    • Макарије,
      у најкраћем разумели смо се. Ни ја нисам русофил, али с годинама све више гледам на то ко је какав према мени/нама, па се сходно томе постављам.
      Ако ниси читао текст „Кад помислим на Европу“ ( http://wp.me/p1YTjh-yg ) сврати.
      Велики поздрав.

      • Лукa Небоходач рече:

        Свратио, прочитао и додао 27.март.
        Генерал Франше има споменик и улицу у БГ, цар Русије нема (надам се скором исправљању ове неправде), Француска има споменик захвалности, царска Русија нема. Има СССР, додуше али то није исто.
        Потпуно се слажем са текстом.
        Велики поздрав.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: