smiraj danaИма песама, мириса, места која нас враћају у рикверц. У нека друга времена, некад лепша, а некад лошија од ових у којима смо сада. Врло често не можемо да контролишемо када ће тај „рикверц“ наступити. Обично се дешава кад то не желимо…

Јуче сам на путу до посла на радију чула песму …

„…а када оду сви, ми остаћемо сами, само ја и ти, и погледи у тами,

реци ми да знам да јутро није близу, да има времена за пољупце у низу…““

Нисам је чула… Па, има томе скоро осам година. У почетку сам је вешто избегавала јер је у тренутку успевала да избрише осмех са лица и ниоткуда створи сузе у очима. То је, ваљда, и очекивано кад нас преплаве сећања на неко давно прошло, али лепо време, на неке људе који су некада имали посебно место у нашем животу, у нашем срцу. Почетно планско избегавање је остало као „условни рефлекс“ на прве тактове. Данас сам је преслушала од почетка до краја. И не само да је осмех и даље на лицу, већ ми се једнако свиђао као онда 🙂

Током та 4,10 минута колико је пева Сергеј, низале су се слике. Знаш, истина је. С годинама у први план избијају она лепа сећања. Ваљда се срце и мозак на тај начин штите од неких нових рана.

Први сусрет, први пољубац, први додир. Први продужени викенд, прво летовање. Прва дан заједничког живота.  Први дугорочни планови.

Сад кад погледам, наша прича је имала много тог епитета „први“.

Упорно „вртим филм“ у глави, покушавам да се сетим прве размирице, препирке, свађе. Не успевам. И није то због система самоодбране. Не. Не сећам се јер их није било.

А, ваљда то тако и иде. Има парова који се стално свађају и опстају. И парова који то никад не раде. Чак ни на крају. Само једног дана пресеку.

– Збогом.

И то је то.

Прошло је много времена. Сетим те се понекад. Заправо, све ређе. Само у неким оваквим ситуацијама, али и то је, ваљда, нормално. Време и живот чине своје, и једно и друго теку својим ритмом, својим током.

Не чекају на нас.

Advertisements

Коментари на: "Погледи у тами…" (16)

  1. Slicno nesto napisah u komentaru pre neki dan … ide život … pozz Ivo 🙂

  2. Volim te kako u tvojim ratničkim, tako i u nežnim aspektima, ma u svakom slučaju… 🙂

  3. Rada72 рече:

    Nežno i mnogo lepo..:)

  4. …На барикадама, заиста, канда више нема никог?!?
    На жалост, овим сентименталним постом, једном од неколико Твојих у последње време, стичем утисак да смо почели да прихватамо реалност – и ми.
    Не, не осуђујем, далеко од тога, свако једном проговори о љубави…
    Поздрав Ива!

    • Није то прихватање. Ми такву „реалност на терену“ никад нећемо прихватити. То и Ти одлично знаш. Макар остали последњи на свету са таквим ставом.
      Мислим да је ово више одраз неке моје тренутне немоћи, оне „фазе“ кад не видиш сврху у писању, не видиш да ће то нешто променити јер ништа се до сада није променило, без обзира на све изречено, написано…
      А о љубави, оваквој љубави, је лако писати…
      Поздрав, Пријатељу.

  5. Svako ima onu jednu, koje se ponekad seti, a onda dođe ono Uhhh….Život ide dalje, ali znaš da će to uhhh opet jednog dana da se pojavi. I eto ti me sad podseti na nju….uhhh…..

    • Психологијо смисла, поздрав и добро дошао у Ивин свет.
      Хех, не знам да ли је то подсећање добро или не, али, на ту тему, сврати до дела „емоције кардио“ мислим да ћеш пронаћи неке занимљиве текстове, врло сличног размишљања…
      За почетак текстови
      http://wp.me/p1YTjh-4d
      http://wp.me/p1YTjh-4i
      http://wp.me/p1YTjh-vy

  6. Вера рече:

    – Збогом. И то је то.
    А све оно што је било до тог момента? Било и прошло, припада прошлости, коју треба заборавити и прихватити као нешто сасвим нормално. Не, ту нешто није у реду, ЗБОГОМ рећи из чиста мира није могуће, за тако нешто постоје оправдани или неоправдани разлози, позадина је непозната само читаоцима, истина Теби и Њему.
    Потреба за писањем о времену које је прошло, о доживљеном, о једном изненадном збогом, не долази тек тако, већ има један дубљи разлог, који треба озбиљно схватити и са особама од поверења разговарати, искрено и отворено, без длаке на језику, може, не мора помоћи, све зависи од спремности, одважности, истини, голој, храбро и без двоумљења, погледати у очи.

    • Та прича је давно завршена. Ти разговори су одавно обављени. Све је тамо где треба да буде.
      Мотив за јучерашњи текст је била песма коју сам чула. Код мене је то тако. Кад ме нешто подсети на неке људе, догађаје, пишем о томе. Без задње намере, без жеље да вратим прошла времена. Све што је прошло и треба да остане тамо где јесте.
      Вера, хвала на коментару, савету, подршци.

  7. Ih… Smeša se tu sve, i nostalgija i sećanje i podvlačenje nekih crta… Uf, dobar ti je ovaj tekst. Dobar.

    • Кад то каже мајстор попут тебе, ја могу само да одговорим са „Хвала“ и да ћутим.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: