Недоречено…


jedroНајтежа носталгија је кад ти недостаје неко ко никад није био твој.

Све чешће размишљм о том графиту који сам видела на оном далеком путовању, које је заправо било путовање у средиште мог бића. Мисли тада, неизбежно, крећу ка теби.

У глави засвира песма коју сам први пут чула код тебе и помислим како је тај Балашевић заиста махер да напише прави стих…

„…Ја знам да време увек узме своје, и не знам што би нас поштедело, ал мени, ето, ништа сем нас двоје није вредело…“

Иако се нас двоје никад нисмо ни уклапали у ову песму, због многих ситница које су временом расле и постајале све веће препреке за нас, негде смо је и ти и ја препознали као неку нашу. Она чији први тактови ће нас увек мислима окренути једно другом.

Најтежа носталгија је кад ти недостаје неко ко никад није био твој.

Имали смо погледе у којима се видело све.

Имали смо додире који су остављали врео траг на телу.

Имали смо сате разговора и дане ћутања.

Имали смо наш језик састављен од пар слова и три тачке.

Имали смо онај осећај припадности, кад коначно верујеш да за сваког од нас постоји неко с киме се идеално уклопимо у целину.

Имали смо жељу која је претила да нас преплави.

Имали смо емоцију које смо се обоје плашили јер је била од оних које те обузму и преузму контролу.

Имали смо и пар ситница, бар се у почетку чинило да су ситнице, које су временом расле и постајале озбиљан пртљаг. Онај који је био све већа препрека да двоје на прави начин постану једно. Струне које су те везивале стварале су најпре ситне бразде које су постајале све дубље, док се на крају нису претвориле у амбис, а ми смо остали на супротним странама. Увек ту, довољно близу да се видимо, на дохват руке, али опет далеко. Предалеко.

Имали смо… Хмм… Прошло време глагола „Имати“.

Данас имамо неке друге људе у нашим животима. Али остао је онај један трен кад се сретнемо кад све стане. Кад инстиктивно задржимо дах, осетимо као да је срце прескочило док нам низ тело пролазе жмарци. Остале су неке песме у којима препознајемо једну никад до краја испричану причу…

Не, није ово носталгија, ово је овај одвратни октобар у јулу. Ова досадна киша, сиво небо и…  проклети недоречени Балашевић који је увек ту кад не треба…

Advertisements

Коментари на: "Недоречено…" (9)

  1. Rada72 рече:

    Драга Иво, ова прича је слична мојој причи..а Балашевићева песма је неизбежна и у мојој животној причи…

    • Радице моја, чини се да свако од нас има нешто од Балашевића у свом животу…

  2. …“Напослетку“, све некако „Недостаје“…
    Овог чудног 11. јула, лета господњег…
    Поздрав Ива.

    • Јутрос ми је киша исписала пар реченица у глави. А онда сам свратила до Тебе и Твој „Плес“ је, уз Балашевића, све то некако посложио на право место…
      Поздрав Пријатељу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

KevaiPo

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: