smsУз ризик да будем стављена на стуб срама као толико острашћена да у свакој ситуацији „тражим длаку у јајету“, после неколико дана ћутања у којима сам се борила са различитим осећањима, речи су се посложиле и…

Док сам се осећала немоћно, бескорисно, безвредно јер нисам била на првој линији одбране, нисам пунила џакове, већ сам само донирала оно што сам имала и колико сам могла да обезбедим, истовремено сам била веома поносна на све нас заједно. На висок степен солидарности, на емпатију, на спремност да се оде у неизвесно да би се помогло у спречавању додатне катастрофе.

Била сам поносна на све оне који су се активирали и на првој линији спашавали животе угрожених људи, који су сате провели у води како би помогли онима којима је помоћ неопходна. На оне који су сате провели пакујући џакове и слажући бедем који је требао да победи и заустави набујалу воду. На оне који су у прихватним центрима доносили хуманитарну помоћ, волонтирали покушавајући да оне који су изгубили све дочекају топлом речју, разумевањем и подршком. Била сам поносна на „изгубљену генерацију“, „апатичну омладину“, „хулигане“ једном речју навијаче који су се организовали и заједно, раме уз раме градили бедеме, доносили помоћ. Многима су управо ти „хулигани“ очитали лекцију из солидарности.

Била сам поносна на то што смо људи.

И још увек сам поносна.

Али, сад сам и бесна. Осећам се изданом. Пораженом. Имам утисак да су пљунули на јединство нашег народа, на солидарност оних који су до краја прошлог века чинили једну државу. На сва добра дела учињена од почетка поплава у Србији.

nula dinalaПрво су се јавили лешинари, они који би хтели да на муци народа зараде. Експресно, као у доба најжешће инфлације, кад су се цене мењале из минута у минут, у првим данима поплаве у појединим радњама цене основних животних намирница су скакале у вртоглаве висине. Онда су се појавили они који су под окриљем мрака крали из напуштених кућа у Обреновцу. На крају су се појавили лажни волонтери који, представљајући се као активисти хуманитарних организација, од врата до врата прикупљају новац за угрожене.

Као да поплаве нису довољна мука од почетка ванредног стања суочавамо се комплексом Бога који има најутицајнији политичар у Србији. Он је најбољи, најспособнији, најспретнији, без њега је апсолутно немогуће урадити било шта. Он спашава  поплављене, он позива волонтере, он испраћа добровољце, он одређује ко шта ради, он одлучује шта ће да се прича, он постројава и чита буквице. Он је Бог и батина. И камере га у стопу прате.

Оно што је у свој овој муци која нас је сустигла вероватно додатно свима јело џигерицу је његова оптерећеност самим собом. Као размажено дериште пречесто је себе стављао у први план, стварајући илузију да је он жртва – сви ће за поплаве кривити њега, а он је дао све од себе да се ситуација среди, могу њега да пљују, али то је било најбоље решење… Увек је он у првом плану, а поплава је ето, ту.  Она је декор. Људи који су изгубили све су, очигледно, статисти.

Кажу да је катасртофа у Обреновцу могла да се спречи. Најпре јер су из Хидрометеоролошког завода најављивали обилне кише са 200л/м2 што би код свих упалило аларм.  Без обзира на снагу и силу воде у ситуацији кад киша данима пада прати се ниво водостаја како би се спречиле катастрофе. Не разумем се много у те ствари, али некако здрав разум говори да је немогуће да је до 4 било све у најбољем реду, а да је онда, у свега пар минута, вода потопила улице Обреновца. Не без „помоћи са стране“. Кажу да је то било у 4 сата ујутру, сирене су се огласиле сат времена након тога, а евакуација почела тек додатни сат касније. Зашто је од уочавања воде до алармирања људи прошло сат времена мени није јасно.

Али, није ми јасно много тога.

Силни апели, позиви за волонтирање, пуњење џакова, прављење бедема и, како су медији и лидери рекли, невероватан одзив људи. Не знам шта је невероватно у томе. Народ који је у последњих пар деценија прошао рат, санкције, бомбардовање и све остало кад види муку реагује.

Кажу да је те ноћи код Сава Центра било пар хиљада људи. Нису они дошли јер је „Бог“ звао, већ зато што је то био сигуран начин да се стигне на место где је помоћ потребна. Нису људи у прихватне центре доносили хуманитарну помоћ зато што је то неко рекао да ураде, већ зато што им је кроз главу пролазило да су људи који тамо стижу остали без ичега. Нису знани и незнани помагали зато што је то добра реклама већ зато што знају како је кад мука притисне. Нису волонтери по центрима и штабовима зато што немају паметнија посла већ зато што знају да онима који су тамо је довољан загрљај, лепа реч да осете да нису сами, да нису препуштени сами себи.

Мислим да смо сви у ових пар дана схватили речи Душка Радовића да наше мало може бити много онима који немају ни мало.

Нису ми јасни панични позиви и флоскуле типа „Шабац не сме пасти“, одвођење хиљаде људи у Шабац, да би тамо стајали пар сати на киши јер, нити је ситуација била толико лоша, нити је било потребе за толиком бројем људи, нити је било довољно оруђа за рад – лопата и џакова. Приче које су испричали у вези те ноћи и акције „Шабац“ у свакој другој земљи биле би невероватне. У Србији, на Балкану, то је реалност.

koji ce nam drzavaЈучерашње послеподне и вече су, можда, на најпластичнији начин дочарали слику тога како ствари у Србији функционишу. Да поплаве нису направиле толико штете, унесрећиле тако велики број људи, све би било комично. Овако, не знаш да ли да плачеш, да се убијеш или да пожелиш да си власт на само пет минута, да уведеш преки суд и решиш неке проблеме.

О чему се ради?

Најпре су нешто пре 17 часова на Јавном сервису РТС готово у паници објавили информацију да сви радно способни мушкарци морају хитно да оду у Шабац јер је Сава пробила насип и прети катастрофа. Без трунке претеривања стекла сам утисак да нам прети нова катаклизма, гора од Обреновца.

Није прошло ни 20 минута нова драма. Саопштење да почиње брза и потпуна евакуација Обреновца. Нико жив не сме да остане у граду јер је насип попустио и прети да ће однети цео град. Нова катасрофа.

А, онда, четири сата касније на једном другом Јавном сервису, ТВ Пинк емитује се прилог из Шапца. Репортер седи на бедему и срећан саопштава да је тог дана у Шапцу ниво Саве опао за 40 цм! Око 17 прети потоп, око 21 у паду смо 40 цм.

Непун сат касније, поново на ТВ Пинк, прилог о евакуацији у коме новинар саопштава да онима који нису хтели да се евакуишу обезбеђени су вода, храна и свећа. Где се деде она „брза и потпуна“ у коме нико не сме да остане?

Не можеш а да се не запиташ ко овде није нормалан? У четири сата доказане две лажи. И то две страшне лажи, оне које изазивају панику.

Кад лажете, стварате панику, измишљате, спинујете, карикирате, размишљате о рејтингу и слично будите бар доследни у томе. Бар будите толико способни да испратите шта сте све рекли, какве сте све паничне апеле упутили, а не да падате у свега пар сати. Са само ова два догађаја, без било којег другог фијаска, а у ових пар дана их је било онолико, не да сте изгубили кредибилитет него нико нормалан вам више не верује. Ни да је у поноћ напољу мрак, а не нешто друго.

Багро, јер друга реч не постоји, дефинитивно не заслужујете народ који имате! И, да не буде забуне, овакав народ не заслужују ни све бивше гарнитуре власти.

Народе мој, кад све ово прође, останимо довољно трезвени и не дозволимо да нам опет затрују срце и душу. У ових пар дана показали смо и доказали, пре свега нама самима, да смо и даље људи, да волимо и бринемо о свом ближњем. Не дозволимо да зло победи упркос томе што, како моја сестра констатује,  изгледа као да имамо паралелне токове свести и делања, као да смо схизофрени.

Пробудили смо се. Сад морамо да останемо будни.

 

Advertisements

Коментари на: "Буђење из схизофреније" (16)

  1. Čitam i plačem.
    A tebe ljubim i grlim, jako!

    • Узвраћам истом мером. Најјаче!

      • Eh da mi je da se umuvam u ovaj zagrljaj makar se udavio 🙂
        Ja se već danima spremam da ispišem analizu tekovina poplave, mislim da će biti jako oštar i gorak, ali otrežnjujući, ko želi da vidi stvarnost. Zvaće se: KOME SE NE ISPLATI DA SE SIROTINJA DAVEĆI SE SPASI ŽIVOTA NEDOSTOJNOG ČOVEKA

  2. Dragana рече:

    Bravo, Iva!

  3. Rada72 рече:

    Слажем се од речи до речи са тобом. Браво драга моја!

  4. Другарице мила,
    Наш однос према озбиљној, животно угрожавајућој невољи, увек је био рефлексан, што некако значи да смо кодирани да препознамо када треба одреаговати солидарно, и пожртвовано.
    Али, као и свака рефлексна реакција, тако и наша увек згасне оног часа када повод прође. И у томе и јесте наш усуд, рано препознамо суштинску патњу и свесни своје националне луцидности, поново реагујемо тек када ствари поприме исти лик. Недостаје нам тонус, оно што одржава побуђеност.
    Елем, бојим се.
    Поздрав Ива.

    • Пријатељу,
      бојим се и ја. Зато, ваљда, и све ово „ставих на папир“, да ме гледа кад прођу невоље, да ме опомиње…
      Поздрав С.

  5. I meni se vrte razne stvari po glavi, ali ne umem to da sročim kako treba. Ili kao ti. Ovo je jedan od onih tekstova na koji kažem – eto, baš tako, to sam hteo da kažem.
    A iskoristiću i ovaj prostor za komentar da dodam još nekoliko stvari koje mi se vrzmaju po glavi.
    Bio sam jednom na nekom seminaru za menadžere i sve što mi je u glavi ostalo od te besmislene edukacije, jesu definicije dobrog i lošeg menadžera: dobar je onaj čije se odsustvo iz sistema kojim rukovodi neće ni primetiti, a loš je onaj čije odsustvo dovodi do rasula.
    Imam neki osećaj da se mi suočavamo sa trećom vrstom – onim čije i prisustvo i odsustvo dovodi do rasula.
    Dalje, ono što smo mogli da vidimo večeras odavno je prešlo sve granice dobrog ukusa… Čovek ‘ladno izjavi da sva pomoć koja je stigla i koja će stići, “odgovorno tvrdim“ (jedna od omiljenih floskula) neće moći da se meri sa pomoći koja bude stigla iz EU… Kakav šamar svakome ko je pomogao i ko planira da pomogne. Pametnom čoveku ne treba objašnjavati koliko je ovo ružna izjava, a ludom nema ni potrebe, tako da i neću to činiti.
    Svi koji su studirali (bar na normalnim fakultetima) znaju da se profesori studentima obraćaju sa “vi“… Dakle, čak i studenti od svojih profesora dobijaju dozu poštovanja koju od svog premijera ne dobijaju ministri u srpskoj Vladi, niti generali vojske… On ne persira nikome, za njega su svi niža bića…
    Ta užasna predstava za narod, čiju više nego lošu glumu “pokriva“ isključivo ona katastrofična i, na žalost, realna, stvarna scenografija, sada je nalik na Sulejmana, koga slobodno shvatite kao metaforu…
    I treba…

    • Сјајно си објаснио – трећа врста менаџера чије и присуство и одсуство воде у расуло.
      Кад сам чула то о помоћи ЕУ помислила сам да ми се учинило. Заправо, понадала сам се да ми се учинило. Из истог разлога.
      А, што се тиче представе и његовог бахатог понашања према свима који га окружују нова потврда је стигла кроз снимак са данашње седнице (који је, иначе, нестао са YT канала) који почиње реченицом:
      – Лазаре, јесмо ли ми раније, или ти касниш?
      Мада, кад је окружен оваквим индивидуама, није ни чудо што се понаша како се понаша. Изгубљен у времену и простору, живи у неком свом филму…

  6. Bolesnim glumcima leži ovakav scenario. Nažalost ne volim filmove u kojima se mnogo priča. Slika je mnogo više od hiljadu ponovljenih gluposti. Zaista vlast ne zaslužuje ovaj narod. Još kad bi to narod samo znao naplatiti kad dođe vrijeme.
    Nedaj se Srbijo.

  7. Wittgenstein рече:

    Sve mi se čini da ovo nije shizofrenija, već stokholmski sindrom. Jedino mi je žao našeg jadnog, stradalnog Mesije/ Vođe koji mora da se pati sa nama. Nije to zaslužio. Stvarno ga razumem.

    Nažalost, zbog „Rally around the flag“ efekta sam trenutno (trenutno xD) u manjini kada kritikujem naše spasioce, ali ću rizikovati: Hvala Bogu i Marksu, pa ima normalnih ljudi koji ovo pišu i čitaju.

  8. Reblogged this on Nedodjija and commented:
    Кад лажете, стварате панику, измишљате, спинујете, карикирате, размишљате о рејтингу и слично будите бар доследни у томе. Бар будите толико способни да испратите шта сте све рекли

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Облак ознака

psihologijasmisla

mesto za raspamećivanje

ipokeva.wordpress.com/

uputstva za upotrebu dana

Labilna

Ubij vreme, da ono ne bi ubilo tebe :)

oblogovan

Pokušaj slaganja reči u nizove u kojima će se neko prepoznati...

NEGOSLAVLJE

Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

poznanik

zato što te volim

Mandrak72's Blog

Bilo kojeg dana

Tangolinin blog

moja mala ništa

cy3a

свашта нешто

ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС

... мистично језичко сведочанство духовне стварности.

agorafobija

Neko to od gore vidi sve, vuce konce, igra se. ;)

какоЈЕЦАкаже

~разговори о српском језику~

политика и којешта...

забелешке о утисцима, на прву лопту...

meskalero

Да ли знаш?

Dnevnik slučajne domaćice

Priče, poneka pesma, kritika društva

Jelena Bogosavljević

Jelena: svet priča i noćnih pripovedanja

Ne plači , to mogu i ja ....

Život i naravučenije....

ironijexl

StVaran svet oko mene (ne zadržavaj se samo u slučaju nužde)

Umetnost hedonizma

Umetnost nalazenja zadovoljstva u malim stvarima

Izmanipulisan

Nervozni komentari na teme iz kulture, medija i politike

Nedodjija

blog o alternativama...

Sopstveni portparol

Za pravilnu i zdravu duhovnu, duševnu i telesnu ishranu

Mitrovic Uros

Just another WordPress.com site

%d bloggers like this: