Деценија и по

Тог 24. марта 1999. је била среда.

Тај 24. март 1999. је многима променио живот. И тај дан и оно што је уследило.

Мени је доказао да „добри момци“ из холивудске машинерије су све само не добри јер сам на својој кожи осетила њихове „милосрдне часове демократије – убрзани курс осиромашеним уранијумом“ који су трајали 78 дана.

Данас, 15 година касније, они и даље тврде да су све урадили за наше добро. Скоро прочитах да су бомбардовање назвали благословом за наш народ.

Данас, 15 година касније мислим оно што сам мислила и тада – „милосрдни часови демократије“ су били злочин почињен према једном народу. Оно што су НАТО и Савет безбедности Уједињених нација урадили, једни оним што су учинили, а други окретањем главе у страну, је био ратни злочин. И ту нема дилеме.

У екипи која је немилице бомбардовала Србију (истина, били смо тада СР Југославија, али је Црна Гора била, углавном, поштеђена масовних удара) учествовао је готово цео НАТО, а најзапаженију улогу су имали: САД, Белгија, Канада, Данска, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија,Норвешка, Холандија, Португалија, Шпанија и Турска. Земље које су учествовале у интервенцији тада су прекршилe многе законе, оглушилe се о многа права. Погажене су тада, између осталог, Хашке и Женевске конценције које покривају област ратног и хуманитарног међународног права. У бомбардовању тадашње СР Југославије коришћене су касетне бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом која је забрањена по свим међународним конвенцијама.

Тог пролећа 1999. њима је читава Србија, укључујући и цивилне објекте, била легитимна мета. НАТО екипа је тада на Србију лансирала 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона и уз то изручио и 156 контејнера са 37.440 “касетних бомби” са 350.000 касетних подпројектила, такозваних “бомбица”. За све цивилне жртве усталили су термин „колатерална штета“ који се и данас немилице користи као алиби за злочине. Тог пролећа је погинуло 2.500 људи, од тога 89 деце! Од тог пролећа појава малигних леукемија и лимфома у нашој земљи повећана за 110  одсто, док је учесталост појаве свих тумора заједно, и леукемија и солидних тумора– карцином дојке, грлића материце, плућа и дебелог црева, повећана за 20 посто. Ти проценти нису коначни јер латентни период за леукемије и лимфоме износи седам и по година, док је за солидне туморе тај период у просеку 15 година. Значи, тек нас очекује прави талас.

Нико никад неће моћи да ме убеди да је то било против државног апарата. Да нису нападали нас већ тадашњег председника.

Нико никад неће моћи да изнесе ниједан аргумент да је то било за наше добро, да треба да заборавимо, да опростимо.

Нико никад неће моћи да ми толико испере мозак да и једног тренутка поверујем да су нам НАТО и ЕУ пријатељи.

Тај 24. март и све оно што је уследило НИКАД не смемо заборавити. Све оно што су нам урадили НИКАД им не смемо опростити.

Историја се понавља онима који је олако забораве!!!

НИКАД заборавити НИКАД опростити!